Борба, 25. 04. 1977., стр. 2

зе — пи паишнау-

БОРБА

Указом од 18. фебруара 1962. Председник Републике одлхковао је „Борбу“ поводом 40-годишњет излажења Орденом заслуга за народ са златном звездом м указом од 18. марта 1972. поводом 50-годитњице листа Орденом братства и јединства са златним венцем.

_ ПОТВРДА ПРИЈАТЕЉСТВА

Душица Петковић

развоја сваке земље, за нове, праведније међународне економске односе,

За остварење ових крупних циљева, нагласио је пре дседник Тито у здравици анголском Председнику, неопходни су јединство и солидарност афричких и других несврстаних земаља, борба за доследну примену усвојевих принципа Организације афричког јединства да би се на тај начин учврстили независност, национални суверенитет и територијални интегритет свих делова Африке. На билатералном плану Ју гославија и Ангола развијају свестрану сарадњу и у тој области већ су остварени зна чајни резултати. Међутим, приликом недавног сусрета југословенске и анголске делегације, поред оцене досад оствареног, договорено је да

После четвородневне званичне и пријатељске посете Југославији, где је, на позив председника Тита боравио први пут у својству шефа државе НР Анголе, др Агостињо Нето, данас је напустио нашу земљу.

Председник Народне Републике Анголе и председник ЦК МПЛА др Агостињо Нето, иначе је стари знанац, пријатељ и гост Југославије, још из времена петнаестого дишње борбе анголског наро Да за ослобођење од португалског колонијализма,

Мако је у новембру прошле године славила прву годишњицу независности Анго ла још није окончала ратовање, После успешно завршеног ослободилачког рата, дошао је на ред обрачун са снагама стране интервенције, а „трећи рат“ — како га сами Анголци називају — у-

право је у току. Наиме, по~ две земље _ развијају шире кретање привредних актив- контакте, кооперацију. еконости, оспособљавање струч- номску и научно-техничку

них кадрова који ће оживети замрлу индустријску и по љеопривредну производњу, ве лика је битка у којој је сада ангажован читав анголски народ.

У напорима за обнову и из градњу земље, Анголи је, пре свега, потребан мир. Нажалост, овај афрички регион југ црног континента. чији је и Ангола део, спада у онв просторе наше планете који су изложени сукобима ин тереса великих сила, настојањима снага империјализма и неоколонијализма да, уз подстицање локалних сукоба и свађа, зауставе историјски процес ослобађања афричких народа и спрече их да сами одлучују о сопственој судбини,

О свим овим темама преда седници Тито и Нето разме нили су мишљења у управо завршеним југословенско "анголским разговорима #4а Брионима.

Југославију и Анголу везује традиционално пријатељство, настало од првих дана ослободилачке борбе ав толског народа, које се потврђује и данас кроз блискост и подударност ставова две несврстане земље. Ангола и Југославија су чланице Координационог бироа не сврстаних које се залажу за независност, јачање покрета несврставања. за деколониза цију, за самосталне путеве

размену. Нови економски спо „разум, вероватно ће дати под _ стицај већој и разноврснијој робној размени, која иначе бележи пораст,

Анголска привреда, изишла из ратних оштећења, фув кционише данас са мањим ефектима. Зато није чудно што је Анголцима готово стратешко питање коришћења пуних капацитета фабри ка текстила обуће, шећера, или валоризовање напуштеног, али богатог резервама рудника гвожђа Касинга. Не мање значајно, такође стратешко питање је производња хране.

У југословенско-анголским разговорима готово највише

" простора узела су управд ова питања. Утврђене су мо„тућности учешћа југословен= ских привредних организаци ја и наших стручних кадро ва У изградњи анголске при вреде, О томе ће ближе расправљати Мешовити комитет две земље, када се састане у лето ове године, Разговори на највишем ни воу које су председник НР Анголе и Председник ЦК МПЛА др Агостињо Нето и његови сарадници водили у Југославији, оцењени су као допринос даљем јачању билатералне сарадње две независне и несврстане земље, као и потврда њиховог традиционалнор пријатељства.

ИНИЦИЈАТИВЕ

2. СТРАНА — БОРБА — 25. АПРИЛ 1977,

АКЦИЈЕ

Розговора много —

ПРОДУКТИВНОСТИ МОЛО

У мери у којој се повећава утицај радника на стицање и расподелу дохотка расте и њихова заинтересованост _ за подизање продуктивности рада |

Разговор, случајно ухваћен на једном од скорашњих састанака о актуелним проблемима у привређивању, најбоља је илустрација схватања о резултатима акције која се скоро годину и по дана води на повећању продуктивности рада и економије пословања;

— Прича, разговора, договора итд, је мното, а стварног пораста продуктивности мало... ·.. питање је да ли би га уопште и било да није вођена широка друштвена акција.

Разлога очигледно има и за незадовољство

им за оптимизам. Продуктивност расте споро, врло споро (у индустрији, која је годинама

била шампион високог раста, лане само за 07 одсто). Али, већ се назиру дубље промене, кре тања која значе стварну припрему за нови

скок.

Тачно се зна шта треба чинити, где су резерве и који су путеви да се оне открију.

Везе и мере

Што је друштвена акција добијала у ширини и дубини, постајало је све очитије да је све оно што спада у систем доходовних односа м веза од кључног значаја за убрзавање пораста продуктивности рада и економије по-

словања.

Може се, заправо, рећи да је до опадања продуктивности у великој мери дошло тога што је, у једном периоду, радник био, негде више другде мање, отуђен од одлучивања о дохотку који ствара, дакле од истинског господарења резултатима свога рада.

Нове доходовне везе, онако како их предвиђају Устав и Закон о удруженом раду, још нису свуда успостављене ни унутар основних организација удруженог рада, ни радних и сло жених организација, па ни у удруженом раду

шире.

Наслеђе старих односа и недовољна ефикасност у изграђивању нових, успоравали су решавање свега онога што је од значаја за продуктивност и економију пословања. Слабо-

сти су се нарочито испољавале;

У недовољном коришћењу средстава, високим трошковима пословања, нерационалном пословању, неодлучивању радника о дохотку и развоју, упросечавању лоших и добрих ООУР унутар радних организација, птирокој

. примени трошковног принципа у стицању до-

ПОДАВУЧЕНО

Резерве

хотка, слабостима унутрашње организације рада и пословања итд.

Читав систем доходовних веза, удруживање рада и средстава и планирање развоја све то тек треба да постане снажна полуга у подизању друштвене продуктивности рада. А то умногоме и опредељује даљи ток акције;

„Залагање за спровођење: Закона о удруженом раду, у целини“, како се с правом истиче · у синдикату, „значи и најбољи допринос про- · дуктивности и ефикасности у раду“.

Највећа, она основна резерва је, дакле, у

успостављању таквих самоуправних односа у

којима ће радник заиста, одлучивати о свом раду и резултатима тога рада. У самоуправ-

ној организацији рада и пословања и дослед-

ној примени принципа награђивања према ра- |

ду и резултатима рада. у у А то ће помоћи да се лакше искористи. и

због

оно што се, у ужем смислу речи, схвата под појмом „унутрашње резерве“.

Према неким рачуницама 24 одсто садашњих производних капацитета мирује; вредност неактивираних инвестиција крајем прошле го дине износила је 150 милијарди нових динара, што је, такође, привремено мртав капитал; недовољно се ради у другој и трећој смени, понегде постројења (метални комплекс, индустрија дрвета, коже и обуће, прехрамбена м графичка индустрија) раде тек 30 до 40 одсто од могућег времена.

Пуно коришћење производних капацитета, не рачунајући при том оне који се граде или су још недовршени омогућило би запошљавање још: 120.000 радника и остваривање дохотка од око 15 милијарди динара. (Један од ра-

злога успоравања раста продуктивности рада

јесте управо пораст запослености у време успореног раста производње).

Много је чинилаца који утичу, добро мили лоше, на кретање продуктивности рада и еко-

номије пословања. Сваки од њих је у одређе-

“а,

ПРИВРЕЂИВАЊЕ

Не треба да будемо песимисти кад је реч о борби за већу продуктивност, јер опа је ипак све боља, истина ви ше местимично, него у целини. Успели смо да дигнемо ва ноге целу синдикалну структуру, цео удружени рад, који сад више него икад до-

ЛИЧНА СРЕДСТВА И 34

ПВЕМЕ СТАНОВЕ

Иако се у многим документима говори о неопходности учешћа

личним средствима у друштвену стамбену изградњу

досадашњој пракси веома мало

Но и ако би се постојећа средства користила рационалвије, све рачунице показују да она нису довољна да се ваправи одлучнији заокрет у бр-

У расправама које се у последње време воде о материјалном положају привреде и њеном прекомерном оптерећењу бројеаим доприносима и

другим давањима. готово се и не. помињу средства која се издвајају за станове. То је разумљиво јер је недостатак станова у вас и даље један од тежих друштвено-економских и социјалних проблема.

Тешки услови

За станове се издвајају 0отромеа друштвена средства, више од осам одсто нациосзалног дохотка друштвене привреде, што је прилично оптерећење и за јачу и продуктивнвију привреду од баше. Због тога: би свако даље повећање тих средстава директно угрожавало њену ионако ниску акумулативну и репродуктивну способеост. Зато решења за брже решавање стамбених проблема ваља тражити, а 0на се кроз самоуправно организовање траже, у рационалчијем трошењу друштвених средстава намењених за станове. У том погледу могућности су велике, али још недовоље» искоришћене, И даље се гради скупо и еерационално, знатна средства остају, неискоришћема или се кори-

сте у друге сврхе.

жем решавању стамбевих про блема, посебно у великим градовима и индустријским центрима, Зато се морају зватно више него досад користити лична средства за решавање стамбених тешкоћа. О томе се тевори у меогим политичким документима, а у расправама о средњорочном програму стам бене изградње и о резултатима постигнутим у првој годики тог плана оцењено је да се 820.000 станова тешко може изградити до 1980. године без већег улагања личних средстава, !

До сада је у том првцу мало урађено, јер општа опредељења нису пратиле одговарајуће мере које би стимулирале радне људе да помоћу личплих средстава брже дођу до крова над главом. Напротив, практични потези учињени у неким градовима и општинама (добијање локација, неповоља положај етажних власлика, немогућност куповине стана у личну својину, а посебно пореска политика) деловали су а и данас депују У супротном смеру. Слично је и са кредитном политиком пословних батака, које дају стамбене кредите под

у томе се у урадило -

неповољним, малтене немогућим условима. Примера ради, за став од 70 квадратних метара, онај ко подигне кредит у Београдској банци морао би месечно да отплаћује динара, у Загребачкој — 6.000, а у Љубљанској чак 8.030 динара, наравно пових. Истина, ове банке враћају лично учешће по исплати кредита, али и поред тога такви услови за доделу стамбених кредита су неприхватљиви,

4.970

На недовољно ангажовање личних средстава пеповољно су утицале и цене станова, које су протеклих година вртоглаво расле, а расту и даље, истина у неким местима где

је заживела усмерена друш-

твета изградња, нешто умереније, Сем тога, сигурно је да депресиране станарине практично стављају у знатп) повољнији положај кориснике друштвених станова од оних који решавају стамбени проблем и уз помоћ личних средстава и тиме дестимулативно делују ва веће ангажовање личних средстава у стамбетој изградњи, Ако је разлика између станарине и отплате кредита за стан два, па и више пута већа, сигурно је да ће они који чекају на стан захтевати да добију друштвени, чак и ако имају знатна сопствена средства.

сад расправља о томе како боље, рационалније им модер није пословати, Резултат си гурно неће изостати.

На последњим синдикалним скупштинама у БиХ иза брано је 50.000 синдикалних активиста, највише нових. Они сад посећују семинаре

И поред тога што зе постоји стварзи економски интерес за куповину стана у личну својину, знатај број људи, а међу њима је и доста радника, спремав је да уложи и део сопствених · средстава, како би што пре дошли до стана. То иде у прилог и радним организацијама, јер са мање средстава из фондова заједничке потрошње, могу да реше већи број стамбених проблема.

Поред помањкања стимулативних мера, и неке постојеће законске одредбе неповољно делују на веће авгажовање личних средстава у стамбеној изградњи, јер нису ускла ђеке са нашим потребама и могућностима.

Мариборски пример

Због свега тога, ого што је у последње време учињено, и што се чини у Марибору. да се ангажују већа лична средства за станове заслужује пуну кажњу. После солидних припрема и широке»јавне расправе, Самоуправна интересна заједница мариборске општине, заједто са радним организацијама утврдила је кроз самоуправне акте конкретне мере за веће ангажовање личних средстава у решавању стамбених проблема,

При том се пошло од чи-

њенице да постојећа друштве-"

на средства нису довољта за реализацију средњорочног про грама стамбене изградње и да се опа не могу повећавати, а и од одредби републичког Устава у коме се каже да је дужтост сваког грађанина да се и сам брине за стан, зависно од својих могућности,

Једном од тих мера обезбеђују се повољнији услови кредитирања за куповину стана у етажној својини (приватеи стан у друштвеној згради). За овај вид решавања стабетог проблема у Марибору све вишее расте интересовање, а услови за добијање кредита су: 25 одсто средстава потребних за добијање стандардног ста-

ној мери значајан, а на све скупа заиста најбоље може да се утиче — изграђивањем самоуправних доходовних односа по мерм Закона о удруженом раду. |

_ Сташа' Маринковић

на којима је у центру пажње акција Синдиката у борби за доходак и нове самоуправне односе, МИ то ће бити један импулс за промену стања у нашој привреди. (Бо

жо Тадић, потпредседник Синдиката БиХ: на последњој седници Комисије за привредни систем и развојну политику Председништва Већа ССЈ)

на обезбеђује купац мз свот мепа, исто толико добија из Фонда заједничке потрошње

Посебно је интересантан недавео усвојени Самоуправни споразум о зајмовима и мерилима за стицање станарског права У друштвеним становима, По овом споразуму, свако ко добија друштвени стан обавезан је да уплати ли чно учешће, зависно од просечтих месечних примања чла нова "домаћинства. Што су примања већа, то је и учешће веће и креће се од 2 до 20 одсто. Лично учешће улази у фонд 'заједничке – потрошње радне организације, с тим што ако носилац станарског права напусти добијени став средства му се враћају одмах по исељењу, Итаче, средства уз камату од један одсто враћају се после 20 година. Једини изузетак где се обавезао лично учешће не даје је у случају ако просечни доходак чланова домаћинства не прелази 60 одсто просечеог личног дохотка запослених у Словенији, У Марибору је, такође, недавео формираса стамбена задруга у оквиру Самоуправне интересне заједнице становања, а пре одлуке о њеном оснивању проучета су искуства стамбене задруге „Елмос“ из Светозарева. Искуства задруге из Светозарева су заиста драгоцена и један од ретких при мера афирмације стамбеног задругарства, Захваљујући то ме што се повезала са радмим организацијама и што се определила за рационалну градњу, а не за подизање „кућица у цвећу“, задруга „Елмос“ и данас гради станове по цети неу обичајеној за нашу — праксу. Просечна цема квадратвог метра станова које је изградила задруга „Елмос“ износи 3.400, а највиша 3.790 динара.

Напори учињени у Марибору су сигурво подстицај и другима да стварају услове за брже, повољније и рационалтије решавање стамбених тешкоћа, Недељко Папић

ОСВРТ |

Редитељи мшногик ученика који се налазе пред завршетком осмогодишњих школа, бар у Београду, покушаће да, чак и пред крај школеке године, испишу своју децу из једне школе м упишу у другу. Све због тога што је Београд испарцелисао своју територију и већ, уна пред одредио, који ће ученици и којих осмогодишњих школа припасти одређеним регионима прада, дакле, и од | ређеним школама усмереног образовања.

Ова одлука се образлаже ти ме да ће сваком ученику ко ји заврши осмогодишње шко ловање бити омогућен упис у неку од средњих школа, Тиме ће, према мишљењу о+

одлуку, избећи прошлогодиш њи хаос који је владао при упису у средње школе. оних трка за везама и протекцијом, да би како тако деца наставила школовање, макар и против својих афинитета "и жеља њихових "родитеља.

И у последњој својој едлуци Београд је, ипак, пре|| небрегао основне истине: ако су у једном региону искључиво политехничке шко ле, а већина осмогодишњих школараца има смисла за ху манистичке науке — шта са њима7

Ако је други регион одређен као збир школа за хуманистичке науке, онда шта да тамо раде деца која показују изузетан смисао за политихничке наукет

АКТУЕЛНОСТИ

Парцелисање жељ;

фвих који су донели овакву“

"во поделити ученике осмот. |

дућег занимања, па и њило-

ма да даље продубе скловф- | „сти своје деце, (Б, В, п)

На састанку Комисиј седништва ЦК СК Србе идејно деловање СК у 2 зовању и науци, помећут,

и ова аномалија. И оф јава, ни у ком Случају може ни једном својом мензијом допринети Рен цији преображаја прве пева усмереног образовања, Џ

не

Зашто је ученик волео у чио језике или матема у и физику, кад сад, само зу територијалне _ при; своје осмотодишње

мора да иде, најчешће. 26 свим на обрнути смер ум |

реног образовања,

Заште се, коначно, а ову је и последњи час, не пронај начин да се сретну и интере | си ученика будућих || ка, инжењера, професора пу. блициста, новинара) и у:

реси родитеља који су џи даље оптерећени школама ко иштересима ООУР, трија интересима ћ .

дом, просветом и високошко

леским установама7т

То је немогуће ретити, бли. ско је памети, само

лисањем по градским атару. ма. Немогуће је територијад ||

дишњих школа, не познава~ || јући њихове афинитете, (ву.

штто је тако урађено је про. ||

тивно и слободном избору бу.

вих родитеља у настојања

Лелегот није.

Делегације привреде мало шта раде да би се обезбедио већи утицај привреде на ве

личину давања м на

„Не, није нам познато“ ово је одговор представника једне велике привредне организације на питање републичких функционера из Србије „шта раде ваше делегације и делегати у самоуправним инте ресним заједницама“, Питање је постављено после оштрих им оправданих приговора о великом притиску на доходак при вреде.

Није спорно да су, управо, самоуправне интересне заједнице онај облик организовања и самоуправног одлучивања преко којег, путем слобод не размене рада, треба да се превазиђу слабости у ванприв редној потрошњи, обезбеди ди ректан утицај удруженог рада и на величину давања и њихову намену, програме за које ће се трошити средства, рационалну потрошњу итд.

Али, не без разлога се поставља питање: па како то да се и поред формирања самоуп равних интересних заједница понавља већ знано — прекомерни раст ванпривредне потрошње, изнад могућности при вреде и договорених оквира.

Самоуправне интересне заједнице су новијег датума и нереално би било очекивати да оне у кратком времечском периоду учине битвије проме не. Уз то, приликом њиховог формирања направљена је већ знана грешка — све је спрове дено на брзину. Сетимо се само скупова на којима се прили ком избора делегација и деле тата често могло чути објашње ње; „Н. Н. је без иједног заду жења, ред је да и он нешто ради. Предлажем да га изабе ремо за делегата...“ И. нарав но, то је трихватано акламоцијом. Даље: код формирања самоуправних интереслих заје дница сва пажња је посвећена допшошењу неопходних аката за њихов рад. Упало се у већ познати нормативни идеализам — у веровање да ће се са мим формирањем самоуправких нтересних заједница, избором делегата и делегација и доношењем одговарајућих спо разума — ствари мењати набо ље. Поред тога, делегације су препуштене саме себи, . да се сналазе како могу и умеју, не мају неопходне подршке и помоћи организованих социјалистичких сната у својој средини. И шта сс десило: бројне са моуправне интергсне заједнице одједном су засуте гомилом папира, захтева и требовања. Уз све те, најчешће неразумљиве и нереглне материјале и рачунице, следило је и катего

трошење средстава

ричке објашњење: „Ово се мо ра усвојити до одређеног рока, иначе ...“. „уколико се ово не одобри, неће бити средстава ни за школе, лекаре, дечје установе“, уз заобилажење сутинског питања колико се Ра ционално троше већ добијена средства.

У таквој атмосфери најчетиће главну реч воде стручне службе и већ набујала админи страција самоуправних интересних заједница. У таквим у“ словима не баш ретко делега-

ције дају сагласност за пове-

ћање једног или другог допри носа, а да се не сагледа колико ће то још оптеретити већ очерупани доходак привреде. Или даље: нису усамљени слу чајеви да се гласа о увођењу неког новог права, да би се од мах после тога чули приговори због узимања средстава ко јима ваља да се плати то ново право. Најзад. лако се доноси одлука о градњи једног ИЛИ другог луксузног здања, а да се већ сутра почиње да притовара: „Ето, дижемс палате а немамо средстава за набавку пајнеопходнијих машина“,

Очигледно је да су вишеструки разлози стања у којем су се делегати и делегације из

привреде у самоуправним ИН-.

тересним заједницама нашли У улози стагисте, који олако дају покриће, одобрење за већ, тако рећи, готове одлуке. Та но је и то да се са њима не бела ретко вешто манипулише, Али, све то не може да ума“ њи одговорпосрт делегација У делегата из привреде који Мо" рају бити одлучнији и органи зованији, како би заиста има“ ли што већи и директнији ут“ цај када се доносе одлуке

о величини давања, њихово, намени и о програмима за 50 је ће се трошлти средства.

У томе је и суштина пите“ ља — шта раде делегације, делегати — преко којих би 7! 5 бало да привреда у самоупр“ ним динтересним заједницаме, скупштинама, и другим ин с туцијама, путем слободне (а мене рада утиче на ванпривр дну потрошњу. А да ту 10 повода за ма какво задов | ство товори и већ наведени о". говор „не, није нам позна 0 Сличан одговор би се мо. чути и у многим другим Ф

тина Ма. : Сл, Вујин

ОЉ7,

Ме лет ље-=>