Борба, 22. 11. 1979., стр. 1
Дру ИУДАЊЕ
ГОДИНА ТУМ
ДИНАРА Це
ЦЕНА 4
зету зелени те имена 2 АД
БЕОГРАД Четвртак, 22. новембар 1:
Директор др Иван Ловрић
Главни и одговорни уредник Марко Лолић
Уређује редакцијски колегијум
ћ
..»
“ |
РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДН
ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈЕ АЛКАРА И СИЊА
хисторије
,
едности
Нове генерације, које граде зај ; ; а ; | аједно у Р Ј с нама нови живот, нове друштвене односе, треба добро да знају ма који начин. је дошло
до слободе ч новог друштва, колико је жртава пало д
а би се изградило и јачало братство ж јединство наших народа и народ-
пости, истакао је предсје : , је предсједник Тито у разговору са алкарима и представницима друштвено-политичких организација Сиња
(Бугојно, 21. новембра, Танјуг — Предсједник Републике Јосип Броз Тито примио је да нас у Бугојну делегацију Витешког алкарског друштва и друштвено-политичких _ организација Сиња коју су предводили алкарски војвода генерал-пуковник Бруно Вулетић и предсједник Скупштине општиве Сињ Славен Пољак. Том приликом предсједнику Титу је уручена повеља којом је проглашен почасним алкарским војводом. затим сабља, сребрни штит чији је аутор академски вајар Стипо Сикирица, и одора почасног алкарског војводе. | Бруно Булетић је у име народа Цетинске крајине изравање зио дубоко поштто хвалност прелсједнику Репуд лике за сва што је учинио,
што чини ми птто ће чинити за добробит мале сопијалистичк самоуправне заједнице. Он такође, захвалио предеједтико ЛТиту за његово иптсресовање за Сињску алку ч је доживотни покровитељ. Изражавајући задовољство због сусрета са алкарима и прелс ницима оу: золтија Смиља друг ј леђу осталог, рекао: „Осјећам се зесмо почашћеНим свим признањима, Врло сам задовољан што имам прулику ла се поново сусретнем са вама. Одржавање Алке каа вјећање ва побјелс над турким еоетајамима зелази лубоко у малту хистовију но прелставља зватујну маимфестани ју не само за ват крај нето и за читаву вотшу социјалис-
С ____-_-__ с о ла
телеграм (аркнесу (Београд, 21. новембра, Танју) — Председник Републике Јосит Броз Тито упутио је председнику Републике Либана Елијасу Саркису следећи
телеграм:
„Поводом годишњице прогла шења независности Либана, са особитим задовољством у“ пућујем Вашој Екселенцији, У име народа Југославије и у своје лично име, честитке и жеље за мир, безбједност и сретну будућност пријатељског либанског народа, као и за Вашу личну срећу“.
Порука (еку Туреа прелеед"нику Титу
Потпредседник Председништва СФРЈ Лазар Колилцевски примио мини тра јавних радова Твињеје Абрахама Кабаса ! Кеиту
_ (Београд, 21. новембра, 198ју) — Потпредседник Пред“ седништва СФРЈ Лазар Колишевски примио је данас у Беотраду министра јавних радова и члана Централног ко“ митета Демократске партије Гвинеје Абрахама Кабаса Кеиту, кога је пратио амбасадор Народне Револуционарне Републике Гвинеје Алпа Бакар Бари.
Министар Кеита је пренео поздраве, добре жеље и личну поруку председника Секу Туреа за председника Тита. Председник Секу Туре је такође упутио и лично писмо председнику Титу. У току ДУ“ жег срдачног разговора разме њена су мишљења о врло плодној и свестраној билатералној и широј сарадњи Југославије и Гвинеје у духу закључака Шесте конференције несврста Них земаља на врху недавно одржане, у Хавани.
и за-,
„ мичења, Љрзто МИ
поклони почАСНОМ ВОЈВОДИ: Предсједник
тичку Југославију, 22 мао прилику да
редовно еваке године славите
"те побједе када су се Сињави
ч одору
преноси се на све вове и нове генерације. И паша ослободи-
Хито резследа дарове алкара — сабљу, штит
лачка борба треба да се овјековечи, Шове гемоћације #0је граде заједно < вама нози
уоинтот, нове друштвене одно· се, треба добро ла знају на
који начин је дошло до слободе и Бовог друштва, колико је жртава пало да би се изгра дило. и јачало братство и јединество налпих народа и народности. Таква хисторија има трајне вриједности. Због тога је потребно да она уђе у крв, у свијест наших људи ка-
ко се никада не би заборави- .
ле оне тешкоће које смо преживјели али које смо успјели и савладати“. рекао је предсједник Тито.
Генерал-пуковник Бруно Ву летић, који је и предсједник Коњичког савеза Југославије, обавијестио је друга Тита о напорима који се у посљедње
· вријеме чине да се подстакне
развој коњарства и. коњичког спорта истичући све већи интерес омладине за то. Предсједник Тито је рекао да је то веома лијеп спорт и да треба стимулисати узгој коња и у индивидуалном · сектору и у ертелама. Друг Тито се интересовао за развој коњарства у нашој земљи истичући да имамо лијепе традиције у узтоју коња и да морамо предузети мјере да се коњарство унапређује, што нам може донијети многе материјалне и лруге користи. Предсједник Тито се интересовао и за резултате наших коњичких репрезентативаца на такмичењи ма Осмих медитеранских игара којасу се одвијала у Сињу. Даношњем пријему присуствоваљи су и Бранко МикуЛић, Никола Стојановић и Берислав Бадурина.
птев – ПРЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ У „БОРБИ“
Председник СИВ разговарао са уредница ти новетарижа. „Борбе“ “ другиж издања РО „Борба“ о октуелити, друшетвено-економеким кретањима
(Београд, 21. новембра) = Председник Савезног извршног свећа Весељин Ђурановић посетио је данас редакцију листа „Борба“. У дужем разговору са новинарима и уредницима „Борбе“ и других издања РО „Борба“ председник Ђурановић је говорио о нашим актуелним друштвено - економским кретањима, о постигнутим резултатима, проблемима и тешкоћама са којима се суочавамо у свом развоју, као и о мерама које се предузимају или ће се предузети да би се успешније остварила дотоворена политика развоја.
У разговору је било посебно речи о споростима у оживотворењу начела Устава, ЗУР и нових системских закона, о јачању улоге и позиције удруженог рада и регулисању то-
'"кова привређивања.
Веселин Ђурановић се детаљније осврнуо на питање расподеле друштвеног дохотка
и прекомерне потрошње, а за-
тим и,на кретања у спољнотргдвинској размени. Било је речи и 0 енергетској ситуацији у свету, каои о досадашњем стању У снабдевању.
Разговору СУ присуствовали и Марин Цетинић, потпредседник Савезне конференције ССРНЈ, и Мемаил Бајра, савезни секретар 38 информаг Ширка, члан Пред-
ције и Јаг РНЈ,
седништва СК СС
УСПЕШНИЈА РЕАЛИЗАЦИЈА Д
ОГОВОРЕНЕ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА: Веселин Ђурановић у разговору са новинарима „Борбе“
ШИРОМ ЗЕМЉЕ ОПАСНЕ ВОДЕ СЕ ПОВААЧЕ
)рганизоване мере за отклањање штете
На седницама извршних већа Македоније, Србије, Црне Коре и на ванредној седници Извршног већа Жосова размотрено је стање на поплављеним подручјима у свакој од република и у Покрајини, и мере које су предузете после проласка водене стихије.
. Републички штаб цивилне заштите „Македоније. издао је саопштење са прегледом насталих зштета и збиру акција
које су у овој Републици изве_
дене да би се што пре откло-
ниле последице поплава, и
спречиле могуће нове катастро фе после повлачења воде. Председник ЦК СК Македоније Ангел Чемерски са сарадницима _ посетио је јуче Собрање града Скопља, где га је председник
Извршног савета Владо Мура-
. товеки обавестио да су преду-
зете одговарајуће мере у снаб девању храном, водом и сме~
" штајем угроженог становни-
штва, и да нема опасности од епидемије. _ ја
У Скопљу се, према првим подацима 48 привредних, 06„јеката нашло под водом, а укупне штете су огромне.
Према извештајима из других крајева земље, ситуација се побољштва, Извршно веће Србије доделило је 12 од 25 поплављених општина интервентну, помоћ од 30 милиона динара, која је подељена по висини нанете) штете.
А
ОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије
Југославије, изашао је у Загребу, 19. фебруара |
1922. 13. јануара 1929. забрањено је излажење
„Борбе“ а чланови редакције осуђени на затвор. и робију
У народноослободилачком рату „Берба“ поново
излази и то у Ужицу од 19. октобра до 27. но-
вембра 1941. а у Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943.
Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду а од 22. марта 1948. и у Загребу Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије,
ДАНАС У „БОРБИ“.
НАШ СПОЉНОПОЛИТИЧКИи
ОСВРТ
Пише: Владо Теслић
Неумеене аналогије ТА (С
Поводом полемике совјетске новинске агенције са „Борбом“ — још једном со нашим начелним позицијама о Кампућији и неоправданости интервевција и мешања са стране
КОМЕНТАР
СТРАНА 7.
Пише: Недељко Патић
И мимо правобранилаца
СТРАНА 2.
СЕДНИЦА ПОКРАЈИНСКОГ КОМИТЕТА сКк КОСОВА
Уемеравање на развој – витално питање Покрајине
Савез комуниста мора да се мдејно-политички што пре оспособи, акционо и Организационо ојача да би могао да остварује одлуке Једанаестог конгреса СЕЈ и Дванаесте покрајинске конференције СК Косова о водећој улози
СК у развоју социјалистичког самоуправног истакао је Агим Затрићи у уводној речи
система СТРАНА 38.
УДРУЖИВАЊЕ ЗЕМЉОРАДНИКА
Кико то изгледи у Семберији
Нови начин организовања, земљорадника у Семберији вероватно може да уклони многе препреке на путу удруживаљња али се суштински тробљемм сеља т, пољотривреде
самим реорганизацијама итак не решавају
СТРАНА 6.
| ДВАНАЕСТИ КОНГРЕС РУМУНСКЕ
КП НАСТАВЉА РАД
пушесну примио
ћЛостосавца _
Секретар Председништва ЦК СКЈ говорио а митингу југословенско-румунског пријатељства у букурештанској фабрици „Гривице рошљ“
(од специјалног чзвештача „Борбе“)
(Букурешт, 21 „новембра) Данашњи сусрет генералног секретара Румунске комунистичке партије и председника „Републике Николае Чаушесскуа и др Душана Драгосавца, секретара Председништва ик СКЈ, који предводи југословенску делегацију на 12. кон„тресу румунских комуниста, поново је потврдио висок ниво међусобних односа наших двеју земаља и вишестраност Хеспона које везују Румунију и
· Југославију.
Током преподневних разгобвора који су, како се сазнаје, чтротекли у атмосфери пуне „отворености и међусобног уважавања, што је уосталом кафрактеристично за сваки југословенско-румунски контакт, обострано је изражено задовољство успешним развојем „односа и сарадње две суседне социјалистичке земље, њихових народа и партија. Заједнички је, исто тако, закључено да обележје оваквом развоју сарадње дају сусрети
"председника Тита. и Чауше-.
скуа, чији је недавни букурештански дијалог — кад и сватки од претходних 16 сусрета — дао нове снажне подстицаје „продубљивању сарадње и учвршћењу поверења у односима који су већ дуго примерни. У Црној Гори настоји се да се што пре нормализују услови за редовну привредну активност, а на Косову су градови и насеља пребродили нај теже и сада убрзано отклањаЈУ последице стихије. И овде је циљ да што пре крене редовна производња у привредним организацијама.
Покрајински комитет Саве-.
за комуниста Косова обавештен је на јучејињој седници о поплавама, па је у зе
Током данашњег разговора код Николае Чаушескуа чији јучерашњи пријеми шефова многих страних делегаци ја привлаче посебну пажњу ов дашње штампе — било је, како се саопштава, говора и о неким међународним питањима од интереса за'две земље и партије.
Чврстина веза између Југославије и Румуније данас је била потврђена и у фабрици „Гривице роши“, великом овда шњем произвођачу опреме за хемијску индустрију, за коју је како ће ваму Букурешту свако рећи, везана традиција румунског радничког покрета и где је данас у подне одржан велики митинг југословенскорумунског с" пријатељства. У фабрици основаној пре 80 година, у којој је пре пола века велики штрајк радника крваво угушен — што се овде посебно обележава — говорио је др Душан Драгосавац, изражавајући задовољство што се осећа велика блискост и пријатељство између две земље, при чему је посебно истакао да се чланови југасловенске делегације. радују што су у Букурешту непосредно после чедавне посете председника Тита која се обострано оцењује као веома успешна.
(Наставак на 7. страни)
кључку истакнута потреба мобилности свих чланова СК у брзом враћању рада и живота у нормалне услове.
Сава у делу кроз Хрватску високог је водостаја, али ову реку и Купу успешно обуздавају јаки насипи који су последњих година изграђени и који целом дужином успешно одолевају свим притисцима на бујалих вода.
(Опширнији извештаји на 5. страни)
| |
==
сте
ВЕБ ар пи