Борба, 10. 11. 1988., стр. 5
e: "O
DRUŠTVO PISACA I
Demonstracije za referendum
U UK SSO nadaju se da će slovenačku Skupštinu da još joj odluci da referendum o
nije potreban
(Ljubljana, 9. novembra) — U subotu 19. novembra u 12. sati na Trgu revolucije u Ljubljani, ispred zgrade slovenačke Skupštine UK SSO Ljubljane i Društvo slovenačkih pisaca, najavili su demonstracije za ustavni referendum. Na saradnju su pozvali i Odbor za zaštitu čovekovih prava, Slovenački seljački savez, Savez slovenačke seljačke omladine i druge.
U programu demonstracija nastupiće akademski hor „Tone Tomšič“, stihove će govoriti Dane Zajc, čuće se i više govornika, a očekuje se nastup osuđenih na ljubljanskom procesu. U Univerzitetskoj konferenciji SSO naglašavaju da se nadaju da će demonstracije uticati na slovenačku Skupštinu da još jedanput promisli o svojoj odluci da referendum o ustavnim amandmanima nije po-
demonstracije uticati na jedanput promisli o svoustavnim amandmanima
treban. Sa subotnjim demonstraciJama, po mišljenju studenata, trebalo bi da počne i borba za demokratsko usvajanje novog slovenačkog Ustava.
Društvo slovenačkih pisaca, kako je za „Dnevnik“ izjavio Veno Taufer, već od samog početka su suprotstavljalo se amandmanima u celini, a pre svega spornim koji krnje slovenačku suverenost, a još od zbora u Cankarjevom domu pisci se zalažu za usvajanje prvo slovenačkog tek posle toga jugoslovenskog Ustava. Pri tom stavu pisci i dalje ostaju, te još smatraju da ne treba žuriti sa usvajanjem ustavnih amandmanima, posebno ne ako zato treba plaćati tako visoku cenu kao što je okrnjenost slovenačke suverenosti.
V. SIMONOVIĆ
Bri: ia m cin OSpinz Pr IJrO up spzni:JIz3 PE MI GrRNRE ro miri ainarıc arm ta imaspiaRO TETOVSKI „MAKTRANS“ I DALJE U ŠTRAJKU
Zašto nas je
milicija zaustavila?
(Tetovo, 9. novembra) — Svih 57 radnika jedinice teretnog saob-
rćaja „Maktrans“ Tetovu, koji su
prekjuče došli da se žale u Veće Saveza sindikata Makedonije, nastavili su i danas, osmog dana štrajk.
Intervencija
— Iz Tetova smo pošli u 9,45 sati, a saobraćajna milicija nas je zaustavila odmah na izlasku —
priča sekretar OOSK tetovskog.
„Maktransa“ Jusuf Malezi. Milicioneri su naredili da svi putnici izađu iz autobusa, iako je temperatura bila ispod nule, i počeli da ispituju gde radimo i gde putujemo. Umirili smo ostale putnike sami, rekavši im da ne treba da brinu jer je kontrola zbog nas. Siguran sam da autobus nije vraćen zbog tehničke neispravnosti, jer je potpuno isti, čim je stigao u Tetovo, na autobuskoj stanici primio putnike i ponovo krenuo ka Skoplju.
U radnoj oranizaciji „Maktransa“ u Tetovu danas je održan zbor radnih ljudi kojem su prisustvovali i direktor i predstavnici radne organizacije „Maktrans“ iz Skop-
lja, ali ni jedan predstavnik takoz-|'
vanih društveno-političkih struktura Tetova. Doneseni su zaključci da se utvrde krivci i odgovornst za nezakonito pripajanje ove ranije radne jedinice autotransportne organizacije „Polet“ iz Tetova skopskom „Maktransu“, ali i odgovornost saobraćajne milicije koja ih je u jutarnjim časovima 7. novembra, na izlazu iz Tetova, zaustavila i vratila.
Da podsetimo, teretni saobraćaj „Poleta“ je, pre godinu dana, u jeku prinudne uprave, bio pripojen skopskom „Maktransu“. Radnici kažu — bez njihove volje i na nezakonit način, zbog čega su poveli i spor pred Osnovnim sudom udruženog rada.
J.B. — LK.
diBe:7750R—rSii gran pio izatgr: e y FspiIiGJIRUOIINNGE raF:ujirair alu „OSE; EJ Oi pi aypiL E gREINUIKrigSı AKCIONA KONFERENCIJA SK TV SARAJEVO
Ištuk odbacio optužbe
(Sarajevo, 9. novembra) Spreman sam da odem kad osjetim da sam postao kočnica ili kad mi se na to ukaže. Ovo je između ostalog, danas rekao Hrvoje Ištuk, predsjednik Poslovodnog odbora RTV Sarajevo, na. proširenoj sjednici Akcione konferencije SK TV Sarajevo, posvećenoj ostvarivanju programskih zadataka u skladu sa zaključcima 17. sjednice CK SKJ.
Ištuk je odbacio sve optužbe do sada javno iznijete na njegov ra-
| |;
Š E SA POSLE JUČERAŠNJ GROCKA
NA PUTU BEOGRAD —
čun, a o gradnji svoje vile u Neumu rekao je da je kredit dobio pod istim uslovima kao i desetine hiljada Jugoslovena.
— Ja nisam kriv što su u uslovima inflacije rate za kredit postale simbolične — dodao je Ištuk, naglasivši da je „on još prije tri godine javho tražio da se krediti revalorizuju“. M. L.
; LjUBLj NAJAVLJUJU U SUBOTU!) DANSKI STUDENTI
VRSE PETO iy pe ETO STONI 1
OLD PILJAK, GUVERNER NARODNE BANKE BIH, GOVORI ZA „BORBU“ O NEUMSKIM KREDI-
Obeštetiti društvo
za sve kredite
Zasad se zna da je podignuto više od 400 kredita za neumske kuće Postoji mala verovatnoća o revalorizaciji kredita 0 Ljubljanska banka probila svoju odluku o obimu sredstava koja se odobravaju za potrošačke
kredite
(Sarajevo, 9. novembra) — Budući da je deo kredita koji su podizani u bosansko—hercegovačkim 'bankama za stambenu izgradnju, utrošen za podizanje objekata za odmor i u Neumu, a da banke ne
vode evidenciju kredita po lokali-
tetima, inspektori Narodne banke moraju pregledati sve stambene kredite koje su građani podigli na
trolišu sve neumske kredite, objašnjava dalje Piljak. Kada je reč o drugim stambenim kreditima među kojima su neki podignuti i za druge atraktivne lokacije u Republici — kontrola je ograničena na period posle 1983.
— Ta godina je uzeta za graničnu zato što su banke obavezne da dokumentaciju o kreditima čuvaju
Ponovo o Neumu 22, novembra
(Sarajevo, 9. novembra, Tanjug) — Skupština Bosne i Hercegovine će na zajedničkoj sjednici svih vijeća zakazanoj za 22. novembar razmotriti amandman na Ustav Jugoslavije i ustavni zakon za provođenje amandmana. O tome će ekspoze podnijeti predsjednik Republičkog izvršnog vijeća Marko
teritoriji ove Republike. Već ranije smo procenili da je reč o oko 100.000 kredita. Kada je reč o Neumu sada se zna da je podignuto nešto više od 400 kredita, ali je broj njihovih korisnika manji, zato što su neki ljudi uzimali nekoliko kredita u jednoj banci, ili su dobijali kredit u više banaka.
Ovo za „Borbu“ kaže Obrad Piljak, guverner Narodne banke BiH, koga je Društveno—političko veće Republičke skupštine zadužilo da prekontroliše ispravnost kredita za gradnju vikendica u Neumu i da utvrdi ko je te kredite nenamenski potrošio.
Piljak kaže da se kompletna in-_-
formacija priprema orijentaciono za 18. novembar. On uopšte nije želeo da rezultate do kojih su došli inspektori banaka, saopšti javnosti. „Neka to učini Skupština Republike“. Veli, ipak, da su inspektori do sada ustanovili da su pojedinci dobili nekoliko kredita „a sada je rekorder čovek koji je podigao sedam kredita“.
Inspektori Narodne banke kon-
y}
Čeranić.
Istog dana, na dnevnom redu sjednice Društveno-političkog vijeća ponovo će biti „Afera Neum“, odnosno izveštaj poslovnih banaka o građanima koji su svojevremeno koristili povoljne kredite za gradnju kuća u tom primorskom mjestu.
pet godina. Sledeći rezlog je što se te 1983. počelo javno da govori i o potrebi revalorizacije tih kredita. Zbog toga su pojedinci svoje stambene kredite otplatili pre roka, a naš zadatak je da utvrdimo jesu li i ti krediti bili „čisti“, kaže Piljak.
O revalorizaciji stambenih kredita sve se glasnije govori, pa pitamo Piljaka da li su ovi zahtevi „u harmoniji“ sa pozitivnom pravnom repulativom. On veli da kao dugogodišnji bankar, a ne kao guverner, misli „da je teško verovati da postoji mogućnost valorizacije kredita. Tu je reč o obligacionim odnosima između banke i štediše, a to je precizno regulisano Zakonom o obligacijama“. Piljak dodaje da je već propao pokušaj, baš zbog komplikacija zakonske prirode — da se na stare potrošačke kredite primeni revalorizaciona kamata u vreme kad je ona uvođena. Podseća da je Ustavni sud Jugoslavije, na žalbe nekoliko građana, poništio odluke o plaćanju kamata na devizne kredite.
— Ovaj zahtev je, ipak, opravdan, samo kod kredita koji su ko-
rišćeni nenamenski. Pre svega mislim da sredstva zelenog plana koja su imala jasnu namenu, i kod potrošačkih kredita koji su doneti iznad važećih odluka banaka. Pošto je Narodna banka po za-
konu ovlašćena i da kontroliše
bankarske limite, pitamo Piljaka da li je Narodna banka BiH mogla nešto da učini na sprečavanju probijanja limita, kao što je to bio slučaj u Ljubljanskoj banci u Sarajevu 1981? On kaže da Narodna banka kontroliše samo neto aktivu, a ne limit plasmana, pa je tako kontrolisano jedino da ukupna suma ne bude iznad utvrđenih mogućnosti banke. Ljubljanska banka je, kaže Piljak, probila svoju vlastitu odluku o obimu sredstava koja se mogu dati za potrošačke kredite, jer joj taj limit niko drugi nije mogao da propiše...
Pitamo na kraju koje sve preporuke Narodna banka može da
· nju, bilo nagrada za one čiji je de-
pozit sada 10 puta veći od kredita.
Ni društvo od ove solucije ne bi imalo bogzna kakvu korist. Druga mogućnost je da se ide na revalorizaciju kredita, ali se u tom slučaju moraju revalorizovati i depoziti, što se može veoma teško izvesti po važećim zakonima. Ako bi se i išlo na ovo rešenje, ono bi moralo da se primeni ne samo za kredite koje su uzimali građani BiH. I treće, jedino realno rešenje jeste da se društvo obešteti za sve one kredite koji su korišćeni mimo saveznih propisa, ili bankarskih odluka. Zato bi trebalo doneti poseban zakon koji bi morao da reguliše i kome bi se usmerile te pare — sigurno ih ne treba dati bankama. Piljak najzad ističe da se oko ovih stvari pre svega treba da izjasne pravnici i društveni pravobTanilac samoupravljanja Republike, „ali, znate kako to ide, gde
uputi Skupštini BiH uz svoj izveš-„ imaš dva pravnika, tu je i bar tri
taj o kontroli kredita? — Prvo, da se svi krediti odmah otplate. Ali, to bi, po mom mišlje-
mišljenja!“. D. PUŠONJIĆ M. LUČIĆ
Zatvorena banka podataka
(Mostar, 9. novembra) — Ne čudi što su pokušaji OK SK i Skupštine opštine Mostar da od mostarskih filijala Privredne banke Sarajevo i Jugobanke, dođu do podataka vezanih za dodelu kredita za izgradnju kuća u Neumu, ostali bez uspeha. Za ovu zatvorenost banaka dovoljno je i objašnjenje što su mnogi njihovi čelni ljudi podizali te kredite. Na primer, Lucija Ramljak, direktor kreditnog sektora PBS — Osnovna banka Mostar, podigla je čak četiri kredita. Slično je i u građevinskim fir"mama iz Mostara koje su u protekloj deceniji bile najprisutnije na gradilištima u Neumu, GRO „Her-
| cegovina“ i „Hercegovina putevi“.
Predsednik PO SOUR „Hegra“ (u okviru koje deluje i GRO „Herce-
govina“), Vlado Dodik podigao je 1982. godine 15 miliona starih dinara na 15 godina uz 12 odsto kamate. Ovaj kolektiv je, inače, bio angažovan na izgradnji kuća Nikole Stojanovića, Franje Herljevića, Vlade Smoljana i Ismeta Krese, ali o toj angažovanosti je veoma malo dokumentacije. Za Stojanovića i Smoljana stoji konkretno „ugovor“, a za Herljevića i Kresu sanacija i da je naplaćeno 527.000, odnosno 1,230.000 dinara. Svi pokušaji da se ovi šturi podaci oko zaista velikog posla u Neumu, prošire, odnosno da se dođe do još nekih imena ljudi koji su koristili usluge GRO „Hercegovina“, ostali su bezuspešni, jer nismo uspeli dobiti Vladu Dodika.
B.Š..
OŠTRO REAGOVANJE STUDENATA NA NEDAV-|KOMUNISTI „POBJEDE“ I RTV TITOGRAD O
NO SAOPŠTENJE RSUP BIH
Saopštenja samo
pale vatru
Omladinsko i studentsko rukovodstvo Fakulteta političkih nauka osuđiiju saopštenje RSUP i traže da republička Skupština formira komisiju koja će ispitati.
ceo slučaj
(Sarajevo, 9. novembra) — U Sarajevu je juče i danas održano nekoliko skupova na kojima se osuđuje „pokušaj republičkog SUP da putem saopštenja dezinformiše
„ljavnost o uznemiravanju šest stu-
denata sarajevskog Fakulteta političkih nauka pozivanjem na „in-
ses |formativni razgovor“ u SDB. Bilo
je ucena, pretnji i maltretiranja,
studenti su zadržavani na razgo-
~ voru i po deset sati, tvrdi se u sa___Jopštenju rukovodstva omladine
Fakulteta koje je prvo reagovalo
|na optužbe Službe bezbednosti.
Dodaje se da se ovi događaji ne mogu nikako dovoditi ni u kakvu vezu sa „profašističkim rođenda-
-|nom“ i grupom „Novi kolektivi-
zam“ i sličnim događajima, kao
|što se navodi u saopštenju RSUP.
—|Omladinsko rukovodstvo fakulte-
Urgentnom centru
NESREĆNA VOŽNJA: Branka Mihai o Sio Aleksandar Knežević
OBRAĆAJNE NESREĆE
Dvoje u kritičnom stanju
Identifikovana četvrta žrtva iz Grocke 0 Vozač kamiona P
(Beograd, 9. novembra) — od ·šestoro teže povređenih putnika u jučerašnjoj saobraćajnj nesreći, na putu Beograd-Grocka, dvoje je U kritičnom stanju — Javorka Stanić i Nenad Miljević. Ostali povređeni su, prema rečima prim dr Aleksandra Popovića, šefa Ortopedskog odeljenja, Urgentnog centra u Beogradu, van životne opasnosti.
Nesreća se dogodila juče oko 17 časova kod sela Zaklopača, kada je vozač kamiona OOUR-a Transport RO „Kopaonik“ naleteo na autobus GSB-a sa linije 301, pun putnika. Do šinoć su bile identifikovane tri žrtve ovog udesa Vozač autobusa Trajko Koprivica (30) iz Beograda,
ić i la kod Grocke jić (68) iz Kamendo a ie Zaklo-
Radomir Andre- P
Milica Bogojević (51) rijavio 5e miliciji „a danas se zna i ko je četvrta PogiBuli osoba — Milica Bogojević (51) iz Grocke, Ulica Save Kovačevića 18. Od 24 povređena putnika šestoro je zadobilo teže povrede. Povređene su u bolnici posetili republički i gradski funkcioTP IVOžač kamiona Dragan Bogojević iz Malog Mokrog Luga, Sremska 14, koji je izazvao sudar i pobegao sa mesta nesreće noćas se prijavio SUP-u Starog grada. Prema rečima istražnih organa Bogdanoviću je uzeta krv na analizu jer se pretpostavlja da je u CO ku nesreće bio pod uticajem a Ohola. Vozač 5e nalazi u pritvoru i rotiv njega će biti pokrenut i5-
tražni postupak. B.B.K.
ta predložilo je da se osnuje posebna komisija republičke Skup-
saopštenje po sistemu „napad je najbolja odbrana“, ocenili su u Univerzitetskoj konferenciji SSO. „Radi se o očiglednom primeru smišljenog i organizovanog napada na studentsku omladinu kao integralni i veoma bitan deo SSO, u cilju njegove kompromitacije paralisanja i onemogućavanja u radu“. Oštro se osuđuje ovakav pokušaj diskvalifikacije studenata od strane republičkog SUP. Delovi saopštenja republičkog SUP su neargumentovani, kaže se u ovom saopštenju i studenti smatraju da za svaki navod služba bezbednosti treba da ponudi konkretne činjenice. Na Predsedništvu Univerzitetske konferencije SSO Sarajeva sinoć je vođena i zanimljiva rasprava u kojoj je posebno istaknuto da je nedopustivo što su na razgovor pozivani članovi najbolje omladin-
(EDT goguDLPa ET Te MAK: ai eN;NKT rog fifa RT er Ig ZIP Bira BN OM i UOL Ua CR2 PREDSEDNIŠTVO RK SSO BIH
Podrška studentima
Zatraženo da se cijeli slučaj oko privođenja studenata u SDB rasvjetli u republičkoj Skupštini
(Sarajevo, konferencije
9. novembra, Tanjug) — Predsedništvo Republičke SSO BiH podržalo je na popodnevnoj sednici saopšte-
nje studenata Fakulteta političkih nauka „Veljko Vlahović“ u Sa-
rajevu povodom pozivanja na informativni raz, Fakulteta. Predsedništvo omladine je istovremeno
studenata Ovog
ovor u SDB grupe
odlučno odbacilo saopštenje SUP-a o ponašanju studenata. Zatraženo je da se cjeli slučaj oko privođenja studenata rasvetli
u Skupštini SR Bosne i Hercegovine.
ici;:PigPyurlyaErr ra eirarsrsr vr aBči:FrFPrSana af 70? rOR ITF TRE Va Sr TiGapipE ET
štine i ispita „ceo slučaj“. Studenti, kažu, da sada očekuju da se oglasi i dekanat fakulteta, kao što je to svojevremeno učinio i dekan dr Nenad Kecmanović. Na pitanje da li će se posle studentskog demanta ponovo oglasiti RSUP, Rešid Mušić, pomoćnik sekretara RSUP kaže! — Rekli smo u svom saopštenju sve što je trebalo da se kaže i nećemo se o tom slučaju više izjašnjavati. Sinoć je i rukovodstvo Univerzitetske konferencije SSO Sarajevskog univerziteta podržalo saopštenje omladinskog rukovodstva fakulteta. Republički SUP je izdao
ske organizacije na Sarajevskom univerzitetu. Neki smatraju da su
studenti bili maltretirani i samim!
tim što su „informativni razgOvOri“ trajali i po 10 sati, jer maltretiranje nije samo upotreba fizičke sile. U raspravi je naveden i primer da se, recimo, u Sloveniji slobodno nosi bedž sa članom 133, a u „drugim sredinama“ zbog toga ljude pozivaju i na saslušanje. Danas je, inače, nastavila sa radom juče započeta sednica Komiteta za ONO i DSZ Fakulteta političkih nauka i, kako je najavljeno, biće izdato saopštenje. M. L. D.P.
PRAĆENJU MITINGA SOLIDARNOSTI U CRNOJ
GORI
Fantom-parola nije smišljena
kojom se drži objavljivanje „parole-fantoma“ mnogi značajniji propusti prolaze nezapaženi 6 Vidoje Ko- ' ı stepenu neznanja i nepro- .
natar: Uzrok je u visokom
fesionalnosti 0 Dragica Miljanović: Ko je gledao zagrebački TV dnevnik 8. oktobra video je zaista sram-
nu emisiju
(Titograd, 9. novembra) — Kako je već izdato saopštenje, a i prema riječima Budimira Barjaktarevića, člana Predsjedništva CK SK Crne Gore, koji je sinoć prisustvovao sastanku osnovne organizacije SK Novinska djelatnost „Pobjede“, sporne parole „Hoćemo Ruse“ na mitingu u Nikšiću 18. septembra nije bilo niti u obliku natpisa niti se čula kao skandiranje. To je provjereno i na snimljenom materijalu sa ovog skupa na kojem je, kako se tvrdi, „gotovo svaki kvadratni metar betonski pokriven“.
Dobre i slabe uši
Tačno je da „Pobjedin“ izvještač iz Nikšića Vidoje Konatar nije imao ovu parolu, pa smo čekali izvještaj Tanjugu ali ni tamo je nije bilo, kaže Momir Šljukić, glavni i odgovorni urednik lista. Međutim, svi smo sa mitinga iz Nikšića došli sa tom parolom — fantomom u ušima. Kada je već emitovana u izvještaju Televizie Titograd više nije bilo dileme, mi smo se odlučili da je objavimo. Sam izvještač se ogradio činjenicom da parolu nije čuo, dozvoljavajući mogućnost da ima „slabe uši“.
Komunisti Novinske djelatnosti sinoć su se naročito pozabavili činjenicom da je „Pobjeda“ često javno prozivana „zbog neobjektivnog pisanja“ i svoje „pretjerano režimske“ orijentacije“.
— Informisanje u listu se ne može posmatrati po pojedinim fragmentima, pri čemu se uzima samo ono ekscesno. Šljukić je dalje istakao da je nemoguće raditi u atmosferi jake političke tenzije pod kojom se drži objavljivanje „parole-fantoma“, a neki drugi značajniji propustu prolaze nezapaženo. Za situaciju nastalu u „Pobjeđi“ Vidoje Konatar vidi uzrok u visokom stepenu neznanja i neprofesionalnosti. Pad tiraža „Pobjede“ nije nastao poslednjih mjeseci, već traje duže od dvije godine, koliko se drži na „plovećem kadrovskom kursu“ smatra on.
Učestvujući u diskusiji Vojo Mijušković, direktor NIO „Pobjeda“, je rekao: „Ja sam bio u Nikšiću i parolu nijesam čuo, a gdje sam god došao dobio sam žestoke „šamare“ na račun njenog objavljivanja. Nastojim da se kadrovi sačuvaju sve do trenutka kada činjenice ne budu išle u njihovu korist, rekao je Mijušković dodajući da nema konflikta između diskusija i ocjena sadržanih u papirima.
Na sastanku j saopšteno da većina članova, kolegijuma „Prije nekoliko dana“ ponudila ostavku kako bi omogućila stvaranje efikasnijeg „tima“. Na kraju, pošto je odgovornost za preuzimanje parole „Hoćemo Ruse“ na sebe preuzeo glavni i odgovorni urednik, ocijenjeno je da je „Pobjeda“ sa nedav-
BORBA, 10. novembar 1988. : ; strana
SKUPŠTINA SFRJ — ODBOR ZA PLAN VEĆA REPUBLIKA I POKRAJINA
Pucanje u prazno
Mere koje nudi SIV za rasterećenje privrede ne predstavljaju promene u sistemu zahvatanja iz dohotka nego zapravo nude prelivanje dohotka
(Beograd, 9. oktobra) — Materijal o merama SIV za rasterećenje privrede na nivou federacije može da posluži kao osnova za delegatsku raspravu u Skupštini Jugoslavije, ali ni u kom slučaju ne može da se uvaži kao poseban napor savezne vlade u neminovnom rasterećenju privrede koji je usaglašen sa vremenom i zahtevima o kojima je zaprvo reč.
Ovo je jednoglasan zaključak delegata Odbora za plan u Veću republika i pokrajina Skupštine Jugoslavije, koji su razmatrali informaciju SIV o preduzetim merama i onim koje će preduzeti na području rasterećenja privrede.
Tako se i napomena predstavnika SIV Muhameda Mustafe, da će to biti jedan od najznačajnijih materijala SIV pod kraj ove i na početku naredne godine, utopila u opšti zaključak, koji je usledio posle pitanja delegata: šta se podrazumeva pod rasterećenjem privrede, kako SIV vidi suštinu ovog problema, i ocene delegata Milivoja Popadića (Vojvodina) da bez obaranja kamata nema ozbiljnog rasterećenja bilo koje privredne delatnosti a posebno poljoprivrede. Bilo je postavljeno i pitanje da li će racionalizacija državne administracije biti rešena tako da se višak radnika upućuje u proizvodnju, što je po oceni delegata nerazumno i neracionalno.
Na ove primedbe predstavnik
SIV Muhamed Mustafa je lakonski zaključio da je progam mera savezne vlade za rasterećenje privrede i dalje otvoren, što će reći da bi i ove primedbe iz današnje debate mogle biti uvažene.
U delegatskoj raspravi dominirala je teza Martina Mlinara (Slovenija) da mere koje preduzima i koje namerava da preduzme SIV zaprvo znače preraspodelu dohotka, a nikako sistemske promene. Jer, ako u sistemu koje nudi SIV nekoga rasterećujemo, drugoga automatski opterećujemo, što nikako nije pravo rešenje. Po njegovom mišljenju (uz dilemu šta znači sistem reprograma spoljnog duga u akciji za rasterećenje privrede) ključno je pitanje rešiti problem unutarnjeg duga i kamata, jer je sasvim izvesno da će u sadašnjem privrednom sistemu mnoge banke naročito one male biti. progutane.
Delegati u Odboru za plan prihvatili su mišljenje Milorada Stanojevića (Crna Gora) da informacija SIV nije u skladu sa zahtevima Veća republika i pokrajina, koje je zaključilo da se pod rasterećenjem privrede podrazumeva stvaranje normalnih uslova za privređivanje a ne da joj se olakšava stanje. U informaciji koju nudi SIV jasno se vidi da je savezna vlada zapravo pribegla ovom potonjem, što u svakom slučaju nije zaključak ovog skupštinskog doma.
Đ.K.
SKOPLJE
Protest susedu
U glavnom gradu Makedonije 23. novembra održaće se mirne demonstracije pred grčkim konzulatom
(Skoplje, 10. novembra) — U Skoplju će 23. novembra oko 25 hiljada studenata skopskog Univerziteta „Kiril i Metodij“ učestvovati u protestnom mitingu ispred grčkog konzulata. Inicijator ovakve mirne protestne demonstracije
a
NEMA PAROLE — IMA OSTAVKI: Sa mitinga u Ni
nih mitinga solidarnosti u Crnoj Gori izvještavala objektivno, iako pod otežanim okolnostima, da objavljivanje sporne parole nema negativnu i smišljenu političku pozadinu, pa zato nema ni mjesta za pokretanje odgovornosti.
Ostavke pet urednika
Višečasovno uvodno čitanje materijala o tromjesečnom ostvarivanju uređivačke politike ove godine u Televiziji Titograd, bila je osnova za opširnu i na momente polemičnu raspravu na sjednici OOSK Televizije Titograd. Epilog toga za sada su pet neopozivih uredničkih ostavki, koje su podnijeli Dragica Miljanović, odgovorni urednik unutrašnjopolitičke redakcije, Duško Lekić, urednik spoljne rubrike, Vasko Knežević, Velibor Čović i Božidar Čolović, urednici TV dnevnika.
Ističući da „osim parole“ 'Hoćemo Ruse' nije napravljen nijedan propust“ u ponuđenom radnom materijalu Milutin Radulović je pročitao i ovo: „Naš izvještač sa mitinga u Nikšiću je to rekao, To je potvrdio i drugi izvještač a u trci sa vremenom i strahu da to ne objavi drugi „pušteno“ je u izvještaJU 5
U diskusijama Dušana Šećkovića, Rajka Đukanovića, Branka Vojičića, Olivere Vukadinović Radmile Burić i drugih bilo je više riječi o tome kako je došlo do „ukla-
u glavnom gradu Makedonije je Univerzitetska konferencija SSOM, a cilj joj je da skrene pažnju domaćoj i svetskoj javnosti na diskriminatorski odnos Grčke prema Makedoniji.
IL K. — S.B.M.
ya kšiću panja“ izvještaja sa mitinga iz Crne Gore (i njihovog skraćivanja) u Dnevnik TV Zagreb koji je emitovan 8. oktobra za srpskohrvatsko jezičko područje.
Odgovorni urednik unutrašnjopolitičke rubrike Dragica Miljanović, između ostalog, veli: „Ko je gledao TV Dnevnik Zagreb vidio je zaista sramnu emisiju. Ja ne govorim o specijalnoj emisiji mada mislim da bi se moglo dati i pozitivne i negativne primjedbe. Sve što sam radila kao urednik kraćeno je. Jugoslovenska javnost je te noći vidjela najtužnije stvari a bilo je tamo i himne i pjesama o Jugoslaviji. Pitam ko je pjesmu „Ko to kaže ko to laže, Srbija je mala“ favorizovao. Ja snosim dio odgovornosti zbog povika „Hoćemo Ruse“ i to prije svega radi ugleda naše zemlje“.
Obrazlažući tehnološku komponentu „uklapanja“ izvještaja novinara Televizije Titograd u Dnevnik TV Zagreb 8. oktobra, glavni i odgovorni urednik TV Titograd Rajko Cerović šire se osvrnuo na skraćivanje novinarskih izvještaja ne sporeći i svoje učešće u njihovom skraćivanju. On smatra „da nije tragedija onoga što je viđeno u TV Dnevniku već najveća greška TV Titograda je što nijesmo dali ništa negativnog ispred Skupštine čuvajući tako dostojanstvo učesnika mitinga“. Ilija LAKUŠIĆ
Ljubo MUDREŠA
ISP RIPE EEN Ogar iaBT Hrygaia ri JOY: Fray vri WE aapIE tar PIE Tai ni OK OVOME PEH VRAT JM ND zoyusunuzrpayT may: [ij-W KORATO. JAC. Ori ir? Ia KN BH TIK ia Kiz i
,
(Beograd, 9. novembra) — Do kraja marta iduće godine republički sekretarijat za privredu i odnose sa inostranstvom predložiće one delatnosti, odnosno radne organizacije u kojima je, radi promene strukture proizvodnje, poželjno angažovanje stranog kapitala. Sugerisaće se i potezi koji bi doveli do većeg zamaha zajedničkih ulaganja. Ovo je današnji zaključak Izvršnog veća Skupštine Srbije, povodom izveštaja o mogućnostima i dosadašnjim iskustvima zajedničkih ulaganja privrede Srbije sa
IZVRŠNO VEĆE SRBIJE
Cena informisanja i dalje pod kontrolom
Do 1. aprila — predlog delatnosti i OUR koje će se prestruktuirati stranim kapitalom
partnerima u inostranstvu. Najveći iznosi stranih ulaganja u 1987. ostvareni su u industriji, i čine 89 odsto svih ulaganja inostranih
prvom su mestu ulozi u MKS i „Zastavu“. Najveći strani ulog bio je 27,7 milijardi dinara, a najmanji 50 miliona dinara. Organizacije iz
partnera u privredu SR Srbije. Na• Srbije pokazale su pojačan interes
za zajednička ulaganja i druge oblike saradnje sa inostranim partnerima i tokom prošle godine ponudile su više od 100 progrma za nova ulaganja.
e Cene novina, RTV pretplate, obaveznog osiguranja motornih vozila, udžbenika i usluga domova studenata i dalje će se moći povećavati samo uz saglasnost republičkih organa. Ovo je odlučio RIV Srbije, prihvatajući da se produži važnost odluke o davanju saglasnosti za cene tih proizvoda i usluga, donete u maju ove godine.
II.
i Radomir Stanković (29