Борба, 21. 03. 1986., стр. 6

Одеон и ЈЕ

СТРАНА

БОРБА — 21. МАРТ 1986. ' •

СОВЈЕТСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

(Од сталног дописника (фр Историчари Белоусова и Маслов у часопи су „Историја и политика КИСС“ пишу о

„Борбе“)

___(Москва, 20. марта) — Два аутора: Галмана Белоусома, кандидат историјских нау„ка и старији наставних на

_катедри _ историје _ једног „московског института, и Николај Маслов, доктор

историјских наука и руководилац катедре историје КПСС Академије друштве„них наука при ЦК КПСС, објавили су студију о историји совјетске партије у „којој се подуже задржавају на радовима Ј. В. Стаљина везаним за историју партије, посебно за познати „Кратки курс историје скп (6)“.

Чланак од око 60 страница формата књиге, под насловом „Масама — о историји "лењинске партије“ објавио је као једини прилог у броју (што је, ина зе, уобичајена пракса) часопис „Историја и политика КПСС“. Настанку „Кратког курса историје СКП (6) и улози Ј. В. Стаљина на писању, редиговању и издавању те књиге посвећено је неколико страница студије. Реч је о информативном тексту који је протраћен коментарима. и зак-

Стаљиновој улози у

стварању књиге „Ис-

торија СКП (6)“ и његовом личном доприносу тексту тог уџбеника. — Шта је под утицајем култа личности продрло у „неприкосновену енциклопедију маркси-

зма-лењинизма“

ЕВРЕ БА НА РТ РАНЕ БН АЕ)

био изграђен социјализам“, историчари кажу да су 6. маја 1934. им 26. јануара 1936. године биле донете одлуке ЦК о предавању историје у средњим и вишим школама.

на основу партијских докумената настала је 30-их година битва промена у историјском _ образовању У земљи. Никла је потреба да се изда нови, јединствени, популарни и од стране ЦЕ одобрени уџбеник историје СКП (6) намењен широком кругу читалаца.

У времену од 1985. до 1937. године више аутора је започело посао: Њима се 1937. тодине писмо „О уџмбгнику историје СКП (6)“ о6ратио Стаљин, који је дао низ упутстава усмерених „Ва превазилажење недо-

ловима антагонистичког друштва, неминовне, проинципијелне борбе за лењинизам, предложио је своју схему периодизације историје партије, све до 1937. тодине.

Касвије је Стаљин написао и филозофски део умбеника историје партије »О дијалектичком и историјском материјализму“ и узео је непосредно учешће у · редиговању рукописа књиге, кажу аутори студије. У другој половини 1938. године рад на „популарном уџбенику“ „Историји СКП (6)“, био је завршен.

У пооеђењу са ранијим уџбеницима, оцењују аутори чланка, „Кратки курс“ је садржао низ битних врлина (добрих страна)“. Набрајајући при том предности „Краткот курса“, они

нове историје КПСС да је појава с" „Кратког курса“ значила „одређени корак напред у развитку историјско-партијске науке“,

Утицај

Белоусова и Маслов затим прелазе на критику „Кратког курса“ у којој нема баш много речи научне и историјске осуде његовог главног аутора и редактора Ј. В. Стаљина. У тој анализи се, поред осталог, каже: „Под утицајем култа личности Ј. В. Стаљича, у књигу су продрла нека стања која су извитоперила Субјективистичка с тумачења су се тицала нарочито питања · улоге одређених историјских детаља у историји партије, при чему је заслуга једних — пре. свега Ј. В. Стаљина — претерано преувеличана, а других међу њима и Лењина неправично умањена“.

Те и још неке друте слабости „Кратког курса“ као рецимо свођење унутарњег партијског живота на „борбу против различитих опортунистичких токова и група“, кажу писци

историју партије.

ФРАНЦУСКА ДОБИЛА НОВУ ВЛАДУ

НАСТАВАК САТ.СТРАНЕ

Из најаве мера и позивања на уставна правила понашања и председниха Републике и владе види се већ на почетку изазов промене која се у овдашњем политичком оечнику зове коабитација. Како ће све функционисати у досад непознатим околностима остаје тек да се види.

Влада ће се први пут наћи на окупу, како се предвиђа, у суботу а пред парламент излази 2. априла. Остала важна министарства добили су Андре Жиро — одбрана, Жан Берчар Рајмон, инострани ПОСЛОБИ и Шарл Пасква, унутра-

Необично време стоји пред врхун

· Куре о Кратком куреу ЖАК ШИРАК ПРЕ

шњи послови, влада је компонована од предстазника Шираковог Покрета окупљања за републику и Жискарове Уније за француску демократију.

Пре него што је и ступила на дужност, готово у исто време кад је објављено да је влада формирана, „на Јелисејским пољима у срцу Париза експлодирала је бомба. Док ово јављамо ни једна од терористичких ортанизација није преузела одговорност за овај крвави атентат али је у Џаризу атентат протумачен као нови изазов терористичке ортанизације која се доводи у везу са „арапским затвореницима“ у Француској.

ЉУЛИ И ДОГАЂАЈИ

| Ф Нови председник владе у Паризу Жак Ширак ком у духу и опредељењима деснице, па се сви питају како ћ фом државе, социјалистом Митераном

на Харварду и најзад са дипломом ЕНА, најважније националне инсти

Ђомба је експлодирала У познатом комерцијалном центру Поин Шоу на Јелисејским пољима. непло после 18 часова кад је пред луксузним излозима било пуно света. Од ехсилозије је погинуло једно лице, 8 од укупно 29 повређених једанаест у тешком стању. Некако у исто време на

једној од најпрометнијих станица париског метроа — „Шатле“ — откривена је

„експлозивна направа“ хоја је срећом од стране органа безбедности демонтирана и тако је спречена још већа несрећа.

Први посао у улози Ново премијера био је Жаку

Јаки човек деснице

управљаће француском политие тећи сарадња са ше-

пиду је у младом Шираку, за кога је везао своје политичко биће, от-

МИЈЕР

Штираку излазак на месту атентата на Јелисејским пољима.

Влада ће, дакле, бити оу очена са многим изазовима, али пре свега са изазозимз коабитације, поштовањем уставних правила и институција испуњењем програма који је у предизборној бици најавила и који у многоме супротан од опре. дељења председника. Републике. И, наравно, са » зазовима тероризма који св наставља. Али сви ти иза зову вису само пред владом. А. ЂУКАНОВИЋ

'ључцима двоје научника.

статака“ у ранијим уџбеницима. Он је, кажу Белоусова и Маслов, двукао неопходност писања историје партије у тесној вези са историјом земље. одредио је карактер осветљивања чињеница унутарпартијске борбе као, у ус-

Настанак

Напомињићи да су се

' средином 30-их година јавиле крупне промене У

животу совјетског друштва си да је у земљи „у основи

(Београд 20. марта, Танјуг). — Албанија ничим не наговештава намеру. да одрекне јединствене светске. улоге: и даље остаје једина земља у којој се с највећом званичном носталгијом обележавају годишњице рођења и смрти Јосифа Виса рионовича Стаљина „Најновији повод за то | 33. годишњица његове смрти — искоришћена је ових дана, пре свега, да се наг" ласи 'да и без" 'Енвера“Хоџе руководство "Албаније. · наставља дагу „свом унутраш„“ њем и међународном .понашању. како са-

"мо каже, главну инспирацију црпи из Ста

љиновог наслеђа.

истичу да су

особито по- транству“ закаљеност“.

закључујући

. НОСТАЛГИЧНА ГОДИШЊИЦА У ТИРАНИ

Стаљин — извор надахнућа

револуционара Тирана и ове, 1986. године, „најмонструозније вете, лажи, каљање и скрнављење Стаљиновог лика“. Друго би, уосталом, било теш ко и очекивати, јер се у Тирани поново потврђује да јој „блиставо дело Стаљина“ и даље. „служи као извор надахнућа“.

се квалификује као

ји 1956.

је „обављен“ на њеним и 1961. године.

У тексту који је почетком марта еми-

товао Радио-Тирана означава се „заштита 5 учења Стаљина“ као „јасна демаркациона марксиста-лењиниста ревизиониста. „Име, дело и успомена Стаљина живе и увек ће живети и блис— саопштава руководство ПРА и НСРА своје откриће — у срцима народам

линија“ између

тати“

револуционара читавог света“.

Оштру осуду Стаљинових прогона плејаде

масовних ликвидација, масакра

чов на 27. конгресу настојао да

на

вреда и друштво

„совјетски људи и комунисти у иносцрпели из њега теоретско знање и да су „стицали неопходну идејну Аутори уџбенику одају признање и за стил којим је написан, цитатом _ из

Оцењујући 27. конгрес КПСС и реферат Горбачова, „Зери и популит“ — каже да је Горбачов, ,уУ ствари, „санкционисао контрареволуционарни заокрет КПСС“ коконгресима „Зери м популил“ пише да је Горба„оправ-' да резултате капиталистичко-ревизионистии чког курса“ што је орган ПРА означио као економску, политичку, идеолошку и психо лошку кризу, у коју је совјетско друштво „упало после смрти Стаљина“. је он био жив, тврди лист, совјетска при „вису познавали кризе“. У Тирани се Горбачовљево излагање

студије, „нису у тренутку његовог издавања и каснијих година могле бити подвргнуте критици“, јер је књига била проглашена за „енциклопедију основних знања“ у области марксизма-лењинизма и јединим могућним тумачем питања историје партије“.

Историчари додају да је „Кратки курс“ укочио кретање совјетске историјскопартијске науке — све до 20. конгреса КЛСС феброугара 1956, и пленума ЦК јуна исте године, када је одлучено да треба престати са „догматизмом и сколастиком“ и када су „тесни оквири“ овог курса били уклоњени. том

кле

„Утисак је да су историчари Белоусова и Маслов преко једног од набурнијих, "најдраматичнијих и најтрагичнијих периода у историји совјетске партије прешли некако исузише научнички мирно и „незаинтересовано“, као и то да у „Кратком куосу“ виде више вредног научнот са| држаја него присилног наметања „своје истине“ као једине и свете. Укратко: у њиховој студији је више плусева него минуса-

А док

и на 27. конгресу квалификује као линија

Џет милијарди "за чнетији ваздух

Ф Реган и Малрони сагласни о мерама против индустријског загађивања животне средине

(Од сталног дописника, Борбе“) |

' (Њујорк, 20. марта) — Већ годинама ваздушна струјања носе из „девет америчких држава, смештених су ширем региону око реке Охајо, преко канадске · границе сивожуте отровне товаре индустријске полуци

'еје. Они касније, у облику „киселе“ кише, натапају канадска поља, шуме, језера и људска насеља и тиме трују како човекову околину тако и, иначе, веома добре ошште америчко-канадске односе.

И поред извесних мера заштите, индустрија америчког Средњег запа "да — пре. свега, високе пећи у. че личанама, затим хемијска индустри ја и електране са погоном на угаљ

· "-= емитује у атмосферу огромне ко'“ дичне сумпора, оксида азота и дру“стих састојака. У последње време го-

_ тово“на читавом простору Америке

·_ забележене су знатне недозвољене "концентрације гаса радона, нус продукта радијације који угрожава на милионе америчких породица. У не· ким насељима из најугроженијих "делова евакуисане су многе поро-

= дице изложене дејству радона.

Морално обавезивање а а итние

Готово да је индустријско зага_Ђивање ваздуха постало проблем број један у односима два суседа,

___ма је разумљиво да је то била и

централна тачка разговора између председника Регана и Брајана Малронија, канадског премијера, који

беје управо завршио своју дводневву

посету Вашингтону. Два лидера су прихватила извештај 0 поразним ре

зултатима „киселе“ кише — који су заједнички израдили специјални представници двеју влада, који раде на томе већ годину дана — као и њихов закључак и хитности мера заштите. Извештај експерата садр жи и програм заштитних мера који би требало да буде остварен у наре дних пет година уз ангажовање пет милијарди долара. Половину овог износа требало би да уложи сама индустрија, а другу половину амери чка влада из федералних фондова.

0 Никарагви различито И раније је председник – Реган уважавао хитност проблема, али су му Канађани замерали што је стално одлагао одлуку захтевајући додатна научна, финансијска, правна и друга истраживања, а то је протумачено као пасивна резистенција. Садашње ново — истина више морално и политичко обавезивање, јер није потписан било какав формални уговор — даје већу наду, али ос таје отворено питање; где наћи толика средстваг Амерички буџет ионако је преоптерећен и под рестрикцијама. Било како било, Вашинттон је преузео обавезу, и она ће

постати важна функција у

Зудућим суседским односима. Председник · Реган и пре-

мијер Малрони потписали — су

и споразум којим се продужава и за наредних пет година уговор о за једничкој ваздушној одбрани две земље, познат као НОРАД, закључен још 1958. Са канадске стране се подвлачи да се ова земља стриктно

· држи интерпретације споразума две

суперсиле, САД и Совјетског Савеза, из 1972. године којим се забра-

„блиска капиталистичким законитостима“.

Томислав МИЛИНОВИЋ

Брајан Малрони ЦРТЕЖ: ДРАГАН САВИЋ

њује изградња антибалистичких си стема.

Тиме је Канада изложила 2вој став према Регановом пројекту о изградњи антибалистичког система, популарно _ названог „рат звезда“. Канадски премијер је још раније нијансирао свој став: канадска вла да неће узети учешћа у програму „рата звезда“ али неће бранити при ватним компанијама да се у томе ангажују, ако буду позване.

Канађанин је искористио прилику да још једном позове Америку на поштовање канадског суверенитета над водама и земљом Арктика. САД нису респектовале канадски су веренитет над Северозападним про лазом кроз арктички архипелаг ро шлог лета, када су амерички ледоломци пролазили кроз њега не затраживши претходно канадско одо брење. .

Према изјавама других учесника У америчко-канаским разговорима Реган и Малрони су избегли разговор о Никарагви где две владе заузимају различите позиције. Канада, наиме, даје Никарагви годишњу помоћ у хуманитарне сврхе у износу од 1 милиона долара, док је став Вашингтона познат.

Богдан ДЕЧЕРМИЋ

ским политичарима Француске, неки га већ сада називају раздобљем дво главе власти. Председник Републике социјалиста, председник владе један од најенергичнијих политичких противника социјалиста и читаве левице. Шта ће бити у надлежности шефа државе, а шта његовог председника владе7 Нови премијер досадашњи градоначелник Па риза, деголиста Жак Ширак, смат ра да председник владе треба да 'држи све политичке конце у својим рукама, односно да управља свим текућим пословима земље. По њего вом мишљењу, шеф државе треба да се бави „уставним функционисањем институција“, дакле више формалним пословима,

Имајући у виду да је уставно право француског председника да донесе одлуку о распуштању парла мента и расписивању нових избора, као и право да председава свим сед ницама владе, може се лако замислити да непосредна политичка прак са владања у Француској неће ни мало бити. лагодна..

Ширак није и новајлија на француској политичкој сцени. Сусрет са Жоржом Помпидуом 1962. углавном је одредио његово будуће политичко опредељење. Ширак је ушао први пут у Помпидуову владу 1967. као државни секретар за социјална питања и од тада је непрестано у политичком механизму земље, пе-

лествица навише.

Стални успон

сву вештину преговарачких способности. У име Помпидуа води и успешно приводи крају преговоре са

ма. Разуме се да после тога следи награда у виду положаја државног секретара у Министарству финанси ја, у кабинету који води Валери Жи скар д' Естен. Сарадња двојице људи ускоро се претвара у пријатељство и узајамно поштовање, а кас-

ке Жискар д' Естен поверава Шира ку и премијерску фотељу. ·

Ипак, овај политички дубл. није никад био савршено комплементаран, што ће показати и њихов от-

1976, када десница катастрофално губи на кантоналним изборима, а двојица политичара се драматично разилазе. ИЕ

Тих дана „Котидјен де Пари“ ова ко карактерише осовину Жискар — Ширак: Различити људи, различитих погледа на истим задацима дејствују са истим афинитетима, У складу са елитистичком концепцијом демократије. Обојица јако воле укус власти, обојица су људи од акције“.

х~оЖак Ширак рођен је 29. новембра 1932. у Паризу у богатој породици индустријалаца, Имао је привилегију да стекне образовање у нај скупљим школама које аутоматски дају визу за напредовање, затим про шао кроз неизбежну „летњу школу“

Релативно млад премијер (1932), |

њући се константно за по неколико

У новембру бурне 1968. показује |

побуњеним Гренеловим синдикати- ·

није 1975. тада председник Републи.

ворени сукоб годину дана касније,

туције за усавршавање административних _ кадрова, стао је у редове оних одакле се регрутују кадрови за највише функције у земљи. Успешни имиџ „младог вука“ и узорног оца породице употпуњује женидбом из аристократске породице Шодрон де Курсел. Додуше, гај део слике мало је био затамњен 50-тих година, када је млади и наочити Француз током путовања по СССР имао неких озбиљних проблема због слабости према чарима словенског лепшег пола. Но, зашти

ДВОГЛАВА ВЛАСТ: Франсоа Митеран (десно) и Жак Ширак приликом

једног ранијег сусрета

тни кишобран над Помпидуовим „протежеом“ био је широк и сигуран, па је ова епизода брзо заборављена. Амбиције и искуство

Уосталом, Ширак је у највећој мери оправдао поверење свог заштитника Помпидуа ставивши у његову службу све своје, не мале способности и енергију. Све задатке је обављао са ентузијазмом човека који осећа да је ушао у онај моћни круг одакле се по лествицама влас ти само може ићи горе и то у тренуцима заласка историјске генера„ције одличене у генералу Де Голу.

Деголизам, последње новорођенче француских буржоаских режима, очарао је Жака Ширака, иако је имао само осам година када је генерал започињао своју лондонску авантуру и није могао ништа знати о историјском деголизму. Жорж Пом

крио амбициозног човека, приврженог раду и дисциплини, чврстог пре ма подређенима и изванредних рад них капацитета, вредности и квали тета који су били преко потребни деголистичкој Француској.

Жак Ширак је већ искусио невоље „двоглаве“ власти на премијерској дужности под председништвом Жискара д'Естена. Пошто је читаву деценију верно служио Помпидуу, Ширак је са истом оданошћу приступио и новом послу. Али, задатак му није био лак — деголис-

тички премијер у служби председни ка Републике који то није, суочен са милитантном парламентарном ве ћином Жискарових „барона“ који су непрекидно захтевали напуштање традиционалне деголистичке политике. И све то у атмосфери л10олитичких и социјалних притисака који су отежавали могућност координације на линији премијер председник.

Неким тактички успешно изведе ним потезима Ширак је тада „испливао“ из тешкоћа, иако је 1976. демонстративно поднео оставку. Но, још тада је најавио да ће се вратити под другачијим околностима. Свакако да није имао у виду да ће те околности данас бити још сложеније него пре 10 година. Међу тим, ако се узме у обзир Шираково богато политичко искуство, сарадњфа са социјалистичким председником може бити и успешна, Наиме, може се очекивати да ће у непосредној будућности нови владајући, дубл на линији Јелисејска и Матињонска па лата одавати утисак „срећне заједнице“. Душица ПЕТКОВИЋ

ПРЕДСТАВНИЧКИ ДОМ АМЕРИЧКОГ КОНГРЕСА СЕ ИЗЈАСНИО

„Контрашне у Никарагви без војне помоћи

ф Реганов предлог о помоћи од сто милиона долара одбијен већином од само 12 гласова

(Од стаљног дописника „Борбе“)

(Њујорк, 20. марта). — Данас по сле подне Представнички дом америчког Конгреса одбио је предлог председника Регана да се никарагванској „контри“ одобри војна помоћ од 100 милиона долара.

После вишесатне на моменте веома оштре и полемичке дебате, за говорницом се изређало на десетине конгресмена залажући се и, „за“ Ре ганов предлог и „против“ њега, Потом се приступило гласању чији. је резултат био од великог значаја за престиж Реганове администрације и њега лично. У почетку гласања, ко је је преношено преко телевизије због изузетног интересовања, Рега-

" нов предлог је „водио“ за два

до три гласа, док се на крају све завр знило како се углавном и прогнози рало: владин предлог за војну помоћ контрареволуционарним снагама У Никарагви је одбијен са 222 гласа, док је 210 чланова Представничког дома гласало „за“.

Последњих неколико дана, уочи гласања у представничком дому, кам 'пања Беле куће и администрације у целини у корист изгласавања војне помоћи „контри“ имала је размере који се ретко памте. Сам председник. Реган означио је изгласавање свог предлога као. питање исказива ња поверења његовом председнико-

вању. · . Данашњу дебату у Председнич-

ком дому закључили су најпре Тип о: Нил, спикер и вођа демократске већине овог дома и Џим Рајт, вођа републиканске мањине. Рекавши дз данашње гласање доживљава в

као морални чин и ствар савести 8 мање политике, Тип о'Нил се изјас нио против војне помоћи „контри, јер тих 100 милиона доживљава као „вванс ка даљој ескалацији и разбук тавању рата у Никарагви, као први корак који би могао да одведе даље до директног америчког војног анта исовања уз учешће „наше деце ·

Идуће недеље о овом Регановом предлогу изјасниће се и Сенат аме“ ичког Конгреса : | МИ Б. Љ