Борба, 22. 11. 1979., стр. 11
_„Борбе“)
СТРАНА
41.
Ствараоци и дела
22. НОВЕМБАР 1979. — БОРБА.
Сликаши,
спеши плп пшмезнуши
Са великаном наше уметности, једним од симбола
светске наиве, који се ево већ пет деценија суоча-
ва са јавношћу: гледа живот око себе и с несма-
њеним жаром, из љубави, из освете па паново из
љубави слика свој свет. — И данас, као на поче-
тву стрепи: шта ће публика рећи, да ли ће схватити у којим је сад водама...
„Сликал је, сликал већ као мали, узел је креде па је узел онај вогљен, знате онај који није до краја изгорел, сла-
к "гал је то све скупа, ко да је осећал да буде некај из тога, па „је дете одрасло до година, па је ту бил Крсто Хегедушић, па му је рекал — ти мали сликај ово кај видиш, само то направи
— и дете си је купил, набавил и све дале и дале, и данас је
сликар“. Овако је пре десетак
година
мајка Ивана Генералића
причала како је њен син постао сликар.
Данас стваралаштво Ивана Тенералића је дуго скоро 50 тодина. Тачније, 1981. биће 50 година откако је јавност први пут видела његове слике, када су Генералић и Мраз, као гости, излагали са групом „Земља“ 1931. Од тих првих суочавања са јавношћу прошло је пола века, Иван Генералић је постао један од симбола светске наиве, па ипак и данас са истим жаром, истим ентузијазмом, истом жељом да се допадне, бира своја дела за изложбу, свеједно да ли се она одржава у великом граду или селу. Тако је и за ову изложбу, „Хлебинска јесен :79% (Галерија Трибине пажљиво – одабрао своје слике.
— Желео сам да београдска публика стекне комплетнију слику о мом _ стваралаштву. Зато сам у изложбу укључио и неке слике које сам насликао још можда пре десетак
- -тодина. Ипак, постоје дела која сам хтео, али нисам могао _- да покажем. Знате, тешко их је преносити. Превелика су. ____- О вашем судбоносном су_„брету са Крстом Хегедушићем често је писано.
Можете ли
– ошкриће
„Ова изложба је изузетна догађај, траво откриће, све честитке – „Хлебинској зижоли“ ц „Борби“ — затисао је јуче у књизи утисажа. један од мпогобројних посетилаца „Хлебитске јесени '79" у Београду.
Ову јединствену изложбу синоћ су посетили м савезни функционери — гости „Борбе“. На слици: Веселич Ђурановић, тредсед"ник СИВ и Марин Цетитић, потпредседник СК ССРНЈ са директором „Борбе“ др Иваном Ловрићем разгљеда-
ју експонате.
нам рећи чему вас је Хегеду-
шић заправо научиог ]
— Хоћу, врло раду ћу вам рећи. Јер, људи су склони да замишљају како ме је Крсто држао за руку и вукао моје прве потезе кичицом. А ево како је то стварно било: први пут сам га срео код стрица Фрање Генералића. Стриц, који је познавао Хегедушића, знајући да ја сликам, тражио ми је неколико цртежа и акварела и показао их. Крсто је тада рекао мом стицу: „Твој нећак ће бити велики уметник,“ Када ми је стриц пренео ове речи помислио сам: „Како ћу ја постати велики сликар када немам школег“ Тада сам веровао да се уметност мора учити.
Са ЖХегедушићем сам имао још неколико разговора који су ме охрабрили да слободно сликам и стварам свој свет. И то је све. Наравно, поменућу опет и његов позив за гостовање на изложби групе „Земља“ 1931. Али, о томе се већ зна. | ;
— А Мраза2 Како сте Фра-
њу Мраза упознали7
— Чудно је то. Обојица смо живели у ЖХлебинама, ја ни-
сам знао да Фрањо слика, он није знао за мене. Као сликара упознао сам га на једној сеоској забави када је поклонио једну своју слику ватрогасном друштву. До рата смо остали заједно. Путовали смо и излагали по нашим градовима и селима. И где год смо се појављивали народ и омладина су нас увек топло примали. Прогањали су нас жандарми., Тражили да не сликамо оно што сликамо. А, ми смо сликали оно што нас је мучило. Мислим да је то била нека врста освете према ондашњој власти. Знате, миу селу нисмо знали шта је то комунизам, нисмо имали у рукама дела Енгелса и Маркса,
али смо гледали живот око себе... — Оснивач сте Хлебинске
школе, са чијим члановима и
сада излажете. Какву будућ-
ност видите овој школи
— Тешко је бити пророк. У Подравини има много сликара наиваца. Али не само ту, има их у целој Југославији. За неке јавност још не зна. Зато је тешко предност дати поједин-
ХОЋУ, ВРЛО РАДО ЋУ ВАМ РЕЋИ: Иван Генералић
цима. Јер, време носи своје бреме. Неки ће се успети до највишег, неки ће остати а неки ишчезнути. Има таквих сликара који заблистају па нестану, а има и оних који упорно сликају и годинама тапкају у месту.
— Хлебинпски сликари никада у оваквом комплетном саставу нису излагали у Београду. Шта за њих значи ова Иизложба7 — Тачно је да се у оваквом
саставу нисмо појавили пред београдском публиком. Сваке друге године на изложби „Хлебинска јесен“ излажемо све што је појединац, од најстаријег до најмлађег, створио у том периоду. За Београд смо овогодишњу изложбу мало проширили, због комплетнијег утиска. Мало се прибојавамо Београда. Џа и ја сам се прибојавам да публика неће схватити у којим се водама сада налазим. Зато сам. изложио и она старија дела. Сматрам да су то добра дела. Каква су она заиста — то ће рећи публика.
Споменка ЈЕЛИЋ
пп ЧЕ ђ ј
ДЕВЕТИ „ЈЕСЕЊИ САЛОН“ У БАЊАЛУЦИ
Досашњнућа фотографије
ној умјешносша |
приказано око 200 радова стваралаца из цијеле земље
у сабреме
· У изложбеним просторима Дома културе
(Бањалука, 21. новембра) — У бањалучком Дому културе, синоћ је Михајло Ђоновић, извршни секретар Предсједни штва ЦК СК БиХ, отворио девети „јесењи салон“, традиционалну југословенску ликовну манифестацију.
Замишљен као смотра стваралаштва ликовних умјетника Босанске крајине прије 18 тодина, Салон је постао незаобилазна културна "љи са својим специ у "ма. које се огледају. приј матским цјелинама које презентира и у сталној концепцијској отворености пре ма свим збивањима У ликовном живоВУ, Организатори овогодишњег који се одржава сваке друге тодине. јетничка талерија, Дом културе и дружница ликовних умјетника град предјелили су се за тему изложбе.
е свега, у те-
Салона,
Ум Поа, 0-
манифестација у зем' фичним особености- |
При
суство фотографије у савременој умјетности“, Заједно са селекторима из република и покрајина позвали су југословенских умјетника, па ће се у наредних 20 дана они са ликовном публиком у Бањалуци дружити представљајући око 180 дјела. ' | Овом поставком се жели критичким са гледати феномен утицаја фотографије на све медије ликовне умјетности, како са социолошко-културног тако и ликовног и историјског аспекта. Изложба је предјелити су сеза тему изложбе:“ Присуство фотографије у класичним ликовним медијима ,Фотограифја као документ о понашању умјетника и Феотографија као инструмент мишљења и умјетности. Жаб и на свим досадашњим салонима. организатори су ангажовали да и на овом буде додијељено више откупних
награда од организација удруженог рада и институција града.
Отварајући девети „Јесењи салон“ Ми хајло Ђоновић је рекао да културни до гтађаји уколико су прожети остварењима који зближавају људе и народе, који доприносе међусобном упознавању на ционалних култура у југословенској социјалистичкој заједници, уистину су зна чајни јер доприносе даљем прожимању културних напора свих наших средина. | б
— Социјалистичко заједништво наро да и народности подразумијева размјену културних прегнућа и њихово уграђивање у јединствен оквир умјетничког остварења. То што је наше друштво дав но рекло, да нико нема право на монопол на умјетност, подразумијева право свих нас да на свој начин, себи својстве но и критички, доживљавамо сваки кул турни догађај. МО МАРИЋ
Дела Леонида Брежњеђа на филму
— Два телевизијска филБрежњева. „Мала земља
(Москва, 21. новембра. Танјуг) ма, снимљена према делима Леонида и „Препород“. биће приказана на
сена Радио-Москву.
Оба филма посвећена су другом св борбама на фронту код Новоросијска, др
· порушене земље.
За ова два дела Брен њинова награда за ма
Фрестивалу визије који је јуче отворен у Бакуу јавља А
етском рату — први уги о обнови ратом
је ЈИ године додељена Ле-
совјетске телеФП, позивајући
(Тирана, 21. и композитора Косова
Албански компиозишори __на Косођу
овембра, Танјуг — На позив Удружења албански композитори Феим Ибрахими и Ташо Аврази отпутовали су јуче из Тиране на Косово где ће учествовати на музичком фестивалу у Приштини, јавља новинека агенција АТА. .
Група писаца из НСР Албаније са Димитером ЖХуванијем на челу такође је на позив Удружења писаца Косова отпутовала на Косово.
Обе делегације испратили су секретари Уније писаца и уметника Албаније Кујтим Буза и Агим Церга,
|
||
Ошброреносш
— предуслођ
_ просперишеша
Разговор с председницима секција за културу републичких и покрајинских конференција ССРН
Мако постављена на чврстим идејним основама културна политика се, понегде, доследно не остварује. У намери да сазнамо како сеу СР Македонији реализују основни принципи наше културне политике, разговарали смо са Живком Василевским, председником Секције за науку и културу републичке: конференције ССРН Македоније.
— Био бих необјективан ако бих тврдио да се културна политика у Македонији остварује без тешкоћа, каже Василевски. Има потеш„коћа и те потешкоће, или — тај својеврсни идејни отпор у реализацији културне политике — представља настојање појединаца, или група, да заобиђу самоуправне облике решавања проблема у култури.
... Међутим, данас са задовољством можемо констатовати да култура за основне организације удруженог рада, или месне заједнице у нашој Републици — није нешто непознато, нешто имагинарно. Истина, оно што смо постигли још увек се може сматрати скромним резултатом. Сматрам да је од пресудног значаја успети да култура буде саставни део планирања у основним организацијама удруженог рада и месним заједницама, а преко њих, и део планирања у општинама и Републици. У зависности од тога колико ћемо се брже изборити да се планирање потреба врши у оквиру месних заједница, основних организација удруженог рада и општина, у толико ћемо, с више основа, моћи говорити о култури као оживотвореној потреби човека и друштва у целини.
— Тај пут подруштвљавања културе је очигледно дуг и захтева време. Шта нам, међутим, смета да га брже пређемог
— И поред тога што је време административно-буџетског одлучивања у области културе остало за нама, још увек се примећују тенденције да се одлучивање врши изван постојећег самоуправног система, као и тенденције приватизације и менаџерства у култури. Ови рецедиви прошлости, мада безопасни, (јер немају објективне услове за развој), ипак представљају покушаје спречавања настојања Савеза комуниста да политика у култури буде власништво радних људи и грађана.
— Ако културну политику посматрамо као нешто чиме би требало да овладају радни људи, а то значи да о њој, између осталог м одлучују; желико удружени рад заиста има узицају на“ збивања; чи- одлучивање, у кулгуриг оааое и Њ Е 5 4 УК
МЕ о а | "о чжо — Самоуправне интересне заједнице културе представљају изузетно значајан механизам повезивања културе са материјалном производњом. Међутим, насупрот резултатима још увек не можемо говорити о одлучујућој улози удруженог рада у креирању, и реализовању, културних потреба код нас. Требало би се позабавити досадашњим 'искуствима, сагледати шта у том самоуправном систему не ваља како би, у најближој будућности, дошли до онога што хоћемо: да удружени рад буде заиста значајан фактор одлучивања у култури.
ОЈ % Тао МЕ
Пт зе
— Нису ли, понекад, и сами уметници носиоци тенденција које спречавају позитивна кретања у култури7
културних!
ЖИВКО ВАСИЛЕВСКИ: „И поред тога што је време административног буџетског одлучивања у култури остало за, нама, још увек се примећују тенденције да се одлучување врши извањ постојећег самоутрав“ ног система, као ц тенденције приватизације ч менамерства у култури. Овц рецидиви, прошлости, мада безопасни, јер нема“ ју објективне услове за развој, ипак тпредстављају покушаје спречавања настојања Савеза комуниста да толитика у култури буде власталштво радних људи т грађана“
— Не можемо говорити да у Македонији постоје свесне, или организоване, тенденције подривања позитивних кретања у култури. Можемо говорити само о појединцима који се теже укључују у самоуправне процесе — и то није без последица. Рекао бих да су то појединци са просечним или испод просечних уметничких вредности који ју некадашњим друштвено-економским односима у култури виде и траже своју егзистенцију. Међутим, просек, или оно што је испод њега, никада нису били фактори прогреса поготово не у култури па према томе реално је очекивати да се такви појединци, или група људи,, повуку — истина не без борбе — пред новим квалитетима.
— Колико је културна политика била ефи- ј
касна на плану прожимања националних вултура — Свесни смо да само отвореношћу и ортанизовано осмишљеном разменом можемо обез бедити успешнији развој наше националне културе, или тачније проширити сазнања других о нашој историји, култури, жељама, потребама и интересовањима. На овом плану смо постигли приличне резултате. Међутим, не смемо заборавити да смо за све мањкавости те сарадње сами одговорни. Потребно је, дакле, да будемо стално будни, да се увек изнова укључујемо у ту међусобну културну сарадњу, у тај процес који је веома значајан за јачање заједништва свих наших народа и народности. — Шта је тренутно предмет интересовања
Секције којом председавате и какви су из-
. гледи да се питања којима. се бавите успетш„по реше...
— Тренутно смо ангажовани на припремању расправе о културно-уметничким самоделатностима, о проблемима издавачке делатности и пласману књиге, као и реализацији културне акције на селу. То су веома значајна питања за културни живот у нашој Републици. |
... На крају, желим да нагласим да развој културе у Македонији није ни лак, ни праволинијски. Он је.везан за озбиљне тешкоће и проблеме. Њихово решавање, међутим, зависиће од тога колико су се радни људи и грађани Македоније оспособили да суверено одлучују о садржају и развоју културе.
Радмила ДУБЉЕВИЋ
МУЗИЧКИ ЖИВОТ ЦРНЕ ГОРЕ
акасњеле иницијашиђфе
У очекивању оснивања Музичке академије, програми озбиљне музике повјерени су за сада само једном извођачком саставу У Републици. — За
(Титоград. новембра) — Сазнање да је музичка култура једна од „најскупљих“ области умјетничкот исказивања и образовања а затим да се она — посебно тамо гдје нема тра диције као што је случај са Црном Гором — ствара у дутотрајном процесу, само дијелом оправдава велико закашњење које се, када је ријеч о музици, констатује у овој Републици. У много чему ми смо данас на почетку — ре-
кли су угледни музичари на,
недавном састанку у Централ ном комитету СК Црне Горе и то поткријепили непобитним аргументима.
Већ сама чињеница да У Црној Гори постоји само једно професионално извођачко тијело — симфонијски оркестар Радио-телевизије 'Титоград и то са малим бројем музичара
(који се креће од 2 до 18 у-
мјесто 60 колико се мисли да је потребно) -- говори сама за себе, Умјесто да сејтај ансамбл развијао и попуњавао "новим потребним кадром — ре чено је на састанку — годинама се практиковало да се, од пригоде до пригоде доводе, за не мале паре, музичари са стране и тако се стварао
утисак о великим могућности:
ма. Какав је данас, са неколико врсних инструменталиста. могао би, сматра се, уз одговарајући напор и бригу о њему. прерасти у извођачко ти јело које би задовољавало ос новне потребе у Републици. Та брига, међутим, још увијек није довољна, мако су неки напори у том смислу у посљедње вријеме учињени. Дода ли се овоме. и чиње-
кога пишу композитори
ница да нема камерних ансамбала осим једног трија који повремено наступа, поставља се питање: на чему се онда мо же темељити црногорско МУзичко стваралаштво У оваквим околностима прногорски "композитори принуђени су да компонују само од пригоде до пригоде, онда када им се укаже прилика да ће њихово дјело бити стварно и изведе-
но, а то су утлавном разне.
свечаности.
Да слика ипак не би била једнострана ваља напоменути да се у Црној Гори већ годинама — истина уз велике напоре музичких ентузијаста одржава фестивал „Дани музике“, а од посебног значаја је и активност Музичке омладине, из године у годину све запаженија. 5
Посебан проблем музичког живота у Црној Гори — а то произлази и из општих услова — јесу кадрови. Подаци су
овдје неумољиви: од 250- музи-
чара колико их данас живи и
"ради у Црној Гори само три-.
десетак су са високим образовањем. највише их је са средњом спремом и то оспособљених углавном за теориј ско образовање. Они са: високом спремом сконцентрисани су углавном у Титограду (25 до 30). Због непостојања професионалних музичких инсти туција не мали број музичких умјетника принуђен је да ради'на пословима који немају
· везе са њиховим основним 0о-
предјељењем. Стање музичког
би задовољавало. Са 1.900 у-
школства | такође је далеко од тога да_
ченика нижих и средњих музичких школа ради 87 настав ника од којих — како је на поменутом састанку исказано — само пет посто има квалификације које би задовољиле музичке сручњаке.
Разумљиво је стога што је из музичких кругова потекла, а у самоуправним тијелима Републике подржана идеја о отварању музичке академије у Црној Гори. Матичарска комисија своје послове привела је крају како би академија мо гла да почне рад већ почетком наредне школске године. МеЂутим, испријечиле су се неке тешкоће. Наиме, према ин формацији која је презентирана учесницима поменутог скупа, оснивач још: увијек ни је именовао инокосног органа који треба да руководи припремним радовима иако на томе ради већ пет мјесеци. Нијесу још увијек обезбијеђени ни простор и опрема, тако да се изражава сумња да ће ова високошколска институција почети рад у планираном року. Ипак и поред свих тешкоћа, застајкивања и оклијевања чини се (наравно, не само због оснивања академије) да се у музичком животу Црне Горе „нешто креће“, Изражава се —-а то је потврдио и овај састанак — спремност дру штвених и самоуправних тијела да музичким. радницима пруже подршку и помоћ како би: се 'нагомилани. проблеми, темпом који омогућавају резл не друштвене могућности, почели рјешавати. У
М. КРАЉ