Борба, 21. 03. 1986., стр. 5
СТРАНА • 21. МАРТ 1986. — БОРБА
ЛИСТАЈУЋИ ОПТУЖНИЦУ ПРОТИВ АНДРИЈЕ АРТУКОВИЋА
Догодило се оно што је мало ко очекивао. Андрија Артуковић фабрикант смрти, коме је прекјуче уру чена оптужница окружног јавног тужилаштва у Загребу, која га терети за најзлогласније ратне злочине, у време шестодневне истраге врло радо и с приметном дозом оду шевљења говорио је о себи, и својој улози у квислиншкој творевини НДХ. Али чим му се предоче непобитни докази о његовој злочиначкој активности тада се престаје сећати свега и, како то рече окружни јавни тужилац Иванка Пинтар -Тајер, почиње да „губи“ памћење. Негирајући готово све наводе оптужнице као неистините, злочинац Артуковић се истов: мено не либи да пред истражним органима о усташким кољачима Максу Лубурићу и Љуби Милошу говори као о личностима и људима који су били „честити, мирни, морални, поштени... и добри Хрвати“. А за свој однос према надбискупу Алојзију Степинцу не заборавља истаћи да је био „врло врло добар“ и да је он са њим био „интиман као са рођеним братом“.
Кољи све, али не глупо
М ту је др Артуковић искрен, његов однос са свим споменутим и неспоменутим злочинцима био је заиста искрен и братски. Какав дру тачији и да буде јер сви су били на истом задатку, геноцидна работа била је својствена и једнима и друтима и само су се разликовали У
' мученичким специјалностима. Док је Љубо Милош уживао набацујући дојенчад на бајонете, Лубурић се више наслађивао камом. Артуковићева „специјалност“ била је гажење људи тенковима.
Вратимо се, ипак, љима из оптужнице.
Да се подсетимо, овом оптужнином злочинац Артуковић терети се само за конкретне злочине, оне које је сам непосредно извршио и који су доказани, а због којих је и изручен нашим властима од стране америчких судских органа.
Као прво, терити се да је 1982. тодине у близини Вргинмоста, У присуству Анте Павелића, наредио да се похвата и убије сво. цивилно становништво околних села, међу којима је било највише жена и деце. Та наредба је и извршена. Надаље, терети се да је 1941. наредио да се на ливади код Керестинца стреља око 450 невиних лица, као и да се 1943. године у близини Самобора стреља више стотина партизана, што је такође учињено У присуству Анте Павелића. Такође, на душу Артуковића ставља се и смрт бившег народног посланика и адвоката др Јеше Видића из Срем ске Митровице. У вези с тим злочинима, истражно судство у Загребу саслушало је у Загребу више сведока чија потресна казивања Артуковић не жели да призна, пре бацујући кривицу на друге или пра већи се да о свему томе готово ништа не зна. 5
Сведок Шимун Бунтић прича да та је у току рата примио Артуковић и тада запитао колико је Срба побио. Када му је он одговорио само двојицу, тада је Артуковић рекао: „Ако ниси убио 200 Срба онда ниси ни требао долазити мени“. Сведок Фрањо Трухар, који је био шеф полиције у Сремској Митрови ци, изјављује да му је Артуковић издао и овакву наредбу: „Кољи све Србе и Јевреје од реда, само пази — немој то радити глупо као онај
неким дета-
у Славонском Броду. Видиш, како“
ја решавам :еврејско питање. Најпре им одузмем све што имају, а затим их дадем поубијати и тако сам, као што видиш, за пар месеци решио јеврејско питање У НДХ, а не као Немци који су ствар са Јеврејима петљали годинама“. и Занимљиво је сведочење Вјекослава Поповића тадашњег служ“
Ф Ратном злочинцу судиће се само за злодела на темељу којих су га амерички судски органи изручили нашим властима мако је, према најсвежијим исказима сведока, лепеза њего-
вих злочина далеко шира
беника у равнатељству за јавни ред и сигурности у Загребу. Он се врло добро сећа наређења Артуковића из 1942. године да се похапсе сви Јевреји и одведу у логор Јасеновац. Тако је и било. Јевреји у Загребу скупљани су на сабирно место У Крижаићевој улици и одатле депор товани у јасеновачко мучилиште. Али, све то Артуковић у истрази пориче и каже да му је било само познато да су у НДХ постојали сабирни, радни и концентрациони логори, али да му није било познато стање у тим логорима. Пориче да је он те логоре основао, те да није никога у њих упућивао.
Међутим, та његова одбрана је оборена, не само постојањем бројних законских одредаба, које је он као министар потписивао, већ и исказима читавог низа саслушаних сведока.
Познанство из Госпића
Потресна је прича сведокиње Јордане Фритландер која описује догађаје у логору Стара Градишка. Прича како је усташа Анте Врбан једном приликом 1942. године наредио да се сва деца стрпају У једну собицу величине 16 квадратних метара. Измучену оболелу и изнакажену децу бацили су у ту просторију — једне на друге. Тако се ту накупило деце и преко метар висине, а они који су и даље доносили децу морали су по њима газити како би и за оне које доносе било „места“. Стање је било так во да се на врата више није моглао ући, а једна дечја ручица сметала је да се врата затворе. Тада је Врбан рекао сведокињи: „Што гунђаш, није га твоја мати родила“. Тада је узео дете за ногу и ударио га о зид.
Да су Артуковићева негирања да је посетио било који логор само плод маште, уверава нас исказ сведокиње Вуке Радека која је децидирано изјавила да злочинца Артуковића познаје још из 1930. године из Госпића и да га је зато лако препознала када је 1942. посетио логор Стара Градишка, у коме је она тада била заточена.
Инкриминација која се односи ма убијање мирног цивилног становни штва код Вргинмоста доказана је исказом сведока Бајре Авдића, који је лично присуствовао том догаЂају и био непосредни очезидац када је Артуковић наредио убијање митраљеским рафалима око 600 осо ба. Исти сведок одлучно тврди да је био очевидац када је на изричит налог Артуковића код Керестинца побијено око 700 особа. |
Такође, детаљним и уверљивим исказима сведока Фрање Трухара, Јелене Рашовић и Симе Томовић, неоспорно је утврђено да је оптужени Артуковић у мају 1941. као министар унутрашњих послова наредио Ферди Кнез, шефу полиције у Сремској Митровици, да отпреми у логор „Даница“ Јешу Видић, који је касније убијен у логору Јадовно крај Госпића. Из исказа саслушаних сведока произлази да су сва настојања Олте Видић Јешине супруге код Андрије Артуковића била неуспешна па тако и понуда да се за замену за живот Јеше Видић да оптуженом Артуковићу 150 јутара земље, власништва Видића. То је Артуковић прича Олга Јештић, одбио овим речима: „Ја ћу га убити и узети не 150 јутара, већ свих 300 јутара земље“. Тако је и било. Јешић је убијен, а Артуковић је зе мљу поклонио усташи Стјепану Винеку. Када су окривљеном Артуковићу предочене конкретне инкриминаци-
је оптужнице, изјавио је да пориче.
да је с Антом Павелићем обилазио терен јер је, углавном, боравио у Загребу. Сећа се, додуше, да је у Керестинцу био некакав логор, но да тамо никад није био. Тврди да за Јешу Видића никада није чуо, иако му је презиме Видић познато.
Признаје да су му били познати случајеви прекрштавања Срба, али да је то био посао свештенства. Зна да је било исељавања Срба из НДХ али, како тврди, углавном на граничним подручјима, а са циљем да се „очисти“ територија НДХ.
Ремење од људске коже
Притиснут непосредним 'доказима, оптужени ратни злочинац др Андрија Артуковић покушава да у својој одбрани овакву делатност оправда постојећим ратним стањем и приликама које су наметнуле потребу примене оштрих мера па и према цивилном становништву. Ме Ђутим, каже окружни јавни тужилац Иванка Пинтар-Гајер, плански геноцид над читавим народима и расама није био изазван никаквим ванредним приликама, како то Артуковић жели да прикаже. Терор који је окривљени Артуковић спро водио био је најгрубље задирање у основна права човека на живот, на телесни интегритет, на имовину мирних грађана. И то ссло због тога што су припадали другој нацији или раси. Према томе, закључује истражни судија у оптужници, ради се о типичним злочинима против човечности, о злочинима геноцида и о ратним злочинима.
У том смислу Артуковић се потрудио да заједно са поглавником Павелићем и другим злочинцима, сачини државно устројство квислин шке творевине НДХ: Међутим," за остварење коначног циља да тзв. НДХ: постане „чисти хрватски жи вотни. простор“ који ће омогућавати егзистенцију „чисте хрватске на ције“, било је нужно извршити истребљивање Срба, Јевреја, и Рома. Други битни фактор усташког про грама, стварање чисте хрватске нације, а кога је Артуковић бојовнич ки поставио, састојао се ми од „унутрашњег прочишћавања“ тј. од истребљивања свих слих Хрвата који нису прихватали како с страну окупацију тако и усташке монструозне злочине, те су због тога од стране усташа били проглашавани „љагом на телу чисте хрватске нације“. Стота је систем усташког терора.
осмишљен од ЏМавелића и Артуковића имао — истиче се у оптужници — изразито расистички и верски нетолерантни карактер, који је дошао до изражаја у геноциду над српским, јеврејским и ромским становништвом. Такође, усташки терор треба посматрати и са аспекта тота лне нетолеранције према _ већини хрватског народа који није прихватао квислиншки положај своје земље, као ни усташку злочиначку политику расне, националне и верске мржње.
На жалост, Артуковић изгледа ни данас тако не мисли. А и како би мислио и ко би нешто друго мо гао да очекује од зликовца који је дозволио дасеу његовој режији од људске коже прави ремење, а од женских полних органл пепељаре. То може само помрачени ум. О савести је сувишно и говорити.
Рајко ВУЈАТОВИЋ
У
~
ПРЕДСТАВКЕ И ЖАЛБЕ У ВЕЗИ ИСЕЉАВАЊА СА КОСОВА
!
Три године без резултата
Ф На дневном реду јучераш
Е ј представке ње седнице Комисије за предст
и жалбе одложене због недо-
статка кворума нашла се поновљ
донети 1982. до данас нису спроведени
(Беопрад, 20. марта) — РетКО се деси да на седницама појединих радних тела буде више новинара него присутних чланова. А управо то је био случај данас у Скупштини Србије. На заказану седницу Комисије за представке и предлоге на чијем дневном реду су били проблеми исе“ љавања Срба и Црногораца са Косова дошла су свега три делегата (од укупно 12 колико броји Комисија з3аједно | са — председником). Представке 219 грађана из Београда у вези исељавања. 70 мештана из Батусе у приштинској општини и поновљена представка групе радвика ЖТО из Косова Поља мораће да сачекају боље време, јер је седница због недостатка кворума одложена. У достављеној информацији мештани Батусе жале се да им поједини Албанци, “редентисти и националисти прете, вређају их, малтретирају и покушавају да силују децу. девлјке, старице. Тврде да се поједини Орби исељавају под притиском, да када су црквени празници, сабори и вашари не дозвољава им се дг певају и играју. ла њихова деца не могу слободно да прођу поред албанских жућа
то. У а лезничари Косовог Поља су поновили своју представку. је) како сами кажу од октобра 1982. године. када је утврђено ла су Па наводи тачни и када су донети одговарајући „закључци, до данас ништа није Урана До данас није УСПОсте | равноправност међу националностима и посебно се тре
тирају Срби због чега и даље напуштају овај колектив и Покралјину. | Руководиоци коли су 0кривљени за вођење национа листичке политике и вршење притиска на Србе и Црногорце са дотадашњих позицита само су прешли на друга оуководна.' па и боља радна места. Зенун Баћа, бивши председник Пословодног одбора ЖТО Приштина ради на месту покрајинског секретара СИЗ за саобраћај (овај СИЗ како наводе радници и данас постоји, иако је друг Азем Власи на Телевизији У емисији „Порота“ тврдио да таквог СИЗ у Покрајини не ма). На добра радна места расподељени су и други а стање се у ЖТО Приштина не "мења доласком новог председника пословнодног одбора. Кадровска политижа,
ена представка железничара из Косова Поља. — Закључци
према наводима представке остала је иста, а третман према Србима и Црногорцима је једнак као и пре 1982. године, Тако се на пример наводи да од 26 шефова станица У ООУР за СТД Косово Поље само је осам Срба и Црногораца. Слично је и У пругим службама, а на челу по штвено-политичких ортанизација налазе се и људи који су били учесници демонстрација. Такође у представци се наводи низ одлука м потеза које је лиректор лонео без консултације радничког савета. Реч 1е о великим малверзацијама и Оту“ ђењу средстава радне организције. О свему овом тек
треба да буде речи. д. ШВЕРКО
ТРАГОМ ЈЕДНЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ
НЕУВЕРЉИВА ОАБРАНА | КУЋА КАО. МИНИСТРА СМРТИ
„НАГРАДА“
Ф Општински суд у Ђаковици и два општинска суда у Београду вратили наследницима породице Круезију зграду у Улици пролетерских бригада 75, у Београду, која је одузета због ратних злочина њихових чланова
Домаћини чувене балистичке породице Круезију, Сани, Хасан, Гани и Саид, проглашени након рата за ратне злочинце, осетили су руку правде — за кратко. Њиховим наследницима „враћена је, одлуком Општинскот суда у Ђаковици и Другог и Тоећег општинског суда у Београду, конфискована кућа, а једини преживели Саид, вођа балистичке "организације у иностранству, чак сведочи У корист својих рођака одричући се свога дела. Наследници „Дрноглавића“ наводе како се у њиховом случају ради о „жртвама фашизма и окупатора“, те их због тога „треба обешттетити и дати им некакво признање“.
Правобранилац самоуправљања више од десет тодина узалудно упозорава на ово тешко кршење закона, али без одзива. Не реагује ни правобранилац самоуправљања из Баковице, ни други надлежни органи, укључујући комувисте у постојећим судовима. Ко су „Црноглавићи“
На седници Градскот одбора СУБНОР Београда почетком фебруара ове године, борац Гојко Меденица, говорио је о омаловажавању и минимизирању одлука револуционарних органа власти из периода 1945/46. године, „па се на основу правних зачкољица доносе одлуке које су супротне одлуци тих органа“. Таквих примера има више, рекао је Меденица, и потом навео случај балистичке породице Круезију.
Домаћини ове породице, Сани, Хасан, Гани и Саид одлуком надлежних ортана народне власти из Ђаковице проглашени су 1946. године народним непријатељима и ратним злочинцима, а на основу овога ковфискована им је сва имовина. Недавно се, међутим, сазнало да се велика кућа у Улици Пролетерских бригада 75 у Београду. (два осмособна и три трособна
стана и гаража), одузета конфискацијом, води као власништво ове породице. Нема ·_·Ђаковчанина, ни човека са Косова који не зна за Круезије. Тешки ратни злочивци — „Цроноглавићи“ — вође балиста „белокапића“, по злу лпо-
знати за време рата, У пресуди Врховног војног суда у Ђаковици број 411/46, сви мушки чланови ове породице проглашени су државним непријатељима и ратним злочинцима. Војни суд команде града Београда октобра 1945. године доноси пресуду којом се Гани Круезију — Црнотлавић, „најчувенији“ од браће, проглашава кривим, и наводи разлоге. Тако се може дознати да је Гани Круезију организатор такозваног националног Фронта за борбу против НОВЈ почетком 1944. године, у споразуму са Немцима и тадашњим министром унутрашњих послова Албаније Џафер Девом.
Он је за време окупације Југославије ступио у политичку сарадњу са Немцима ради разбијања јединства НОБ-а и народа Југославије у Метохији и да је таквим радом помогао Немце и слабио јединство НОВЈ-а,
а сам одбијао сарадњу са НОР-ом. Затим је почетком 1944. године ко-
мандовао једном јединицом НОВЈ-а у нападу на рудник „Зогај“, и притом повукао своју јединицу че обавестивши Оперативни штаб НОВЈ-а, због чега акција није успела, а погинуло је преко 30 бораца. Одвраћао је, даље, заробљенике из логора код Арца у Италији да приступе формираном батаљону заробљеника „Стаљинград“; око 100 људи је преко Љубљаве, Загреба и Београда довео до Метохије, а неколико њих поново интернирао у Немачку, где су и умоли,
Крајем априла 1941. године,
након капитулације Југославије, он је са својим „добровољцима“ убијао, узимао оружје и осталу војничку опрему од оних војника који нису хтели да се предају Италијанима.
Тани Круезију је после рата осуђен на временску казњу и конфискована му је целокупна лична имовина. Тако је конфискована и кућа у Улици Пролетерских бригада 75 која је, иначе, у току рата, одмах након уласка Немаца, служила 3за потребе Гестапоа. Ту би требало да буде стављена тачка на случај Круезију, али — није тако. Јуна 1971. године судија Мирко Вуленовић из О: штинског суда у Ђаковици,
"тада" број
ГОСТОПРИМСТВО ГЕСТАПОУ: Кућа Круезију у Шролетерских бригада 75 у Београду
на захтев наследника, покреће оставински поступак и доноси решење о наслеЂђивању куће у Београду. Ово решење не констатује ни раније пресуде зољних судова, ни чињеницу да је кућа под секвестом. Дедембра 1971. Други општински суд у Београду укњижу!е „наследнике“ у земљишне књиге под бројем ДН8585/71, а Трећи општински суд на Врачару под решењем Р-368/73 брише секвестар. Узалудно упозорење
Средином 1974. тедине правобранилац самоуправљања на Врачару послао је службену белешку „о проблемима везаним за власништво над зградом У Улици „ЛПролетерских „„бри“ 756. цео случај, правобранилан упозорава на три кључна елемента због којих је учињена повреда законитости: власници су проглашени за народне непријатеље и ратне злочинце, због тога им је имовина конфискована, а и власник ове зграде, када је купљена, није био држављанин Југославије. Упркос свему овоме, борећи се за своја „наследна права“, наследници чак наводе како се у њиховом случају ради „о жртвама фашизма и окупатора, те због тога ову породицу треба обештетити и одати јој некакво признање“. Правобранилац самоуправљања Врачара, на чијој се територији кућа налази, захтева „информисање делегатске Скупштине
Излажући-
и надлежних тела о овом предмету“, упућивање захтева надлежном суду у Ђаковици да се преиспита и поништи решење о наслеЂивању. „Ово и због навода судије Вуленовића у образложењу решења о додељивању куће наследницима да је приликом одлучивања суд поступио по принудама Окружног суда У Пећи“. Захтева се да се цео предмет достави надлежном органу са налогом да преузме потребне правне радње у циљу заштите уставности и законитости и начела социјалистичког морала, и да процени потребу покретања одговорности, укључујући и подношење кривичних пријава., Нормално је очекивати да су након оваквог апела правобраниоца самоуправљања општине Врачар све радње и акта општинскот суда у Ђаковици и о: штинских судова у Београду постали ништавни. Овај поступак, међутим, траје неколико година и још није окончан.
Борци су усвојили ставове по којима се од надлежних органа захтева да у што краћем року предузму мере враћања куће у друштвено власништво, али и да се не дозволи „кандидовање било кога који је допринео да се донесе ова, за наш систем, најблаже речено — чудна одлука. Такође и оних који су се опортунистички и неприхватљиво понашали када су сазнали за одлуку, а уколико се налазе на одговорним функцијама да се
У јавном поступку опо-
вргну и смене“, С. БАКИЋ
КАКО ДОСКОЧИТИ НЕСТАШИЦАМА
ЦЕНА КУВА КАФУ _
Ф Очигледно да је доскорашња несташица „црног напитка“ и вештачки изазвана, а са таквом праксом инспекцијски органи, захваљујући спретним трговцима, тешко могу да изађу на крај
Последња несташица кафе на тржишту завршена је, случајно или не, баш 15. марта, таман оног даша када је одлуком СИВ повећана цена. Такав манир је домаћем купцу одавно познат, и то не само када је о кафи реч. Нажалост, потрошач се привикао на то да у радњама најпре нема робе, а потом стигне с поскупљењем, Снабдевачи су се толико извештили у овој работи да им ни инспекције не могу лако ући у траг. Уосталом, то сасвим сликовито потврђује и последњи случај са кафом.
Контрола
Половином фебруара контролисали смо колико кафе има на залихама код произвођача и ништа сумњиво нисмо открили — каже Шавел Доленц, главни савезни тржишни инспектор. Укупне залихе пржене и сирове кафе износиле су нешто испод 2.000 тона, што је мање од месечних потреба тржишта, “јер се годишње прода око 40.000 точа. Нама је, међутим, сумњиво нешто друго. У
време несташице и наше контроле неколико хиљада тона кафе било је лагероваво у царинским складиштима. Судећи по документима, та кафа није била власништво наших фирми — већ странаца који су је, наводно, ту само латеровали. Сада, пошто се кафа појавила у готово свим с·Радњама у земљи проверавамо чија је заправо била у магацинима.
Иначе, прошла несташица „црног напитка“ захватила је највећим делом Србију, Војводину и Словенију. док се нешто мање осећала у Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској, па и у ЏШрној Гори. То што се кафа на домаћем тржишту појавила само неколико часова после објављивања вести да је поскупела, постало је сумњиво и инспекторима и потрошачима, Судећи, међутим, по досадашњој пракеси мало је изгледа да ће се нешто променити у маниру снабдевача. Јер, прекршаји се добро исплате. Купац нема никакве мотућности да то спречи, јер очигледно да ни инспекто-
рима то, углавном, лази за руком.
Сирова кафа, иначе, на светској пијаци кошта од 2.500 до 6.000 долара по тони, зависно од квалитета. Код нас јој је цена фиксна. На тај начин увозници и сви остали који „раде“ са кафом стимулисани су да се купи она најлоштијег квалитета (која је и најјефтинија), јер се на њој највише и заради. Додуше, код нас постоји контрола квалитета али се само проверава да ли увезена кафа задовољава доњу границу квалитета, На основу стога повлашћене фирме, које контролишу увоз, издају цертификате. У инспекцији смо сазнали ла до сада није стизало ниједно обавештење о томе да увозна сирова кафа не заловољава прописани минимум, не по-
Зарада
— Недавно смо упозорили Привредну комору Јутославије да се садашња цена кафе на домаћем тржишту "формира мимо прописа. Постоји, наиме,
договор увозника и пржионица о униформисању цене кафе за наше тржиште, што је противзаконито, јер се на тај начин стварају монополски односи на тржишту, На кафи, иначе, добро зарађује и држава која добија 85 одсто од цене продатих количина, па што је цена већа — то је и више новца у државној каси. Пржионице, пак, своју зараду могу увећати у самом поступку пржења сирове кафе. Ако се јаче испржи кафа лошијег квалитета „прође“ као боља, а ако се бољи квалитет мање испече онда се добија на тежини. Тргов-
цима, опет, зарада стиже. ако само за извесно време (бар до поскупљења),
помери попис залиха. Све. ове варијанте, више-мање, добро су познате и инспекцији и купцима. Па .опет, од тога нема вајде, јер за прекршаје те врсте нико не одговара. Због чега2
Главни тржишни инспектор каже да је готово немогуће ући у траг и открити прекршиоце ове врсте, иако су и инспектори и купци свесни да “~ овим померањима цена и несташаиицама кафе, као и друге робе, има пуно недозвољеног. Он признаје да у „рату“ са, рецимо. непоштеним трговцем инспектор не може добити битку. Јер, ако трговац зна да ће кафа ла поскупи, а решио је да заради, он ће је тако добро сактити да је инспекција тешко може наћи..
М. ДАПЧЕВИЋ
ЕРЕ АИК МАСЕ ТЕСТА 2 ЕЛИ ВЕНА ЊЕ НЕ ЛИЦЕНЦА ИД ИЛИНДЕН ЗНА ЕЈ ЛПП ИТ
~