Борба, 22. 11. 1979., стр. 2

БОРБА

Указом ол 18 фебруара 1982 Прелседник Републике одликовао је „Борбу“ поволом 40-гопишњице изпажења Орденом заслута за нарол са златном звездом и указом од 28. марта 1972. поволом 50-годишњице листа Орденом братства и јединства са златним венцем.

| МИМО

ПРАВОБРАНИЛАЦА

НЕДЕЉКО ПАПИЋ

Иако стоји оцена да је стамбени динар још поприлично отуђен од оних који га стварају, данас у највећем броју колектива утицај радника на деобу станова је већи него икада раније. Правилници о становима привлаче пажњу ко ретко који самоуправни акт, а стамбене листе данас су сигурно најтраженији папир који тешко могу да промакну оку, посебно оних који очекују стан.

М поред тога што се ова самоуправна документа праве брижљивије и темељитије него многа друга, неретко се нађу под ударом друштвеног правобраниоца самоуправљања или суда удруженог рада. Наиме, како је по правилу број интересената увек већи од броја станова које треба поделити, они који се сматрају оштећеним траже заштиту, па и онда када је стамбену листу усвојио цео колектив. Многи од тих докумената у том случају „падају“, често из формалних разлога, па се почиње опет изнова.

Очигледно, у питању је мукотрпан посао. Али се он исплати, јер људи знају на чему су, о деоби станова пра ктично сви одлучују. Наравно, још има не мали број колектива у којима се ради по старом, а то су по правилу колективи у којима развој самоуправних односа заоста~

је

И док се у огромној већини организација удруженог рада бије сложена, али успешна битка за самоуправпо одлучивање о једном од најзначајнијих животних питања, у друштву се и даље расподељује и додељује не мали број станова без стамбених листа. У многим општинама, примера ради, довољно је да човек постане начелник или да дође на неко руководеће место у администрацији, или пак у друштвено-политичкој организацији, па да без велике процедуре и дугог чекања добије _ стан Или, по правилу, да добије већи и комфорнији од стана у коме је до сада живео.

Те станове додељују општинске (раније одборничке комисије за станове), истина према одлуци општинске скупштине, али су оне у раду поприлично затворене У себе, па најчешће ни делегати нису обавештени о њиховим одлукама. Тако се, неретко, у групи функционера нађу и понеки људи који на лак начин дођу до стана. Иначе, у додели станова функционерима општинске администрапије и друштвено-политичких организација, У лоцирању тих станова на посебна места која добијају звучна имена, има доста претеривања, што људима често боде очи, посебно оним који у неповољним условима годинама чекају на кров над главом.

До станова се лако долази и у многим општинским службама, као што су дирекције за уређење земљишта, ра зни заводи, стручне службе самоуправних интересних заједница, У овом случају посебно стамбених. Било _ би интересантно видети колики је број људи у овим институцијама досад променио станова, често се селећи У све веће и комфорније. За један број тих људи стан више није потреба већ питање престижа,

Треба рећи, такође, да бе и у органима друштве-

но-политичких заједница и организација на вишим ни-

воима, до ехамопа долази зпатно лакте нето у организацијама удруженог рада, да и у овим органима имамо појаву. истипа не толико карпхтеристичну, да се без неких посебних мерила добијају стамбена решења, а станови често мењају.

Интересантно је да се у свим овим сферама где се станови добијају мимо стамбених листа ретко појављују правобраниоци самоуправљања, или судови удруженог рада, иако је могућност злоупотреба, већа него у организацијама удруженог рада, у којима су, као што рекосмо, сада стамбене листе под будним оком већине радника. Следи логичан одговор: или нема злоупотреба, или — се правобраниоци устручавају да интервенишу. Чини Фе да је ово друго више у питању.

Очигледно је да се мора нешто мењати у садашњем

начину доделе станова у овим сферама. "Тешко је правдати садашње стање — да се стамбени троблелен

Акшуелне шелте

РЕФОРМА ШКОЛСТВА

НА ПРЕЛОМАОЈ ТАЧПИ

Процес социјалистичког преображаја васпитања и образовања у Хрватској већ је прерастао утицај саме школе; сада на сцену мора да ступи удружени рад да би се обезбедио даљи нормалан ток реформе _

За нама је још један упис средњошколаца и студената, па, у овом каснојесењем затишју, када се полако заборављају уписне бриге и грозница, прешло нам је већ у навику да помоћу биланса уписа покушамо оценити докле се стигло и куд иде васпитно-образовна реформа. >

Ове јесени у Хрватској, упркос великом уложеном труду на планском усмеравању средњошколаца и студената у образовне програме зависно од потреба привреде републике, само су одбрањене већ лане освојене „коте“. Од новоуписане тенерације у завршни степен средњих школа у производна занимања усмерено је 65 одсто, У друштвене науке 47 одсто бруцоша (лане сваки други, што значи да је ту извесно одређено позитивно померање).

Ови подаци довољно озбиљно упозоравају да је реформа У Хрватској стигла до „критичне тачке“. Сад је потребно да се њоме активно позабаве све друштвено-политичке снаге, не само непосредно заинтересовани и „задужени“. |

На потезу је удружени рад

Наравно, није нам ни на крај памети да обезвређујемо оно што је реформским захватима последњих година учињено у усмереном образовању. Напротив. Сигурно је да је већ остварена претпоставка за суштинско мењање односа између удруженог рада и средњошколаца и студената, односно, делатности просвете, за процес, дакле који би се у овом тренутку ради потпуног разграничења од свих досадашњих школских реформи могао, можда, назвати социјалис-

тички преображај кадровске репродукције удруженог рада. Тај је процес очито прерастао школе, његово тежиште је изван васпитно-образовних институција, и већег утицаја просветних органа и радника. Стигло се до места на којем удружени рад треба да преузме главну реч, и својим снагама понесе и обезбеди даљњи напредак реформе. Многи показатељи то потврђују.

У свим средњим школама у Хрватској већ се пету школску годину остварују заједничке основе наставних планова и програма. Тиме је продужено јединствено опште образовање омладине на десет година. У завршном степену средњошколцима је стављено на избор 36 основних усмерења са 335 програма за прво животно занимање. Значи, да су из реформисане средње школе потекле генерације ученика који, сви одреда, имају довољно знања за наставак образовања, и истовремено су сви оспособљени за улазак у рад (овог тренутка занемарујемо чињеницу да је мањи број програма донесен по убрзаном поступку због чега се даље дорађују).

То сада треба искористити да би се утврдила нова линија регуларног напредовања у образовању по којој би сви били обавезни да након изласка из средње школе уђу у рад па да се управо тамо обави селекција, издвоје они који треба да наставе 06разовање на вишим и високим школама из рада или уз рад. Насупрот томе, да сваки директан упис на студије, промицање кроз клупе до универзитета, без претходног уласка у рад, сматра привилегијом, изузетком, без обзира на то колики ће се проценат омладине још неко време кретати тим путем.

Ове године, првенствено под притиском приватног интереса, буквал-

ним тумачењем уставне одредбе по којој сви имају право да напредују у образовању „под једнаким условима“ вредност уговорног односа сред-

њошколаца и студената с удруженим.

радом сведена је при упису на минимум. Просветни инспектори сада извештавају: ове јесени било је много мање уговора, паи неправилности при њиховој примени.

Развлашћивање СИЗ

Да је линија на којој треба свима гарантовати једнакост била већ премештена после средње школе пред радне организације (не универзитет), да је већ афирмисан као редован пут: средња школа — рад — студије, најјачи аргумент за одбрану интереса удруженог рада и пропуштања његових кандидата у школе и на студије била би баш та иста уставна одредба којом су девалвирани уговори. Једноставно, дотле се још није ститло.

Јасно, ово је могуће када се радне организације више отворе, кад створе више радног простора за свршене средњошколце, заснују с њима у већем броју непосредан однос већ у току школовања и задрже га с онима које упуте на студије. Ово, опет, на нов начин којем су уговори били само претходница, односно заснивањем радног односа са средњошколцима и студентима. То би нас онда ослободило игрес „папирима“ фиктивних уговора без правих узајамних обавеза. Јер мало је вероватно да би нека радна _ организација у свој платни списак олако уносила средњошколце и студенте и неодговорно делила радне књижице, као што су то неки чинили с< уговорима.

СТРАНА БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1979. •

Чини се да је ово прави начин и да се обезбеди стручни кадар за развој привредних _ грана као што су металургија, бродоградња, туризам у друге које све више угрожава непо.

'вољна кадровска репродукција, иаку

се на њима граде дугорочни развој планови Хрватске.

Засновани радни однос рада с ученицима и студентима би и најјаснији израз потреба организација у орбазовању и време. ном учинио непотребним свако процењивање, нагађање тих потреба негде изван радних организација, па и свако административно планирање уписа,

Све ово повлачи за – еобом комплекс послова о којима се дуто 6 много прича, али још ништа е није учињено. Наиме, реч је о потре. би разбијања јединствених стопа по којима радне организације удружују средства у СИЗ усмереног образова. ња, што би омогућило да оне саме део тих средстава уложе у непосредан однос с ђацима и студентима, али џи са образовним институцијама, барем оним које им образују матичне кадрове. Ово опет не иде без развлашћивања СИЗ усмереног образовања у републичке заједнице које сада располажу свим средствима намењеним усмереном образовању. Истовремено ово намеће потребу хитног мењања мерила вредновања рада на програмима усмереног образовања и личног рада просветних радника, при чему | треба отворити могућност значајнијер Ек. стимулисања друштвено корисног рада у том подручју. ·

Очито је, за све ове није довољно ма чије начелно изјашњавање и подршка у принципу.

Судећи по упозорењима која већ друге јесени стижу управо из Џентралног комитета СК Хрватске да је реч о друштвеној реформи у најширем смислу, у којој треба јасно дефинисати задатке свих комуниста и обавезати их да се за њих боре сваки у својој радној средини, ово садашње

'" затишје у раду на васпитно-образов-

ној реформи неће потрајати. То потврђује и последња седница Председ-

· ништва ЦК СК Хрватске на којој су

комунисти универзитета упозорени да је време да одлучније крену на мењање суштине односа тих институција с удруженим радом.

Теа Божутш

ЈИСАЋА

ЗАПОШЉАВАЊЕ

МЕТА РЕЗЕР – ЗА ПАШАЛЦ

друштву решавају различитим аршинима. _ !

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА

Но „воза“ будуће возаче

Једно од непобитних (ма колико то неко порицао), материјализованих "обиљежја нивоа достигнутог стандарда је и број аутомобила. Моторизовање Јутословена је сада, изгледа, У највећем успону, о чему свједоче и подаци произвођача аутомобила који, скоро без изузетка, продају цјелокупну једногодишњу · производњу с унапријед. Жеља за посједовањем аутомобила, тог толико хваљеног и истовремено куђеног оличења стандарда, све је већа. Један од услова је, поред оног материјалног — а што није за занемаривање (јер смо по цијени аутомобила далеко испред свих европских произвођача четвероточкаша — и посједовање возачке дозволе, А око тога, изгледа, сада има све више проблема! За стицање возачке дозволе неопходно је да кандидати буду обучени у за то верификованој школи. Приватним инструкторима је ова дјелатност у Босни и Херцеговини забрањена већ неколико година.

Приватни инструктори су се, ипак, „досјетили“ и доскочили законодавцу. Рупу у закону нашли су У „удруживању“ свога рада са ауто-мото друштвима, односно ауто-школама које, попут печурки послије кише, ничу на сваком кораку. Тако у Сарајеву, тренутно, будуће возаче обучава око 60 ауто-школа из разних крајева и подручја републике, а има и деташираних „погона“ из других република. '

Приватни инструктор врши обуку на властитом возилу, за то посебно адаптираном, а на крову возила истиче фирму једне од тих шездесетак аутошкола. Кандидати за возаче од ових, условно их назовимо, допунских инструктора, добијају, након уплате неких 4.500 динара, потврду о завршеној обуци. Да овај дио посла цвјета, нема сумње. А све на рачун будућих возача. Међутим, овим се невоље и екстра-опорезивање потенцијалних возача не исцрпљују. За приступ на полагање возачких испита, гдје се на ред од дана уплате до изласка на тестирање мора чекати најмање три недјеље треба уплатити на жиро-рачун републичког СУП-а 350 динара. За сваки излазак на поновно полагање, кад су у питању тестови, уплаћује се 350, а кад се понавља само вожња — 300 динара. За првих десет мјесеци ове,тодине на подручју Сарајева полагању возачких испита приступило је око 37 хиљада кандидата (рачунато по броју пријава и уплата) а до краја ове године тај ће број, како се процјењује, достићи 45 хиљада пријављених кандидата. Тако се тек сваки десети кандидат домогне возачке дозволе.

Приход од пријава за полагање возачких испита достићи ће суму од око 15 милиона динара. Сума коју потенцијални возачи дају на име припрема и полагања возачког испита је значајна, па се поједине примједбе и негодовања кандидата не могу за-

немгрити. Наиме, често се притовара да комисије обарају кандидате и за најмању ситницу и да је полагање испита зависно од среће и расположења испитивача.

Подруштвљавање поступка испитивања _ кандидата, евентуално оснивање неке врсте

друштвених савјета, чиме би били укључени представници ауто-мото школа и друштава, удружења возача а и грађена путем неких облика дјеловања ССРН у мјесној заједници, општини или граду, допринијело би, ако не повећању броја кандидата који испит положе, оно

бар скидању сумње са испит-

них комисија у погледу објективности. Стање какво је сада — незадовољавајуће је. И не би се смјело одуговлачити са увођењем више реда да би се заштитили недужни кандидати за во"заче. На крају, и са становишта · општенародне“ одбране и друштвене заштите, па и безбиједности саобраћаја, друштвени је интерес да имамо што већи број обучених возача. Излаз треба тражити и у изналажењу нових видова обуке возача, у подруштвљавању и те дјелатности. Тако у СР Хрватској већ 'постоји приједлог да се у шко+ лама средњег усмјереног образовања уврсти и обука свих ученика у стицању возачких вјештина.

Фехљија Никочевић

Ч“. Убовић

Послије подјеле неповратних средстава солидарности власницима зграда у Црној Гори које су након земљотреса обиљежене црвеном или жутом бојом, на реду су породице чији су чланови погинули или им је уништена имовина у разорном потресу, као и носиоци станарског права у приватном власништву. За нову подјелу траже се нови критеријуми.

Савјет Фонда солидарности из Херцег-Новог предложио је да основни критеријум за нову подјелу средстава буде просјек мјесечних примања по домаћинству. Ова новина треба да унесе више правичности у подјелу.

Истовремено њоме су исправљени пропусти у ранијим критеријумима. )

Наиме, међу ранијим условима за добијање средстава солидарности није било социјалних аспеката. Довољни су били докази о степену оштећења стамбене зграде и о власништву, па да се добије 20.000 до 45.000 динара неповратно и кредит до 350.000 динара под изузетно повољним условима. Тако се поступало према свакоме без обзира на приходе које мјесечно остварује.

Републичка конференција ССРН и неке општинске кон ференције, међу којима и ок ССРН Херцег-Новог, у више наврата указивале су на овај велики пропуст. Узимани су конкретни примјери. Неповратна средства и кредит од 350.000 динара (отплата 25 година и два одсто камата) добијала су једнако домаћинства са мјесечним приходом од 3.000 динара као и домаћинства чија су мјесечна примања износила и по 30.000 динара!

Да ли је то солидарно и правичној На ово питање дру тови из ССРН нијесу добијали одговор. Међутим, када је почела диоба по утврђеним критеријумима, међу којим није било социјалних елемената, оваква питања долазила су са свих страна. Све чешће су се чула на састанцима свих друштвено-политичких организација и

заједница, као и међу грађанима.

У свему томе једно је сигурно. Домаћинствима са приходом од 3.000 динара мјесечно неповратна средства и кредит су недовољни да би изградила кућу и ријешила друге проблеме. Међутим, за поједине (а њих није баш мало) са приходом од 30.000 или више динара мјесечно, средства су значила — што народ каже — „као сипање соли у Море“. Зато би “предлог нових критерија за будућу подјелу помоћи, бар сада, морао да заживи у пракси. (П. Ј)

Четири косовске отиптине, које покрива Самоуњравна интересна заједница запошљавања у Приштини, пријавиле су 5.229 слободних радних места, али је у првих осам месеци ове године преко ње запослено само 2.517 лица, између осталог и због тога што нека слободна места за приправнике „држе“ паушалци и хонорарци —'

Друштвено-политички фактори Косова све више се труде да изнађу нове могућности за веће запошљавање незапослених. Стање се побољшава: стопа запошљавања је доста висока, али је број оних који траже посао још велики у целој покрајини, а поготово у Приштини.

Међуопштинска СИЗ за запошљавање у Приштини, исти-

-на, бележи у последњих неколико година видне резултате, али

ипак на њеним списковима стално расте број незапослених. С друге стране број оних који се запошљавају путем ове СсИЗ неупоредиво је мањи него што су радне организације (на територији коју СИЗ покрива) пријавиле радних места. .

Више слободних места

Удружени рад општина Подујево, Глоговац, Липљан и При штина, на пример, пријавио је код СИЗ око 5.229 слободних радних места, али је у првих осам месеци ове године посао добило свега 2.517 лица.

У ствари, и поред повећања стопе запослености за готово 30 одсто, У овим општинама и број незапослених је порастао за. 12 одсто. Стога запошљавање још остаје као значајан Дру" штвено-политички и економско-социјални проблем.

У овој СИЗ је пријављено око 15.100 лица која траже рад“ но место. Међу њима је највише неквалификованих (око 7.100) и лица са средњом стручном спремом (3.951). Али ни број оних који имају диплому квалификованог и висококвалификованог радника није тако мали, Укупно их је 2.623, док је полуквали“ фикованих око 1.337.

Према евиденцији СИЗ посао чека и 89 лица са факултет“ ском дипломом и 55 са вишом школом, али су то, кажу углав“ ном кадрови који тренутно нису неопходни привреди. ових 08" штина.

Хонорарци уместо приправника

Основне организације удруженог рада према закону су ду“ жне, да поред искуснијих радника, примају и један број пру“ правника зависно од укупног броја запослених у тој организа“ цији. Међутим, иако су колективи само у споменутим општи“ нама пријавили СИЗ 264 места за приправнике, за првих осам месеци, према евиденцији заједнице само њих 83 је примљено у радни однос. Подаци показују да има, дакле, слободних мес“ та за приправнике, али већину њих појединци, већ запослени у тим колективима, „држе“ као свој паушал или хонорар.

Мада ова појава није баш јако распрострањена, ипак је извесно да је неопходно веће ангажовање самоуправних рад“ гичких контрола и друштвено-политичких организација њеном сузбијању. Такође, има доста случајева да они који су испунили све законске услове за одлазак у пензију, због НИС ких личних доходака, још раде, и на тај начин заузимају радна места на којима би се могли запослити приправници“

Све ово, уз низ других објективних проблема, отежава 90" тваривање утврђене политике запошљавања у овим општине“ ма. Ово утолико пре што има и доста појава непоштовања 26 моуправних споразума, тако да се многи радници на посао при“ мају, не преко СИЗ, већ путем унапред намештених конкурса па неки који дуже време чекају посао и имају веће квали“ фикације, годинама никако да дођу на ред за рад.

С. Хадерђоној