Борба, 22. 11. 1979., стр. 14
пен и БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1979. 4, .
дубрана и заштита
ИЗВОДИ ИЗ ДИСКУСИЈЕ НА САВЕТОВАЊУ О ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОМ И ОПШТЕВОЈНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ РЕЗЕРВНИХ ВОЈ-
НИХ СТАРЕШИНА
Адмирал БРАНКО МАМУЛА, начелник Генералштаба ЈНА
· Најбољи омладинци
у школе за
/
" резервне официре
Биће предузете посебне мере да се битније побољша тритрема, “ оспособљавање резервних старешина за дужности у оружаним снагама, које зажтевају вишт степен образовања
Значај оспособљавања ре-
љења упуте и они који по мо-
решина који немају ратни ра-
Сскоји ССОГ 1919-1929.
СНЕЖАНА НИКОЛАЈЕВИЋ:
Пионири у НОР и соц,
реболуцији
Израз заједничке бриге организованих сопијалистичких снага за друштвено васпитање најмлађих.
— Окупљање око штабова партизанских одреда.
— У Бирчанској партизанској дивизији око 600 дечака и девојчица
А
Савез пионира Југославије настао је у народноослободилачкој борби као израз зајед-
у
мирају се први облици дечјих организација који су веома
Овај циклус реализују редакција „Борбе“ и Институт за савремену историју У Београду
Т конгрес УСАОЈ-а који је одржан од 27-29. децембра 1942. тодине у Бихаћу. У орга-
ван Савез нионира на терит. рији Хрватске, Босне и цеговине, Црне Горе, Македо.
зервних војних стгарешина за рално-политичким, стручним според. Мислим да би, у за- различити у зависности од усзадатке ошштенародне одбра- и другим квалитетима не ис- једници са Председништвом ничке бриге организованих лова и потреба. низационој резолуцији 1 кон- није и другим •есл не и друштвене самозаштите пуњавају услове. Велики је _ Савезне конференције, треба- социјалистичких снага за На ослобођеној територији у · греса УСАОЈ-а у којој су на- подручјима.
,
има шире друштвено-политичке димензије. Чињеница је да најодговорније друштвене и руководеће функције управо обавља велики број резервних. старешина. Познато нам је колико их је у оружаним снагама, цивилној заштити. и осталим одбрамбеним структурама и каква је њихова улога и допринос у свеукупним припремама и ослпособљавању друштва за одбрану и општи развој и стабилност нашег социјалистичког самоуправног друштва.
Основна претпоставка за успешино функционисање сваког система су кадрови. Када су у питању кадрови за одбрамбене функције, у више наврата је то разматрано и закључено у структурама оружаних снага, друштвено-политичким и друштвеним _— организацијама, као и у ужим и ширим друштвено-политичким _ заједницама. Мислим да су нам ставови и системска решења у основи добро постављени.
Припреми и избору кандидата за позив резервног војног старешине морамо посветити прворазредну. пажњу јер ће они после школовања и обуке у ЈНА неколико децечија бити. у функцији старешина , и .руководилаца, командоваће и руководити едивицама оружаних снага ирату и миру, обучаваће и припрс"мати војне обвезнике омладину и грађане за одбрану земље. |
Свакако, а то је тако и постављено да припрему и избор кадрова за будуће резервве стаершине не могу обављати само војнотериторијални и управни · органи друштвенополитичких заједница већ се морају ангажовати сви одговарајући друштвени субјекти, а госебно СКЈ, СРВС и ССО.
проценат упућених у школе резервних официра и курсеве за командире одељења, а да претходно са њима није обавразговор и
љев извршене
ОДГОВОРНЕ ДУ. РЕЗЕРВНИМ | СТАРЕШИНАМА: Адмираљ Бранко Мамула,
припреме за позив резервног старешине.
Поред припреме и избора за резервне војне старешине, :организације СРВС треба да остеаре потпунију сарадњу са школама им јединицама ЈНА У којима се школују, односно обучавају.
У укупној делатности организација СРВС,. оспособљавање резервних старешина за задатке општенародне одбране и друштвене самозаштите, заузима доминантно место. У основи, то је наставак оспособљавања старешина које је
ло изнаћи одређене ставове и вајпогоднија решења.
Што се тиче израде програма обуке, заложио бих се да он и даље буде јединствен по свим битним садржајима, уважавајући чињеницу да се он мора допуњавати одређеним садржајима на свим нивоима. Хсправна је оријентација да се примењеном делу обуке резервних војних старешина да више простора.
Чињеница је да се делатност организација и чланства Савеза, на задацима општенародне одбране и друштвене самозаштите одвија у свим одбрамбеним па и другим структурама друштва, и да је њихова улога у томе незамењива. Ово се у првом реду односи на ангажовање резервних старешина у оспособљавању омладине, становништва, припреми привредних и других друштвених делатности за рад у ратним условима.
Органи Генералштаба, који се баве проблемима обуке, и даље ће остваривати тесну сарадњу са Савезном конференцијом СРВСЈ и њеним телима, по свим оним питањима која су од заједничког интереса. Настојаће се да се та сарадња јаш непосредније оствари између команди, штабова им јединица у гарнизонима, са одговарајућим руководствима и телима СРВС. У оквиру на-
“лших материјалних и финан-
сијских могућности, као м до сада, настојаћемо да се што је могуће више допринесе стварању повољних услова у организацијама СРВС, за даље побољшање _ обучавања _резервних војних старешина.
Ми смо на нивоу ССНО, са
највишим војним руководио-
цима, у септембру ове године, одржали саветовање на којем смо разматрали систем обуке
друштвено васпитање најмлађих који су се на разне начи-
| не укључивали у ослободи-
лачки покрет.
О учешћу деце у НОБ-у друг Тито је рекао:
— Кад иду у борбу људи, војска коју је држава створила, одрасли људи, онда је то њихова дужност према својој домовини, онда је то — дуг сваког грађанина и родољуба. Али кад без мобилизације, до-
16 година иду у борбу знајући да ће у њој погинути — онда је то више него дуг према домовини, онда је то надчовечански хероизам младих људи, који жртвују себе, иако јот:ш нису управо ни ступили у живот — да би будућа покољења била срећна“.
РАЗВИЈАЊЕ БОРБЕног ПАТРИОТИЗМА
Веома значајну улогу У стварању и развоју пионирске организације имала је омладина која је била директно одговорна и заинтересована за њен рад.
Веома разноврсном активноћу омладина је утицала на правилно васпитање и образовање најмлађих, на развијање борбеног патриотизма, братства и јединства, другарства и пријатељства. ,
О задацима омладине у раду са најмлађима, „Омладинска борба“ је писала:
— Данас школе не раде, јер ми се налазимо у рату, али ипак окупљајте оне најмлађе, учити их да читају и пишу,
5 да негују свој народни језик ' им да својим укућанима и дру-
товима читају о борбама и победама народног покрета у пе-
д лом свету, о данашњем и су-
трашњем животу омладине,
бровољно, деца од 12, 14. 155 и |
Западној Србији формиран је већи број дечјих организација. У Бајиној Башти је формирана дечја чета која је бројала 30 чланова, а чинила су је деца од 8-14 година. Чета је учествовала у многим акцијама које су предузимали органи народне власти: у паковању дувана, у преношењу запа љивих бомби и др.
У Новој Вароши чета је носила назив „Дечји савез“ (касније је ушла у састав П пролетерске _ бригаде) Њихова активност била је веома жива: они су давали приредбе за рањенике, издавали су зидне новине, имали и своје просторије. Сличне чете биле су организоване и у Ужицу, Радобу ђи, Вујановцу, Радојевићима, Малој Плани, Пустој Реци и у готово свим осталим делови ма Србије.
И по одласку партизана пионири настављају са својом активношћу: као чобани веома лако доносе храну, обавештавају о кретању непријатеља, разносе плакате, извештаје идр. ј
Црногорски пионири су се такође још од самог почетка устанка придружили партизанским одредима. Веома храбро су се борили, јуришалм на бункере а многи од њих су у тим борбама и гинули.
Прва организација првогорске деце остварена је крајем 1941. и почетком 1942. године, мада је појединачног или ма-. совног учешћа било и раније. Јануара 1942. основан је у селу Подвраће у Вражогрнцима код Даниловграда Црногорски дјечји народно-ослободилачки покрет. Усвојен је и Статут организације, формиран управни одбор. Пионири су ортанизовали разговоре, литерарне састанке, али су били и курири, обавештајци.
ведени задаци Уједињениг савеза антифашистичке омладине Југославије истакнуте су и активности омладине у раду са пионирима: -
„Најужа сарадња и помоћ нашој демократској народној власти Антифашистичком вијећу народног ослобођења и народноослободилачким одборима у организацији живота ослобођених крајева, одржање безбедности позадине, рад на
ХЕРОИЗАМ: Богдан Бјелако-
вић, деветогодишњи пионмр,
био је један од најмлађих пар тизана Бирча и Романије
просвећивању народа, органи-
У периоду од 1942-1945. тур. нири су организовано и на разне начине учествовали у ак. цијама које су организовад партизанске јединице и на родноослободилачки одбори.
Организовани у пионирске чете, одреде, па чак и дивизи. ју пионири су прикупљали иу носили храну, одећу и обућу за партизане на фронту, а де војчице су плеле чарапе, неговале рањенике, помагале партизанске болнице. Поредто га за пионире су биле органи.
· зоване и школе где су учили
да читају.
(Ова актившост је ојачаж нарочито крајем 1942. и почетком 1943. године на иницијативу Просветног одбора АВНОЈ-а као им залагањем земаљских тела, обласних бкружних и месних НОО на осе лобођеним територијама.
Услови су били веома тптем али је воља побеђивала, Учитељи и ђаци су радили и учили из разноврсних упбеника м приручника, али са огромним ентузијазмом и же љом за учење.
Често су у ове штоле долазили чланови СКОЈ-а који су са пионирима разговарали о натљој револуцији, успесима партизана, улози најмлађих у НОР-у, о братству м јединству. Читали су им и чланке из омладинске м пионирске штампе, учили са њима нар тизанске песме.
У тколама је био развијен и друштвени живот пионира, Они су уређивали зидне новине, припремали приредбе, писали различите чланке из свог живота. у
Ове школе су имале вељики значај не само за образовање пионира већ и свеукупно радно, идејно-политичко, антифашистичко, интернационалистичко васпитање пионира.
У извршавању ових задатака започето у школама и факул- резервног састава. Саветова- који треба да јој дадне све оллико н зиран Пт ЕВев Ш Ти пионирске задњих година постигнути су тетима у грађанству, у школа њу је присуствовао и председ- оно што. јој припада — а у Д ОВАЊА бунајепирег ДРТНРИРРИО., Бале су ке“ 5
О АЈ А · ~ >) - ~ У Ћ етно-по- боре. ства так видни резултати али још увек х | сананис ј Посферсшје првом реду да је наоружа ЗА ХРАБРОСТ тен во:. н– у пина ЛА је | то. а гол) зачени
има слабости.
ма резервних официра и курсевима командира одељења. У складу са овим, као саставни
СРВСЈ. Расправљена су битна питања и утврђени правци
знањем и да јој омогући културан живот“.
У Словенији је организаци-
ном, организирања културно-
забавног и просвјетног живо-
пионирске самоуправе.
Мислим, да у бази, тамо где лаљег рада на побољшањ
. , Зе. – ; У Од првих дана оружаног ус- ј] | ост. ј ј
се припремају и одабирају дес Сатурн у енег- ос обуке резервног састава. При МА епа а Ае „а уз | давати била д 5; бројна _ та младих, рад на предвојнич- ДВОГОДИШЊА 6 пособљавања за одбрамбене уоме посебна пажња је посве- а.а у њу су били ук- ком образовању најмлађе ре-
ови кадрови, треба конкрет- задатке, Савез у многоме до- ЖИВА АКТИВНОСТ
није остварити координацију и договарање, али је неопходно утврдити ко су носиоци, и прецизније поставити њихове задатке и делокруг рада.
Организације резервних војних старешина у припреми и избору кандидата за резервне старешине треба да дају пун допринос. Значајно је што се ова проблематика чешће и у свим органима и телима савеза разматра. Свакако да такву праксу треба и даље наставити. Тежиште ра"да и активности на овим задацима треба да буде у основним, месним и општинским организацијама. Овде је значајна претходна припрема кандидата за: позив резервног
приноси · идеолошко-политичком и оштштевојном оспособљавању резервних старешина, Мислим да је таква организамијска и програмска оријентација у досадашњој пракси дила сасвим .оправдана и да је дала позитивне резултате.
Допринос и ангажовање организација СРВС на оспособљавању старешина за ратне фувкције у оружаним снагама је веома значајан.
Моја би сугестија била, да се у наредном периоду оствари још већа сарадња са структурама оружаних снага на: утврђивању садржаја прог рама обучавања и његовом реа лизовању, коришћењу наставне и материјалне базе школа и јединица ЈНА, и потпунијем
ћена унапређењу обуке резервних с војних старешина, ратних команди и штабова. У току је рад на реализацији задатака који произлазе из саветовања. Особито велике активности на овом послу биће реализоване у наредној години. То ће имати двоструки значај и за организацију Савеза резервних војних старешина: (1) створиће се још повољнији услови за успешно извођење и онога дела обуке којим се тежишно бави Савез, и (2) захтеваће непосредније и активније ангажовање целокупне организације Савеза у укупним мерама унапређења обуке. |
Биће предузете посебне мере да се битније побољша припрема и оспособљавање
окупљају око штабова парти-
|
РАПОРТ: Најмлађи борци 21. ударне дивизије, на сремском фронту, март 1945.
ључени готово сви млади до
нерације, рад међу нашом дје-
Као и раније пионири су " даље приступали и партизанским одредима где су добијели и право оружје и са пу шком и бомбом у руци. ЈУРИ“ шали на непријатеља. Најви“ ше су се истакли као курир“ и водичи јер су се веома успе шно провлачили кроз непрујатељске редове.
Веома је интересантно иста“ ћи да је 20. септембар 1943, У Шековићима формирана БИР чанска пионирска дивизија У којој је било активно око 600 дечака и девојчица. Формира“ њу ове прве и јединствене визије претходила је двогод““ шња врло жива дечја ност која се овим још 6“ држајније и организ а наставља. Многи старији пу“
старешине. Ако рад ових ор- коришћењу постојеће литера- _ резервних старешина за више занских одреда. Изг ;
ганизација на припреми и из- туре за обуку, а особито оне дужности које захтевају и ви- безбрижно пен ај У емеца а аи рта је а оерен ира па иве панра чрании о Зи ен иц: (а а“
бору будућих старешина буде с која се налази у војним би- ши степен образовања као су да подржавају старије бор- оставу бројала 50 пио ге нира ни из ове дивизије у
сталав и организован, онда се с блиотекама. што Је командно-штабна ака- це, не ретко учествујући у пионирки од којих ту ма тељској офанзиви
веће догодити да се у школе Посебан допринос организа- о демија у комбинацији ванред- њиховим гкцијама, а касније одликовани за храброст. РАТОВАЊЕ ПИОНИ- МартинИне. Ј надај •
резервних официра и курсеве ција СРВС видимо на плану ногт школовања и курсира- су формирали и своје чете и = + РА БОМБАМ А # рецизнијих ма
кандидата за командире оде- · оспособљавања резервних ста- на. организације. МЕ по ДЕН ан јела ви пета У ваше Дно " (Ј
ВЕСТИ ИЗ ЈЕДИНИЦА
Славље одличних
Војници и старешине једи нице Андрије Силића свечано су прославили завршетак обу ке и постигнут одличан успех.
ничких средстава јединица, уређењу круга просторија и "објеката. Ни једног тренутка нису изостали ни из слобод
За изванредно залагање У савлађивању војностручне обуке и друштвено-политичког образовања похваљено је
Пионири су обављали различите послове. Били су курири, обавештајци, преносили су пошту, помагали у раду, неговали рањенике, доносили храну, склањали илегалце, лепили плакате, али су били и вешти бомбаши и прави борци са пушком у руци. Многи су постали и народни хероји.
Имена Олге Бан, Мире Боснић, Бошка Бухе, Саве Јовановића 'Сирогојна, Фране Ко-
укључила у устанак, а и рад са њима је био доста организован. Пионири су веома често опонашали старије, организујући одређене своје јединице, али-су исто тако узимали учешће у многим акцијама које су они организовали. Учествовали су на приредбама рецитујући и певајући, на радним акцијама, били су курири, чланови патрола.
У Македонији су позната многа имена пионира који су учествовали у НОР-у. Маке-
| На Т конгресу УСАОЈ-а своје представнике имали су и пионири. Посебно је запажено било излагање Бошка Бухе који је говорио о ' ратовању пионира — бомбаша.
Одмах после Првог конгреса УСАОЈ-а и службено је осно-
доста деце било и ван оргави, зованих облика, школа света. Многи су погинули многобројним злоделима пријатеља који је стрељао логорима, убијао у градо
и палио у селима чак и дужну децу.
Зил овидиоиининн"
МАЛИ РЕЧНИК
ЕНТУЗИЈАЗАМ
На пригодној свечаности до низ активности: културно-за- 35 војника, командира одеље пене на Пао донска деца су се и на ослобо- идеју. ' дељене су награде, похвале и сбавних догађаја, спортских ња и старешина. кесе а Та ми бе ђеној и на окупираној теритонадметања. Такође веома је Значке „Примеран војник“ ликуће и Вука Торовиба као руији организовала кроз пио- ПИОНИРИ д „Мр р:
друга признања.
· Ова генерација војника ус пешно је савладала све сло жене задатке којима је био · испуњен живот и рад.
запажена и сарадња са омла дином. |
· Највише разлога да се по носе имају војници и старе
добило је 50 војника и коман дира одељења. Осим осталих и Ђорђе Мандарић, Миљенко
и многих других незаборавно су сведочанство о учешћу
ји.
најмлађих у нашој револуци- |
нирске чете и одреде и тако, помагала партизанима у свакодневним активностима.
Пионири Кордуна им Баније,
ција најмлађе омладине.
занос, одушевљење, раздраганост, загрејаност 3за
зачетници нечега новог; код нас активистичка организе“
Предлог питања за дискусију на састанцима
неку.
АЛА АМА ЉАА ЛА САА ВА АВА ДА А АОМААДАЗА А МА ВАВА АВА
Остало је много дана и ноћи шине из јединице Слободана Чачић, Енез Мујић, Зоран ВУ теког приморја су се та- Е
маршева, већих и мањих веж Николића чији је колектив кадиновић, Дарко Бејак Дра ФОРМИР. АЊЕ | ли Е о НрННи Јат 5 одељења цим
5 , их и. бојевих теђа | (пбхваљен. за најуспешнију , с 2 5 рг: а Е 1. Какве су све задатке обављали пионири у наро
и, школск - тан Поповић, Зоран Стрезов ДЕЧЈЕ ЧЕТЕ у борбу, а имали су и свој = _ ослободилачком рату;
ња и часова друштвенополи обуку. За прво место У м ; лист „Пионир“. = 2, У чему је значај стварања пионирских организације У
тичког образовања. Запажени | спортским. такмичењима — ски, Заим Ћатић и Омер Му Крајем 1941. и почетком 4 Е Југославији још у току НОР- р ово иијо
резултати постигнути су иу војници јединице Зарија Пе хамеровић. у 1942. године у готово свим Посебан акценат даљем ра- = амр уције. пица“ ин. илићЋ звоју рада са најмлађима даје ЕШ
одржавању материјалнотех
јовића.
крајевима наше земље фор-