Борба, 20. 09. 1979., стр. 20

ПЛУЋА

— Жива политичка активност У друштву, самоуправно и пословно реорганизовање „Хидроелектре“ им стабилизација у последњих неколико месеци били су у центру пажње више од 850 комуниста овог великог колектива. Џартијска организација данас је најбројнија од када постоји „Хидрселектра“ — _ важе председник Акнционе конференције Драгутин Рукавец, додајући да су комунисти организовани у 7 ООСК као и већем броју актиза по гради литтима.

Но, већ у најскорије време и ту ће доћи до организационих промена. Уместо Ахционе конференције

Савез комуниста:

ПАЖЊА СТАБИЛИЗАЦИЈИ

формираће се Координациона конференција, јер је и даље нужно заджати овакав облик повезивања ко муниста. Наиме, чланови СК „Хидроелектре“ делују у чак 1 општина у земљи, кар и на више десетина градилишта, па ће бити нужно и даље развијати такве облике заједничког деловања, који ће гарантовати пуно јединство СК.

— Сложени, задаци, а – посебно они везанп за стабилизацију рекао је даље Рукавец, тражили су и по себан ангажман свих чланова СК. Тако смо већ у мају ове године одржали и посебну тематску конференцију о томе, а заузети ставови и

програми већ се добрим делом остварују на свакодневном послу.

При свему томе а за илустрацију сложености послова, који се при тома јављају ваља -поменути да „Хидроелектра“ има градилишта у више од десетак места у Југославији и да су поједине групе радника често месецима одвојене од „цен трале“. Но, све се то успешно реша ва свакодневним радом ипформисањем, деловањем и укључивањем у самоуправне токове живота колекти ва. Ваља додати, да је просек ста= рости комуниста У „Хидроелектри“ 34 године а да је у Савезу комуниста своје место нашло седам одсто запослених,

Млади ЈЕДАН ОД

Према старосној структури, „Хидроелектра“ се може похзалити рет ким рекордом — сваки други члан колектива је омладинац, односно овде је данас запослено више од 5.000 младих људи који обављају многе послове, па и најсложеније задатке.

Штавише не само да млади потпуно и са великом одговорношћу раде значајне послове, него се налазе и на бројним одговорним функцијама. Неколико омладинаца су председници радничких саветау својим ООУР има, добар део секретара ООСК су такође веома млади људи, у органима управљања и другим телима сваки други је омладинац. Оно што посебно импресионира у овом великом колективу је школовање уз ргф и стицање разних квалификапи "У опходних за обављање све сложен ње радних задатака. У „Хидрослектри“ долаза млади људи из различитих крајева, са собом доносе различите навике и различито образовање, а многи немају ни основну школу коју тек завршавају у учиониџама које се стварају на свим градилиштима. Таква пракса у пуној мери наилази на разумевање у колективу који го дишње шаље око 300 младих на течајеве за руковање разним машинама. доста их школује на високим и вишим школама, а сви радници обавезно завршавају осмогодишње школовање,

Треба свакако споменути да у свим ООУР-има и радним заједницама делују. активи омладине а њихов заједнички рад и координапија одвија се путем Ахционе кон ференције.

ГОДИШЊЕ СЕ ОБРАЗУЈЕ 3.300 РАДНИКА _

О пажњи која се у „Хидроелектри“ поклања образовању радника најбоље сведоче подаци да овде У различите видове школовања годиш ње пролази вишз од 3.500 радника, или сваки четврти од укупног броја запослених.

Нарочито је распрострањено и организовано осмогодишње школова ње обзиром на то да у „Хидроелктру“ долазе радници из 200 општина из целз земље, а који су често и без основног образовања. Са оваћ вим начином образовања почело се 1974. године, када је у првом циклусу осмогодишњу школу завршило 208 радника.

УЗ рад се, за КВ и ВК8З раднике школује годишње готово стотину запослених, а за школовање За техвички и инжењерски кадар показу

је интересовање више од две стотине радника.

Чињеница да је све теже доћи до грађевинских профила радника оБај проблем у „Хидроелектри“ се решава стипендирањем ученика и студената. Тренутно „Хилроелектра“ школује више од три стотине ученика и студената. Ваља додати да је то само део опсежног плана 06разовања кадрова. а посебно добри резултати до сада су поститну= ти у осмогодишњем шхоловању. За хваљујући свему томе, структура запослених се готово свакодневно мења у корист све већег броја стручних и високостручних и специјализованих радника. Овај тренд је неопходан како би се са успехом сле дили све сложенији и одсоворнији задаци, који се постављају пред „Хи дроелектру“ у преузимању послова.

Синдинат:

СВЕ СЛОЖЕНИЈИ ЗАДАЦИ

Током ове године, синдикална организација „Жидроелектро“ имала је пуне руке посла, Пре свега, успешно је заврше ћ изборна актив ност око конституисања нових руко-

сто веома удаљени. На тим самоуправним скуповима управо чланови синдиката и њихови представници наступају као тумачи и иници јатори расправе што даје знатан до-

водстава и оснивања основних ор--| принос у кончном усвајању одлука.

ганизгција синдиката у ООУР-има. Тренутно се са много пажње прилази разради акције „Ништа нас не сме изненадити“, с свакодневно се радници ангажују на спровођењу стабилизације. То су и остали задаци — помагање у спорту и култур вим активностима, брига о друштвеном стандарду, решавање _ разних спорова, који се јављају у свакодневном животу и раду колектива и слично,

О величини задатака можда ће најбоље показати подаци — току самоуправног реорганизовања — колектива, и у доношењу свих осталих важнијих одлука, нужно је да синдикат организује јавне расправе и зборове радника. А самоу „Хидроелектри“ делује око 100 зборова радника, који су територијално че-

Сада пуну пажњу треба поклонити изборним задацима везаним за обнављање зланства органа управљања у овом великом колективу што је још једна прилика да се синдикалне организације окушају У свакодневној пракси Такође, доста пажње синдикална организациј по клања и друштвеном · стандарду. Треба споменути да активно делује одмаралиште у Њивицама у коме се годишње одмара и до 2.000 радника, а сличан објект ће се ускоро саградити и у Стубичким Топлицама. Иначе, синдикат је организован у 23 основне организације, а јединство деловања остварује се преко Акционе конферецпције,

КУ 1

Агенција Борб;

|

МИ Би Хас ОВЕН

__ТРАДКЊЕ СЕ НОВИ КОТОР

Земљотресом разорено подручје Котора _ постало је велико градилиште из кога ће наредних неколико година никнути нови град. Овај велики посао, који бе срушеном граду вратити живот и некадашњу привлачност, поверена је управо „Хидроелевтри“, Радови на обнови изводиће се по систему инжењеринига, — што значи да се процес обнове изведи у целости, од почетних испитивања до последњих заврзачих радова,

Попис објеката чоји ће се градити је врло дуг. Ту су првенствено стамбени објекти. Градиће се 500 стамбених јединица од по 35 квадратних метара 3 при времени смештај као и још 1.000 ставоза од ско 60 квадратних метара, а сенираће се и 54 стамбенд објечта у рруштвеној сво-

јини,

Поред тога, санираће се Дом гљлувенемкх, Виша поморска шк«о ла и Студентски дом, а градиће се и Школски центар у Доброти и Осметорашња школа у Рисну. Од зпрозствених објеката санираће се болница у Рисну, бол ница у Котову, лечилиште у Пр чњу и пеикијатријеко болнице У Доброти.

Од индустријских објеката гра диће се фабрика сапуна, ипдустрија клизних лежаја и гуме. Такође, у плану је изградња трговинског центра и робне куће, туристичким објекти, а од спортских објеката затворени базен (уз санацију отвореног базена), као и санација старог Котора.

На крају потребко је изградити и саобраћајницу кроз Доброту у дужини од 2.265 метара део обале, комплетну инфраструктуру, постављање и монтажу око 90 монтажних кућица у Рисну и рушење објеката који се не моту санлиратл,

Као што се види, радни задапи „Хидроелевтре“ на земљотресом пострадалом Цроторском при морје, заиста ву опсежви и сложени, а због хитности и ровови су веома кратни. Треба наглосити да у успешан запргзетак нико у овом колективу не сумња јер, како рекоша заједно са својим кооперантима који ће се нађи У пПорушеном Котору, учиниће све да оправдају поверење које им је указано додељивањем овог одговорног посла.

а

Један од водећих југословенских грађевинских колектива загребачка „Хидроелектра“ доживела је, за последњих десетак година, такву експан зију која је готово без преседана у нашој неимарској пракси. Подаци по казују да је 1969. овде било запослено само нешто мање од 2.500 радника, а од тога само 12 инжењера. Током последњих десет година сваке се године запошљавало око 1.000 нових радника и створена је потпуно нова. радна, организација, способна да се ухвати укоштац са најсложенијим задацима у грађевинарству,

Почеци су били више него скромни — двадесетак ентузијаста започело је 1945. године изградњу првенца хрват

паовенга У тадтеђ

у

ку савремене механизације и оспособ авање кадрова. Данас је то колектив способан да у рекордном року заврши и тако сложене и репрезентативне објекте као што су недавно за, вршени капитални објекти УП мадитеранских игара, „ХЖидроелектра“ тради и прву југословенску нуклеарну хидроелектрану, затим стамбена насеља, ауто-путеве, енергетске објек аеродроме, хотеле, ..

Истовремено, у овом се колективу годишње школује и усавршава више

ске енергетике — ХЕ „Винодол“, да нас ХЕ „Никола Тесла“. Затим следи изградња „читавог низа објеката, што условљава и јачање и ширење колек

· А улажу се и средства у набав

Ф

У ВРХУ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ

и МИРЕ

од 3.500 радника који остварују вред ност производње од готово шест милијарди- динара. У „Хидроелектри“ раде и самоуправљају радници из 200 југословенских општина, 'Јер са раз= војем и растом колектива, непрестано се и дограђује и самоуправна, послов на и доходовна организованост „Жид роелектре“.

= Што је данас добро, не значи да сутра не може. бити још боље, ка= же главни директор „Жидроелектре“,

дипл. инж, грађ. Жарко ЧИКАРА, = ·

Зато настојимо да планирамо и ускла „димо елементе властитог развитка < потребама друштва, како бисмо у пет рокемији, електропривреди, саобраћај ницима и стамбеној изградњи могли

ГРАЂЕВИНАРСТВА

Јељна од највећих југословенских грађевинских организација,'Хидроелектра-, изградњом капиталних објеката МИ! Медитеранских игара потврдила је способност у решавању и најсложенијих залатака

подузети нове мјере да се садашње "стање стално мијења.

= Једино на тај начин, каже даље Чикара, „Хидроелектра“ ће на високом нивоу развитка омогућити даљи пораст укупног прихода до 1980. по просјечној стопи од 7,11 одсто, до хотка по стопи од 7,2 и друштвеног производа по стопи од 6,81 одсто, До сада нисмо могли тако планирати, Са да можемо јер је друштво приоритети ма развоја појединих грана створило потребне оквире за то. Другим ријечима, требало је доста напора да се од 1969, године до данас достигне су-= времени, механизирани свијет, потреб ни су додатни напори да би се одржао корак с тим свијетом,