Борба, 10. 11. 1988., стр. 8

BORBA, 10. novembar 1988.

DNEVNIK

IRAN—IRAK Dogovor o razmeni zarobljenika

fan BSK (ta 0 RbiČabra

početi razmenu ratnih zarobljenika. To je danas, posle sastan-

la • w” ka sa izaslanikom generalnog sekretara UN Janom Elijasonom i u Ženevi, izjavio irački ministar

inostranih poslova Takis Aziz. . Prvo će, kako prenosi agencija IRNA, biti razmenjeni ranjeni i bolesni zarobljenici, a čitava operacija će se obaviti posredovanjem Međunarodnog komiteta crvenog krsta. Procenjuje se da će biti razmenjeno oko 1.500, od ukupno 10.000 ratnih zarobljenika. | Izjava iračkog ministra ocenjuje se kao znak napretka u mirovnim pregovorima Irana i Iraka, koji su počeli 25. avgusta.

PT 3 TOT NKC aRO DR ap uNI NA ur: 88.—3

AUSTRIJA Nagoveštaj uključivanja Albanije u KEBS

(Beč, 9. novembra, Tanjug) Mogućnost uključivanja Albanije u rad Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji bila je jedna od tema razgovora predsednika ~ spoljnopolitičkog odbora austrijskog. Parlamenta dr Petera Jankovića i zamenika albanskog šefa diplomatije Sokrata Pljake koji se nalazi u poseti Austriji.

Razgovori Jankovića i Pljake, osim što su prvi put „dodirnuli pitanje uključivanja Albanije u KEBS“, bacili su i nešto konkretnije svetlo na druga pitanja odnosa Austrije i Albanije. Janković je, naime, sa više razumevanja reagovao na želju i inicijativu Albanije da Austrija otvori stalnu diplomatsku misiju u Tirani. SAD i SSSR

(Moskva, 9. novembra) — Širih i zvaničnih reagovanja na rezultate izbora za predsednika SAD ovde još nema. Zbog velike vremenske razlike između Vašingtona i Moskve vest o pobedi Buša dospela je u sovjetsku javnost tek danas pre podne.

No, i pored toga, ona uopšte nikog nije iznenadila. U finišu izborne trke tradicionalno suzdržani sovjetski izveštači i komentatori su, ipak, naravno bez ikakvog navijanja, predviđali trijumf sadašnjeg potpredsednika SAD.

Pre dve-tri večeri u informativnoj emisiji „Vremja” iz Njujorka, sa Volstrita, javio se u svojstvu specijalnog izveštača poznati komentator Valentin Zorin, dugogodišnji dopisnik iz SAD i poznavalac prilika u toj zemlji. Uz onu obaveznu napomenu da ne želi da bude prorok, on je naveo podatak da se oko 75 odsto poslovnih ljudi iz sfera krupnog biznisa, to jest „vukova sa Volstrita“, opredelilo za Buša.

„Koliko se sećam, u američkim izborima uvek je pobeđivao kandidat za koga su se bosovi založili“ — dodao je Zorin.

Po toj formuli izveštava danas iz Njujorka i dopisnik „Pravde“, jedinog dnevnog lista koji je jutros izišao, jer se ostale novine zbog oktobarskih praznika nisu pojavile u prodaji.

Nema nikakve sumnje da je Moskva sa osobitim interesovanjem i naravno „iz svog ugla“ pra-

EGIPAT

Proterano 8 Pales-

tinaca

(Kairo, 9. novembra, Tanjug)

— Tri dana uoči početka zase-

M danja Palestinskog. nacionalnog saveta u Alžiru, na kojem treba

da se proglasi nezavisna pales-

tinska država ali i odredi nova strategija ustanka na okupira-

nim teritorijama, ovde je objav-

ljena vest koja je vrlo neugodno

odjeknula u palestinskim krugo-

vima u Kairu: egipatska služba bezbednosti uhapsila je i već deportovala osmoricu Palestinaca pod optužbom da su planirali gerilske akcije u Izraelu i nameravali da dignu u vazduh izraelski konzulat u Aleksandriji. Advokati uhapšenih Palestinaca su se žalili, ali je administrativni sud državnog saveta podržao odluku ministra unutrašnjh poslova Zakija Badra o deportovanju. Sa zvanične strane nisu saopštena imena proteranih Palestinaca niti je rečeno kuda su oni upućeni iz Egipta.

TUR BEE e anLKITE MB u–·a sana E OV RRK SAD

Srušio se „B-1“

(Ebilen, 9. novembra, Rojter) Jedan američki strateški bombarder tipa „b-1b” srušio se sinoć u zapadnom delu Teksasa, saopštio je predstavnik američkog ratnog vazduhoplovstva. Četiri člana posade su se spasila iskočivši padobranima iz aviona. I uzrok nesreće nije saopšten.

POLJSKA POLITIČKA SCENA

tila predizbornu. kampanju. Odnosima sa Vašingtonom se pridaje poseban značaj. Od stanja stvari na relaciji Kremlj — Bela kuća, rekao je sinoć komentator televizije, zavisi razvitak ukupnih odnosa u svetu. „Želimo da Reganov naslednik nastavi njegovim putem“ — is-

kormilo

(Od specijalnog dopisnika

(London, 9. novembra) Džordž Buš je juče ubedljivo dobio izbore, a danas je praktično već novi predsednik SA.). Ovo je procena komentatora nezavisne londonske televizije koji, izveštavajući iz Vašingtona, saopštavaju da će takozvani prelazni period u Beloj kući potrajati ovoga puta samo 24 časa i da će dojučerašnji potpredsednik posle toga preuzeti nacionalno kormilo, koje su mu naprosto ugurali u ruke njegov prethodnik i njegovi brojni simpatizeri.

Već noćas pred ponoć TV i radio izveštaji nagoveštavali su Džordža Buša kao 41. predsednika SAD, da bi se tokom daljih satelitskih prenosa — koji su trajali do rano jutros — pojavile i prve analize kako su republikanci ponovo došli do svoje nove i još jedne ubedljive pobede. Odnosno: zašto demokrati „jednostavno nikako nisu mogli da dobiju ove izbore.“

Amerikanci, kako se ističe, zapravo, nisu imali šta da biraju, i zato su u rekordno malom broju

izašli na birališta i opredelili se za

Moskva očekuje da će Reganov naslednik nastaviti da ide putem koji su trasirali lideri dve supersile —

(Od stalnog dopisnika „Borbe“) .

takao je on.

Drugim rečima, Sovjetski Savez je i te kako zainteresovan za nove rezultate u međusobnoj saradnji sa SAD. Ovde niko ne krije želju da bi, posle četiri susreta Gorbačova i Regana, uskoro mogao i trebalo da usledi i peti samit. Ostalo je, pored ostalog, da se dokrajči započeti dijalog o smanjivanju arsenala ofanzivnih strateških raketa na 50 odsto, da se do kraja pogase regionalni ratni požari u svetu i da se već jednom pređe na konkretan posao likvidacije ogromnih zaliha klasičnog naoružanja u Evropi.

Kremlj se u više navrata, posebno posle potpisivanja sporazuma o likvidaciji atomskih raketa srednjeg dometa decembra prošle godine u Vašingtonu, decidirano izjašnjavao za nastavak otvorenog i ravnopravnog dijaloga.

Ostaje u sećanju da se Mihail Gorbačov posle stavljanja potpisa na taj dokument sastao sa potpredsednikom Džordžom Bušom, pa su mnogi već tada u tom potezu videli realni kontinuitet nove politike.

Već je tada bilo jasno da drugi čovek Bele kuće može postati prvi čovek Sjedinjenih Država. Razumljivo je bilo da se sovjetski lider sa njim sretne i na taj način simbolično najavi nove susrete.

I tu se, naravno, stalo. Nekog „sovjetskog navijanja“ za Buša tada, pa ni kasnije nije bilo. Naprotiv, u Moskvi se često mogla čuti oficijelna izjava kojom je naglašavano da je izbor američkog predsednika prevashodno stvar američkog naroda, i da će SSSR nastaviti da sarađuje sa svakom administracijom koju američki birači dovedu na čelo zemlje.

T. MILINOVIĆ

„Borbe“)

kontinuitet Reganove politike. To je, pored ostalog, učinilo da su u Vašingtonu već završene sve pripreme za primopredaju dužnosti na relaciji Regan — Buš, tako da će inauguracija 20. januara predstavljati samo formalnost i stranačku bakljadu republikanaca kojom će biti obeležen odlazak u istoriju jednog predsednika koji nije malo učinio — i dolazak drugog za kojeg je jedino izvesno da je dočekan sa brojnim neizvesnostima.

Jutrošnji londonski listovi, ne samo da posrećuju naslovne strane Bušovoj pobedi, već su stigli da odu i korak dalje. Tako „Gardijan“ recimo najavljuje da će u već formiranom Bušovom kabinetu Bejker dobiti mesto državnog sekretara, Tauer Ministarstvo odbrane, a Brejdi Ministarstvo finansija, dok „Fajnenšel tajms“ prognozira novom predsedniku teške glavobolje u budućim sučeljavanjima sa Kongresom i Senatom, koji su sada neopozivo u rukama demokrata. Na tu temu govorila je jutros i

Ništa od štrajka

Leh Valensa odustao od namere da pokrene generalni štrajk i dobio pohvale i priznanja od zvaničnog vladinog predstavnika

(Od stalnog dopisnika „Borbe“)

(Varšava, 9. novembra) — Naše pretpostavke da Leh Valensa više nema ni autoriteta, ni podrške da bi pokrenuo novi talas štrajkova,

|. pogotovo u OVO zimsko vreme,

sasvim su se obistinile, a njegove pretnje generalnim štrajkom pokazale se kao pucanj u prazno.

. Na jučerašnjem mitingu u gdanjskom brodogradilištu, „uz učešće oko 3.000 radnika (od oko 8.000 koliko ih radi u prvoj smeni), Leh Valensa je održao pomirljiv govor, ni rečju ne spominjući štrajkove, iako je — samo dva dana ranije — njima pretio.

Takav konstruktivan Valensin stav dobio je pohvalu i priznanje čak i od vladinog predstavnika za štampu Ježija Urbana, što se može smatrati pravom (političkom) senzacijom. — Valensa nije ispunio najavu da će celu Poljsku pozvati na štrajkačku pripravnost, a za nedelju dana oglasiti generalni štrajk rekao je Urban. — Parola štrajk protiv privredne reforme nije istaknuta. To je dokaz razboritosti i

realizma, a takođe i shvatanja da se štrajkovi, u krajnjoj konsekvenci, moraju okrenuti protiv štrajkačas Vladin port-parol izrekao je, takođe, još jednu pohvalu: sve što se juče događalo na mitingu u gdanjskom brodogradilištu imalo je legalnu formu. A šta se događalo? Radnici su potpisivali peticiju protiv likvidacije brodogradilišta i ovih dana će je uputiti Ustavnom sudu, sa obrazloženjem da je vladina odluka protivzakonita i protivustavna. — Treba sa dužnim priznanjem zabeležiti to otrežnjenje — ističe Urban. — Svi se, polako, učimo demokratiji...

Na jučerašnjem mitingu dominirala je parola „likvidacija — ne, reorganizacija — da“, za koju Urban kaže da „nije tačno postavljena, pošto će rezultat likvidacije biti upravo reorganizacija“. Ako je već tako — a po svemu sudeći jeste — Ostaje potpuno nejasno zašto poljska vlada tu proskribovanu reč „likvidacija“ neće da zameni

onom pravom — „reorganizacija“? Kao i to što Urban stalno ponavlja a je „odluka o likvidaciji definitivna i neopoziva“...

— Likvidacija brodogradilišta — kaže Urban — u raznim poljskim gradovima koristi se za izazivanje uznemirenosti među radnicima da će, navodno, biti likvidirana i njihova radna mesta. Ta je zabrinutost neopravdana...

Ipak, on je izjavio da će Minis-. tarstvo industrije uskoro obelodaniti spisak oko 100 preduzeća čija je „ekonomska egzistencija ugrožena“. Ta preduzeća, dodaje, biće ili reorganizovana, ili likvidirana, ili podeljena.

— Odluke o formama ozdravljenja biće različite — naglašava Urban. — Ipak, u svakom slučaju biće respektovani interesi radnih kolektiva. Još jednom podvlačim: sve te operacije biće u interesu radnih kolektiva, pošto je njihov cilj — bolje korišćenje proizvodnih sredstava i obezbeđivanje .bolje perpektive...

REAGOVANJA U SVETU NA AMERIČKE PREDSEDNIČKE IZBORE

Prognoze

Majkl Dukakis :

PRIZNAO PORAZ I ČESTITAO PROTIVNIČKOM KANDIDATU:

(Od ratnog pilota

do Bele kuće

(Vašington, 9. novembra, Tanjug) — Novi američki predsednik Džordž Buš rođen je 1924. godine u Masačusetsu, a poslednjih osam

godina bio je potpredsednik SAD.

Od 1942. godine služio je u Ratnoj mornarici — kao najmlađi ratni pilot — studije je završio na univerzitetu Jel, zatim je radio kao prodavac u Teksasu, a 1951. osnovao svoju prvu naftnu kompaniju.

Kao već dokazan biznismen kandidovao se za senatora 1964. i 1970. godine, bez uspeha, ali je 1966. i 1968. biran za člana Predstavničkog

doma Kongresa.

Krajem 1970. imenovan je za ambasadora u Ujedinjenim nacijama, 1972. za predsednika Republikanske stranke, 1975. za prvog američkog ambasadora u Pekingu, a 1976. se vraća u SAD kao šef Centralne oba-

veštajne agencije (CIA).

U predizbornom procesu za predsedničke izbore Buš se pojavio 1979. Nominaciju je 1980. dobio Ronald Regan i mesto potpredsednika dao Bušu koji mu je, iako zastupnik umerenih konzervativnih gledišta,

osam godina bio lojalan saradnik.

Don: Buš Izišap iz Reganove senke

London: Nastavak specijalnih odnosa

Britanski komentatori predviđaju da će „prelazni period“ u Beloj kući trajati svega 24 časa i da će dojučerašnji potpredsednik posle toga preuzeti nacionalno

premijer Margaret Tačer. Obavestila je novinare da je noćas čestitala Bušu na velikoj pobedi i najavila da će već iduće nedelje otputovati u poseti Vašingtonu kao gost sadašnjeg i budućeg predsednika SAD. Biće to prvi susret Buša u novom izdanju sa jednim inostranim kolegom i prilika — kako je danas naglasila Margaret Tačer za potvrdu punog uzajamnog razumevanja i kontinuiteta specijalnih odnosa između dva atlantska saveznika.

Dukakisa inače, ovde, posle prošle noći malo ko pominje. Ostao je rame uz rame sa pobednikom jedino među voštanim figurama u muzeju Madam Tiso, a i to je pitanje, koliko će dugo da potraje. Jedan cinični radio-komentator nazvao je jutros Buša „predsednikom za jedan mandat“, ali to znači, ako ništa drugo, da će on biti tu u prvom planu, bar do sledećih izbora 1992.

Za Majkla Dukakisa međutim, to više niko ne može da kaže.

S. PAVLOVIĆ

(Bon, 9. novembra, Tanjug) Šef zapadnonemačke diplomatije Hans Ditrih Genšer jutros je novoizabranog američkog predsednika Džordža Buša nazvao „dobrim prijateljem Evrope i Nemaca“.

Genšer je u televizijskom intervjuu istakao da je, po njegovom ubeđenju, Buš poslednjih nedelja „primetno izišao iz Reganove senke“, i da će svakako imati svoje „akcente u politici“, ali da može da se očekuje da će se sačuvati

Američka noć u Parizu

Pobeda republikanskog kandidata na izborima nije

u Francuskoj nikog iznenadila niti razočarala. — Direktan noćni prenos na tri programa TV

(Od stalnog dopisnika „Borbe“)

(Pariz, 9. novembra) — Pobeda Džordža Buša na američkim izborima nije u Francuskoj nikoga iznenadila niti razočarala. Francuzi su potvrdu očekivanja dobili oko tri časa posle ponoći u direktnom prenosu američkih zbivanja na tri programa francuske televizije.

„Američka noć“ na prvom, drugom i petom programu televizije počela je u utorak u 20 časova i završila u sredu u 8 ujutru. Televizija je više demonstrirala svoje satelitske mogućnosti i sposobnosti svojih novinara da na najvišem informativnom i organizacionom nivou proprate takav događaj nego što su imali potrebe da odgovore interesovanju auditorijuma. Jer za američke izbore veći su interes pokazala medijska sredstva i „politički krugovi“ nego običan građanin i TV-gledalac. On je u „američkoj noći“ sa više interesovanja pratio filmove i reportaže o Americi i američkom načinu života, nego što je pratio kretanje bitke za 41. američkog predsednika.

Francuski redakcijski punktovi su specijalno za ovu priliku organizovali prenose iz Vašingtona, Njujorka, Bostona, Hjustona, Los Anđelesa i „nezavisnih” reportažnih kola.

Francuzi nisu zaljubljeni u Ameriku srazmerno vremenu koje je televizija utrošila na američku noć na tri od šest programa i podužim informativnim emisijama iz Pariza na ostala tri programa.

Dnevni listovi izuzev „Figara“ nisu stigli da u prvim jutarnjim izdanjima objave konačne rezultate,

kontinuitet američke spoljne politike. Vođ socijaldemokratske opozicije Hans Johen Fogel naglasio je, u intervjuu radiju, da se nada da će Buš u spoljnoj politici slediti primer Regana u završnoj fazi njegovog predsedništva. On je ukazao da je Buš nasledio mnoštvo ekonomskih problema, od kojih je među najtežim prevazilaženje ogromnog budžetskog deficita.

Poljaci „navijali“

za Buša

(Od stalnog, dopisnika „Borbe“)

(Varšava, 9. novembra) — Juče, kad su američki predsednički izbori bili tek počeli, predstavniku poljske vlade za štampu Ježiju Ur-

banu postavljeno je pitanje: da li je.

tačno da zvanična Varšava „navija“ za Buša?

— Poljska vlada ne bira predsednika Sjedinjenih Država — odgovorio je on. — Po tradiciji, ona

7

ODBOR ZA SPOLjNU POLITIKU SKUPŠTINE SFRJ

se ne meša u unutrašnje američke

stvari i računa na reciprocitet. Poljska vlada želi da sarađuje sa svakim predsednikom koga izabere američki narod. A ukoliko pobedi Buš, kako se prognozira, onda ćemo činjenicu da je on već bio u Poljskoj i upoznao se sa nekim poljskim problemima, smatrati za okolnost koja može doprineti poljsko-američkoj saradnji.

N. B.

Široka lepeza reagovanja

Zbivanja u našoj zemlji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, i u tome su reagovanja posebno susednih zemalja veoma različita — od dobronamerne brižnosti do šićardžijskih izražavanja uskih interesa & Diplomatiji zamereno što se nije uvek revnosno borila za poštovanje prava naših manjina u susednim zemljama ili se o tome ne zna dovoljno 0 Neprijateljska emigracija promenila taktiku a

ne i strategiju

(Beograd, 9. novembra, Tanjug) — Unutrašnji razvoj Jugoslavije je u neposrednoj vezi sa njenim međunarodnim položajem, zaključeno je danas u Odboru za spoljnu politiku Saveznog veća. Ovo u još većoj meri važi za odnose sa susednim zemljama koje zbog svog položaja ispoljavaju i veće interesovanje i veću osetljivost za zbivanja u našoj zemlji.

Primećujući da ona nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, pomoćnik saveznog sekretara za inostrane poslove Ilija Đukić je u uvodnom izlaganju pomenuo široku lepezu reagovanja od dobronamerne brižnosti do šićardžijskih izražavanja uskih interesa. Postoje i zemlje koje pažljivo odmeravaju prilike i razlike koje takvo stanje nudi, ali i one koje, zbog sopstvene stabilnosti, iskreno žele da Jugoslavija što pre prevaziđe političku i ekonomsku krizu.

Zalažući se za negovanje i unapređenje dobrosusedskih od-

N. BURZAN | nosa, pomoćnik saveznog sekreta-

ra je ukazao i na različite vidove regionalne (balkanske i medite-

· ranske) saradnje. Ističući značaj

susednih zemalja kao ekonomskih partnera, Đukić je podsetio da Jugoslavija s njima ostvaruje 20 odsto svoje ukupne robne razmene sa svetom. U debati, tim povodom, u spoljnopolitičkom odboru je posebno naglašena potreba brižljivog praćenja privrednih tokova u tim zemljama kako nam se ne bi dogodilo da zbog nepipremljenosti „izgubimo partnere“.

Iu uvodnom izveštaju i u debati je posvećena značajna pažnja našim manjinama u susednim zemljama.koje se, kako je primećeno, mogu delotvornije štititi ne samo ukazivanjem na njihov nacionalni identitet već i pozivanje, u većoj meri, na ljudska prava. Našoj diplomatiji je u debati zamereno da se u svim istorijskim razdobljima nije revnosno borila za poštovanje prava naših manjina u

' susednim zemljama ili, ako jeste,

da se o tome nedovoljno zna.

Koliko i odnosi sa susedima,

'pažnju Odbora je izazvala i ras-

prava o delovanju neprijateljske emigracije. Primećujući u uvodnom izlaganju da je ona u porastu, pomoćnik „saveznog sekretara Drago Mirosić je zaključio da je neprijateljska emigracija „promenila taktiku, a ne i strategiju“. Uprkos lažnog predstavljanja, odnosno zaogrtanja „demokratskim ruhom” ona, prema pomoćniku saveznog sekretara, ni u čemu nije odustala od terorističke aktivnosti. Nastojanje da svoje delovanje predstavi „političkim“ ima prema tome za isključivi cilj da u zemljama u kojima uživa gostoprimstvo legalizuje svoj status i delovanje. U tome još otvoreno idu na ruke i neke konzervativne javne ličnosti koje, pri tome, ne zanemaruju ni svoje izborne interese. Pomoćnik saveznog sekretara je ukazao i na sve revnosnije okupljanje neprijateljskih organizacija, naročito onih albanskih, pod „jednim krovom“.

On je, isto tako, obavestio dele-

ni komentare, niti su lideri političkih partija još dali u takvim prilikama uobičajene izjave. Neodegolistički lider Žak Širak prvi je čestitao pobedniku, još u zoru, u pet časova po pariskom vremenu.

Ali opšti je utisak da je francuska „politička klasa“ zadovoljna ishodom američih izbora iz dva osnovna razloga. Prvi je kontinuitet i stabilnost američke politike i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu. Drugi je Bušovo „razumevanje za Evropu“, njen interes za razgovore o smanjenju konvencionalnog naoružanja i posebno za francusku inicijativu za pregovore o zabrani upotrebe hemijskog naoružanja. O tome je francuski predsednik Miteran razgovarao neđavno i sa bivšim i sa budućim predsednikom SAD.

U jedinom komentaru u pariskim dnevnim listovima bivši ministar inostranih poslova iz vremena Žiskarovog predsednikovanja Žan Fransoa Ponse piše u uvodniku „Figara“, pod naslovom „Nada za Evropu“, da Bušov izbor predstavlja dvostruku nadu za Evropu. Buš odlično poznaje svet i ljude koji ga vode, a s druge strane na Buša se može računati da se odupre pritiscima izolacionizma i protekcionizma u sopstvenoj zemlji, On će po Ponseovom mišljenju moći da vodi američku spoljnu politiku u stilu „mešavine otvaranja i čvrstine“ što će biti teško ali je od vitalnog značaja za odnose sa „Sovjetskim. Savezom Mihaila Gorbačova“.

A. ĐUKANOVIĆ

Japan pozdravlja izbor

(Tokio, 9. novembra, Tanjug) —

Japanska vlada je danas pozdravi-! ·

la izbor Džordža Buša, uverena da će novi predsednik SAD nastaviti Reganovu politiku bliske saradnje sa Japanom.

Premijer Noboru Takešita je da-

nas izrazio zadovoljstvo očekivanim izborom naglasivši da je Buš tokom osam godina rada provedenih sa Reganom „posvetio veliku pažnju odnosima s Azijom i Pacifikom, uključujući Japan“. Takešita je izrazio nadu da će japanska vlada i nova administracija u Vašingtonu „razrešiti bilateralne probleme kroz blisku saradnju i time što će veze dveju država postaviti u širu, svetsku perspektivu“. . Vodeće japanske političke partije, sem Komunističke, saopštile su da pozđravljaju Bušovu pobedu. Ministar finansija Mijazava je danas rekao da ne očekuje bilo kakvu promenu u privrednoj politici SAD, posebno u odnosu na Japan i svetska monetarna kretanja.

Japan je neskriveno bio naklonjen pobedi bivšeg potpredsednika, u uverenju da će se Buš kao i Regan pre njega suprotstavljati snažnoj protekcionističkoj struji u Kongresu.

[BP RP Ba ON 7 10NO Ni ye

MILIVOJE MAKSIĆ O ISTUPANjU JANEZA STANOVNIKA

strana

SAVEZNI „SEKRETAR z, INOSTRANE POSLOVE VRŠIO POSETU SR NEMA KOJ

Uspešna poseta

Zapadnonemački sagovornj. ci pokazali su veliko ragu. mevanje za napore SFRJ savlada teškoće, trajan inte. res za saradnju i Spremnost za podršku — istakao Budi. mir Lončar u razgovoru jugoslovenskim dopisnici — Susret sa Vili Brantom

(Bon, 9. novembra, Tanjug) __ Savezni sekretar za inostrane 0. slove Budimir Lončar izrazio je danas pred polazak za Jugoslaviju zadovoljstvo rezultatima SVoja trodnevne posete Saveznoj Repub. lici Nemačkoj koji su, kako je Oce. nio, prevazišli očekivanja

„Zapadnonemački sagovornicj pokazali su veliko razumevanje za napore Jugoslavije da savlada teš. koće, trajan interes za saradnju i spremnost za podršku“, istakao je Lončar u razgovoru s jugosloven. skim dopisnicima.

Savezni sekretar je ukazao da je „popravljena slika o neizvesnosti razvoja u Jugoslaviji“.

U političkim razgovorima naro. čita pažnja posvećena je, prema njegovim rečima, jačanju dijaloga Evropske zajednice i pokreta ne. svrstanih u kojem Jugoslavija kao budući predsedavajući i evropska zemlja ima posebnu težinu.

Jutros se savezni sekretar sas. tao s socijaldemokratskim vetera. nom i predsednikom socijalističke internacionale Vilijem Brantom s kojim je posebno razmotrio aktiv.nosti nesvrstanih u sklopu odnosa razvijenih država i zemalja u raz. voju. Obostrano je istaknut značaj rešavanja dužničke krize.

Lončar je dopisnicima preneo da je Brant, polazeći od ocene da zbivanja u Jugoslaviji imaju širi međunarodni značaj, istakao da je načelno u evropskom interesu da Jugoslavija bude uspešna u svojim reformama.

Pripreme za ekonomske, ustavne i političke reforme, kao i želja Jugoslavije za jačim otvaranjem i povezivanjem sa inostranstvom, posebno Evropom, o čemu je Lončar juče govorio na konferenciji za novinare, našle su najviše prostora u današnjim izveštajima zapadnonemačke štampe.

Telegram Dizdarevića Sankueni

(Beograd, 9. novembra, Tanjug) — Povodom katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio kinesku provinciju Junan, predsednik Predsedništva SFRJ Raif Dizdarević je u ime Predsedništva SFRJ uputio telegram sa izrazima najdubljeg saučešća predsedniku NR Kine Jang Šankuenu. ODNOSI JUGOSLAVIJE I KUVAJTA ~.

Sporazum 0 sarad-

nji u zdravstvu

(Beograd, 9. novembra, Ta-

njug) — Danas je u Beogradu potpisan sporazum o saradnji SFR Jugoslavije i Kuvajta u oblasti zdravstva, medicinskih nauka i farmacije. Sporazum su potpisali dr Janko Obočki, član SIV i dr Abdul Razak al Jusuf al Abdul Razak, ministar zdravlja Kuvajta. e Novim sporazumom predviđena je, između ostalog, razme: na naučnih i stručnih kadrova ! pružanje medicinskih usluga u specijalnim institucijama.

„To nije uobičajeno“

(Beograd, 9. novembra, Tanjug) — U međunarodnoj praksi nije uobičajeno da se eventualno lični kritički odnos prema pojavama u sopstvenoj zemlji izlaže i interpretira u trećim zemljama, rekao je danas ma sedmici Spoljnopolitičkog odbora Skupštine SFRJ zamenik saveznog sekretara za inostrane poslove Milivoje Maksić.

Govoreći delegatima tog odbora o saznanjima SSIP u vezi sa boravkom i istupanjima predsednika Predsedništva SR Slovenije Janeza Stanovnika u SAD, Maksić je, uz ostalo, naglasio da odgovornost za izjave snose oni koji ih daju, a da SSIP nije pozvan da sudi o sadržajima istupanja Stanovnika.

Maksić je dodao da je Janez

Stanovnik „obavestio saveznoš sekretara za inostrane poslove i pojedine rukovodioce u federaciji o nameravanom putu u Sjedinjenč Države, te da je uobičajena praksa, pa i obaveza, da se SSIP i am basador SFRJ u dotičnoj zemlji angažuju u situacijama kakva }e bila ova, kada je reč o poseti jednč visoke jugoslovenske ličnosti. Ambasador Jugoslavije u SAD ivorad- Kovačević je prosledi) dosta činjenica na uvid i one U već stavljene na raspolaganje na)” {im rukovodiocima i foruinin zemlji. Tako je omogućeno faktografiju imaju svi koji su po" zvani da o tome nešto kažu u ra pravi — objasnio je Milivoje Mak sić,

BS ONIE FCI RIITJPr! PRI II Pri IIDSE1 Er:gm: JI I=u NITI III arni in Ir:erreaniru IIG Inu S nDuILANIECAG/EES511

gate da neprijateljska emigracija koristi zamašna finansijska sredstva i raspolaže značajnim brojem takozvanih radio-časova i listova i da jugoslovenska diplomatska predstavništva, ponekad, nemaju dovoljno sredstava da se takvom delovanju na odgovarajući način suprotstave. Ova izjava je izazvala žustro reagovanje i bila povod za mnopa pitanja, među kojima i ona O Osposobljenosti i kadrovskoj politici SSIP-a. Zapažen je i predlog jednog od delegata da se ispita mogućnost izmena u Zakonu o

državljanstvu sa ciljem oduzima“

'nja državljanstva onim licima koja

u dužem vremenskom periodu be prijateljski deluju protiv Jugoslav! je.

Odbor za spoljnu politiku JE raspravljao i o prekomernom ko rišćenju voda Dojranskog jeze!d ovoga leta. Ukazujući na ve iku i možda neprocenjivu ekonomsku ! ekološku štetu, delegati su zatraži li od Grčke da poštuje međudrža?ni sporazum o korišćenju VO Dojranskog jezera,