Борба, 05. 10. 1988., стр. 1
5. СТРУЈА | косово
рата ИЕ РЕЛИГИЈА ЗИР РИСЕ
16. УСТАВ ЗАПОШЉАВАЊЕ
Око нових цена струје и даље је мало тога познато, јер републике и по-
Између три и пет хиљада радника ЕИ Ниш неће бити присилно отпуштено.
Како ће у Савезном већу
тећи завршна процедура До 15. јуна више од 50
крајине, __ уважавајући усвајања промена Устава Привремено ће (око две задатака из југословенпрепоруку СИВ да кори- СФРЈ: Ако надгласа године) седети код куће ског Програма о Косову гују своје захтеве, разли- „НЕ“ за амандмане — го- и примати плате са свим +е није спроведено и тако чито реагују | дина дана мировања повећањима 7) су сви рокови прохујали.
Среда, 5. октобар 1988. Година ГХУЦП
Број 279
Цена 800 динара
Директор Милан Ракас
Главни и одговорни уредник
Станислав Маринковић
+ т ТРСТУ
СЕДИШТУ УН
шефова држава или ком септембра идуће године у главном
граду Југославије. —
гара ИТ ОР 3:
влада одржи почет-
Будимир Лончар за-
хвалио министрима на поверењу које су
указали нашој земљи
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Њујорк, 4. октобра) – „Са посебним задовољством могу да вас обавестим да су у Југославији спроведене уставне процедуре и да предложим да се 9. конференција шефова држава или влада несврстаних земаља одржи почетком септембра, односно, у првој седмици тог месеца 1989. у Београду“. Овим речима обратио се јуче шефовима дипломатија несврстаних земаља савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар, који су се јуче састали у седишту УН, што је постало уобичајено на почетку редовног заседања Генералне скупштине светске организације. Предлог је дочекан аплаузом. Он је примљен са задовољством и уврштен у службени коминике који је објављен са овог састанка. Тачан датум деветог самита југословенски домаћин ће саопштити ускоро садашњем координатору покрета, Зимбабвеу.
Обраћајући се својим колегама, Лончар је рекао:
„Дозволите ми да и овом приликом, у име владе и народа СФРЈ, захвалим свима вама на поверењу које сте указали мојој земљи да организује девети самит. Ми у Југославији смо то схватили као велико признање за наше досадашње ангажовање на јачању покрета и остваривању циљева политике несврстаности. То нас испуњава осећањем поноса, а истовремено и повећане одговорности да као будући председавајући покрета несврстаности дамо наш допринос јачању његовог јединства, места и улоге у међународним односима“. У земљи Првог самита
Дакле, коначно и званично, наредни састанак на највишем нивоу несврстаних одржава се у земљи и граду где је пре 19 година одржан и први самит
покрета, у главном граду Југославије. Министарски састанак, којим је председавао шеф дипломатије Зимбабвеа Натан Шамијарира, у првом делу био је посвећен дану несврстаности, који се иначе обележава |. септембра, али је ове године померен због министарског састанка у Никозији и десетогодишњици резолуције Савета безбедности 455 о Намибији.
Присутне _је поздравио председник Генералне скупштине УН на овом заседању Аргентинац Данте Капуто, а прочитана је и порука скупу генералног секретара УН Переса де Куељара. Указано је том приликом на велики значај покрета и политике несврстаности на међународна кретања током протекле скоро две деценије. Председавајући Шамијарира истакао је огроман допринос ствари мира у свету оснивача покрета – Тита, Нехруа, Насера, Сукарна и Нкрумаха и подсетио на „историјски састанак“ ових лидера у југословенској мисији у Њујорку, када је договорен и садржај резолуције о деколонизацији УН 15-14, која је постала „магна карта“ за процес ослобађања од колонијализма.
У другом делу састанка, који је по атмосфери и ангажованости учесника, по широј оцени присутних био веома успешан, било је речи о конкретном реализовању одлука са Кипра, као и о улози УН и несврстаних у измењеним међународним приликама. Представник Кипра је изјавио да ће се први састанак комитета задужен на Министарској конференцији да предложи модернизацију метода и организације рада покрета одржати од 10. до 13. јануара идуће године у Никозији. Јуче је образован и комитет несврстаних у коме је и представник Југославије. Он ће сачинити предлоге за решење проблема Кампућије – у новим условима.
Учествујући у дебати, савезни секретар за иностране послове Лончар рекао је на почетку да су министарски сас-
ПРОЛЕТЕРИ
БО
д
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
22
САСТАНАК ШЕФОВА ДИПЛОМАТИЈА НЕСВРСТАНИХ У
ЈЕДНОДУШНО ОДОБРАВАЊЕ: Будимир Лончар
танци несврстаних на почетку заседања Генералне скупштине УН увек били изузетно корисни и значајни за утврђивање приоритета и заједничког наступа несврстаних.
Посао обављен на Кипру
„Овога пута – наставио је Лончар – можемо рећи да смо тај посао обавили на Кипру. Почетак овог заседања Генералне скупштине УН потврђује процене до којих смо на Кипру заједнички дошли. Конструктивна атмосфера и изражена спремност на сарадњу чланица УН јачају наше уверење да ће се на текућем заседању даље подстаћи повољна кретања у свету“.
Већ по самој природи свог бића, наставио је Лончар, покрет несврстаних упућен је на Уједињене нације. Ово заседање је прилика да се реализују опредељења са Кипра и да подстицај ономе што је позитивно и ново у међународним односима. „Мислим да је од посебне важности, подвлачи Лончар, да настојимо да се отпочне са решавањем међународних економских проблема. У супротном, повољна кретања у другим областима могла би бити засењена“.
„У Никозији смо заузели ставове примерене времену у којем живимо. Покрет је још једном потврдио да је на висини одговорности коју има у међународним односима. Потврдио је своју решеност да у савременим кретањима узме учешће као конструктиван и глобалан чинилац на светској сцени“ – закључио је савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар.
Богдан ДЕЧЕРМИЋ
КОШТА КОСОВО
НА ПРОШЛОЈ СЕДНИЦИ ПРЕДСЕ
аогепје _
од УВЕМЕМОМ
| 15РВЕО МЈЕБА
ДНИШТВА СФРЈ БРАНКО МИКУЛИЋ ОБЕЛОДАНИО КОЛИКО
м
Сваки дан – 2,5 милијарде !
У ову цифру нису урачуната стручна помоћ, трошкови по
јачаних мера безбедности и улагања у развој ове
покрајине по основама самоуправног удруживања средстава за градњу производних и других капацитета на
њеној територији.
– Косово добило све приоритете у развоју земље. – Захтев косовском руководству да се о
помоћи југословенске заједнице чешће говори и да се полажу чисти рачуни о трошењу тих средстава
(Београд, 4. октобра, Танјуг) – Југословенска привреда одваја сваки дан преко 2,5 милијарде динара за развој и потребе Косова! У то није урачуната стручна помоћ овој Покрајини, затим трошкови појачаних мера безбедности и улагања у развој ове Покрајине по основама самоуправног удруживања средстава за градњу производних и других погона на њеној територији.
На прошлој седници Председништва СФРЈ председник СИВ Бранко Мнкулић обелоданио је дугачку листу мера које су у последње две године предузимане у циљу реализације најбржег развоја САП Косово и нормалног функционисања свих институција у овој нашој Покрајини. Ради се о огромним средствима које Југославија издваја за ту сврху по разним основама којим би требало сужавати економску димензију косовске драме.
Безмало, све националне економије у свету предузимају мере за бржи развој својих привредно недовољно развијених региона. Али, Југославија у томе прави два преседана. Први, јер издваја за ту сврху и посебно за Косово, знатно више од својих могућности, и
ОКРУЖНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У ПЕЋИ ПО-
други, јер они који тај капитал улажу, немају увида како се он троши. Управо због тога Председништво СФРЈ затражило је да се о сваком динару који југословенска заједница, по разним основама, даје за Косово полаже чист рачун, јер у јавности се помало стиче утисак да је Косово постало бунар без дна.
Микулићев извештај Председништву СФРЈ о мерама које је савезна влада предузимала како би се стабилизовала косовска привреда, доказује да је ова наша Покрајина добила (ве економске приоритете у асазвоју земље и да су у условима заоштрене кризе у којој се налазимо, исцрпљене могућности да се та помоћ и даље повећава. Тако, на пример, само у првих осам месеци ове године, поред 242 милијарде динара које је ова Покрајина добила кроз Фонд федерације за развој неразвијених, СИВ је, сходно захтевима које је пред њега · поставила Скупштина СФРЈ, предузео двадесетак конкретних законских мера којим су Косову обезбеђена додатна финансијска средства или разне олакшице у износу од преко 500 милијарди динара. КРЕНУЛО ИСТРАГУ ПРОТИВ НЕКИХ САДАШЊИХ И БИВШИХ РУКОВОДИЛАЦА
Плаћали исељавање
Против групе садашњих и бивших руководилаца, Окружно јавно тужилаштво у Пећи поднело је захтев за покретање проширене истраге, за кривично дело изазивања националне, расне или верске мржње, раздора и нетрпељивости.
Група бивших и садашњих руководилаца, наиме, одговараће због тога што су у периоду од 1973. го. дине, односно, годину дана касни. је, обављајући своје функције у државним органима и ДПО СО Дечани и Скупштини САП Косова, друштвеним средствима повереним САП Косову, без претходне одлуке од стране надлежних исплатили 51 милион динара, на име купопродајне цене одређене уговорима о купопродаји непокретности, а закључених између сада покојне Станице Пешић и оптуженог Исуфа Хасанија, земљорадника из села Горњег Ратиша код Дечана. Истовремено, део средстава отишао је на име купопродаје имања од Душана Ђуричића и његовог брата Момчила из села Петрођана од стране сада осуђеног Барјама Укађаја из села Црнобрега код Дечана.
Ове српске породице морале су,
због директног притиска од стране комшија, које су купиле њихова имања, да одселе. Због тога Окружно тужилаштво у Пећи покреће кривичну одговорност за: Млијаза Куртешија, делегата Скупштине СФРЈ, тада председника Скупштине САП Косова, Селмана Укаја, правника, тадашњег председника Општинског суда у Пећи, Миладнна Поповића, садашњег и тадашњег јавног тужиоца у Пећи, Радоја Бадњаревића, садашњег секретара и тадашњег јавног правобраниоца, Радомира Петровића, тадашњег секретара СО Дечана, сада радник у СО Дечани. Истрага за кривично дело по којем се и поменути функционери гоне, води се и против Сахнта Чекаја, тадашњег секретара ОК СК Дечани, Исуфа Вишаја, тадашњег начелника Општинског СУП, Исе Сокољија, тадашњег председника Комисије за представке и притужбе САП Косова, Иљаза Иљазија, тадашњег покрајинског секретара за финансије, Ибрахима Муљаје, бившег председника ОК ССРН СО Дечани и Кадрије Кастратија, тадашњег председника Општинског већа Синдиката ове косовске општине.
„=
Само на име допунских средстава за протекле две године Косово је добило 157 милијарди, а ове године, ребалансом буџета, добија 269 милијарди динара. Посебним закључком Скупштине СФРЈ у касу _ покрајинског — буџета отишло је још 5,5 милијарди. За трајна обртна средства косовска привреда добија годишње по пет милијарди. На име олакшица Народној банци Косова прошле године је дато 16,1, а ове године за прво полугође 10,4 милијарди. На име царинских олакшипа покпајинска привреда добила је у протекле две године 15,1 ми-
лијарди, а за покриће курсних разлика по разним иностраним кредитима 75,8 милијарди. По основу измене процента основног пореза на промет који припада федерацији и ре-
ва из исте касе и по основу смањења стопе пореза од деривата нафте Косово ће ове године добити још 18,3 милијарди. Уз то, дато је за модернизацију СУП покрајине 1,75 мн-
Ћути се о улагањима
Списак законских мера и одлуке савезне владе на основу којих се Косову дају додатне милијарде је веома дугачак. О њима се још увек мало пише, а још мање говори, па ни само становништво Косова не зна колико југословенска заједница одваја за решавање њихових егзистенцијалних питања. Албански иредентизам и сепаратизам захваљујући том ћутању управо и успева да повремено протура тезе о „експлоатисаном“ Косову. Због тога је Председништво СФРЈ на својој последњој седници, коју је посветило ситуацији у овој нашој аутономној покрајини, скренуло пажњу њеном руководству на императив да се о тој помоћи и солидарности југословенске заједнице излази што чешће пред сопствену јавност да се, исто тако, полаже чиста рачуница о њеној употреби, ефнкасности и постигнутим резулта-
тима.
публикама и покрајинама, прошле године Косово је добило 4,7, а ове године још 20 милијарди. Из буџета федерацције за последње две године исплаћене су и две рате за отплату међународног кредита за систем Ибар-Лепенац у износу од 8,5 милијарди, а на име нових допунских средста-
лијарди и донет закон о одлагању враћања косовских кргдита и других плаћања овлашћених банака у износу од 26,1 милијарди динара. И, тако даље, јер, списак свих тих финансијских издвајања и олакшица за Косово тиме се не исцрпљује. ВЕЛИКИ ПРОТЕСТНИ ЗБОР РАДНИКА РАКОВИЦЕ
Потребне велике смене
Радници траже смену СИВ-а Председништва синдиката Југославије, растерећење привреде за 20 одсто, сигурну егзистенцију...
(Београд, 4. октобра) – Око пет хиљада радника Раковице дошло је данас пре подне пред Скупштину Југославије да изразе незадовољство што њихове захтеве изречене на збору одржаном 15. септембра нико није ни разматрао. Први су око 10 сати, пешке ка центру града кренули радници „21. маја“. Прикључили су им се запослени у ИМР-у. До Скупштине Југославије са њима су стигли н радници других раковичких колектива а тамо су им се придружили и многи запослени Београђани. Тражили су да их саслушају председник Скупштине Југославије, – председник СИВ-а, Савезног већа синдиката и Централног комитета СКЈ.
Свима њима радници Раковице су писмено доставили своје захтеве са збора, тражећи што хитније одговоре. Јасно су истакли да ће, ако не добију оно што су тражили, пре-
кинути рад и доћи пред Скупштину Југославије. Чекали су петнаест дана и дошли са новим захтевима. Данас су тражили да се одмах смени Председништво Већа синдиката Југославије, да се на ванредном заседању Скупштине Југославије смени савезна влада, до 17. седница ЦК СКЈ рашчисти са свим негативностима у друштву, да се до краја месеца привреда растерсти за 20 одсто и да им се обезбеди сигурна егзистенција,
Без било каквих испада протекао је овај двоипосатни протестни збор. Око 14 сати разишли су се уз обећање да ће поново доћи ако се не испуни оно што су им рекли Душан Поповски, председник Скупштине Југославије и Слободан Миповез) ПРЕАРА НЕ ЦК СКЈ Ср-
ије.
(Опширно страна 3)
КАОА РИТОЈЕТЕ РКМО РОХОМТТЕ
(011) 13:13:92
Златни делфини
" Први су у Београд допутовали из Сеула ватерполисти. Баш као што приличи: освојили су златну медаљу. Трећу по реду у ризници овог чудесног
спорта, у којем треба имати и
снаге, _ вештине, — мудрости. Први на тле Сурчина, опет како је уобичајено у ватерполу, крочио је Ратко Рудић, човек који уме да се дружи, али и стручњак коме верују сви ватерполисти. И онда кад раде тешке физичке вежбе, и онда кад се, заједно с њим, у базену Сеула купају у води и шампање цу. После краћег одмора у својим домовима крећу, у припреме за нове игре, за Барселону 1992. Они ништа не препуштају случају...
ХОЋЕ ЛИ СЕ СМАЊИТИ РЕДОВИ ЗА НАРОДНИ ХЛЕБ:
Нова векна – полународна
сив оцењује да ће увођење нове врсте брашна типа 800 знатно смањити притисак на народни хлеб, јер су млинари дужни да испоруче пекарима 30 одсто овог брашна
(Београд, 4. октобра) – Како натерати млинаре да убудуће мељу још једну врсту брашна за народни (полународни) хлеб (тип 800) када су то и до сада избегавали на све начине и да ли ће увођење дотације за ову нову врсту брашна заиста ослабити притисак народа на јефтинији хлеб7 – питао је Иштван Бердал (Србија) у Одбору за тржиште и цене Савезне скупштине приликом дебате о компензацијама за неколико важних животних намирница ~ уље, млеко и две врсте брашна. ње, „ З : а
СИВ оцењује, како је изјавила Вера Аврамовић, помоћник савезног секретара за привреду, да ће се увођењем новог брашна смањити ако не и укинути велики редови за народни хлеб али се слаже са оценом да ће на овај поступак млинари бити – тешко наговорени. Иначе, по новом предлогу Закона о компензацијама ове организације су дужне да самељу по 30 одсто брашна типа 850 и 800 (укупно значи 60 одсто од укупних количина).
Делегати, наравно, са пуно разлога сумњају у ову рачуни-
цу савезне владе. Поред осталог и због тога што ће нова врста народног хлеба (боље га назвати – полународни) бити скупља од најјефтинијег бар двоструко, мада готово и исто пару јефтинија од белог хле-
а. . Нови Закон о компензацијама још није изгласан, а питање је и хоће ли то бити учињено на наредном заседању Већа република и покрајина (6. октобра). О њему, по процедури, морају да се изјасне све републичке и покрајинске скупштине. Осим тога увођењем новог
брашна стари закон се не може продужити. Неки делегати такође, изражавају сумњу у то да би убудуће требало дотирати и јестиво уље јер је за компензације потребно доста новца, па се на овај начин дотирају и боље стојећи грађани.
За прошла два месеца СИВ, иначе, већ дугује произвођачима око 30 милијарди динара на име кокмпензација. Нове ће коштати још бар четири пута толико.
М. д.