Борба, 09. 03. 1990., стр. 8

БОРБА, петак 9. март 1990. страна

ЈУГОСЛАВИЈА ______ У Св

У СЛОВЕНИЈИ СВЕ ИЗРАЖЕНИЈЕ Нр. КАКО ПРИВАТНИЦИ ОСВАЈМЈУ ДО ЈУЧЕ НЕЗАМИСЛИВЕ ДРУШТВЕНЕ ПРОСТОРЕ! ЗАТОВОЉСТВО ЗБОГ ПОСЛЕДИЦА

АНТИ-ИНФЛАЦИОНОГ _ ПРОГРАМА АНТЕ МАРКОВИЋА |

УСКОРО ПРВА ПРИВАТНА БАНКА ЗА МАЛУ |НАЈОДГОВОРНИЈИ ЉУДИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА О ПРИВАТНИМ ШКОЛАМА |

Прве ласте у

Браћа Карић у банкарском систему

Нови „имиџ“ нове банке треба да покаже да код нас, као и на западу, банке и привреда могу да створе заједнички систем који ће давати добре резултате и једнима и другима

У овој земљи данас има много добрих идеја, али нема пара да се оне преточе у живот. Управо такве идеје ће пратити и финансирати „Карић банка — мешовита банка дд“ Београд која ускоро треба да отвори своја врата малим привредницима и грађанству. То ће бити и прва приватна банка у Југославији, јер су власници већине капитала приватници и приватна предузећа који ће имати и пресудну реч у одлучивању. Много атрибута као што су „прва“ и „једина“ банка били су повод да будућег вд председника „Карић банке" Милорада Николића питамо како теку припреме2

— Све тече по плану, објашњава Николић. — Добили смо лиценцу за рад од Народне бан- Милорад Николић

Банка у кући

„Карић банка“ ће примати м динарску и девизну штедњу грађана. Колике ће камате бити за сада се још не зна, јер банка није почела да ради, али ће по свој прилици бити веће од оних (негатизних) које сад дају пословне банке. То је једини начин да се по

тржишном принципу привуку штедише.

Планира се и нови систем рада са грађанима: службеници банке би обилазили штедише по кућама и тамо с њима обављали послове, Тако би штедише биле поштеђене садашње муке да чекају у реду пред шалтером и губе много времена и живаца.

Ова банка очекује да „покрије“ целу Југославију преко пословлица и шалтера Београдске банке на којима би, ако се све банке тако договоре, могао да седи и службеник „Карић банке“.

ке Југославије, отворили смо привремени рачун на који до краја марта треба да уплатимо оснивачки улог од два милиона динара, донели смо сва потребна акта: статут, пропис о пословној политици банке итд. Нашли смо и потребни простор у Улици 7. јула 60 за рад банке а ускоро ћемо расписати и конкурс на коме имамо намеру да примимо младе и стручне кадрове који ће руководити банком.

„Карић банка“ ће бити мешовита банка зато што је по савезном закону услов за оснивање да се ангажује једно страно предузеће. Зато су браћа Карић ангажоввали бечку фирму „Интерофис“ која је хтела да учествује са 30 одсто акција, али власници нису желели да им дозволе толико учешће. Тако у оснивачком улогу који износи два милиона конвертибилних динара 20 одсто износи приватни капитал четворице браће Карић, 45 одсто капитал СОУР „Браћа Карић“, 30 одсто Београдске банке дд и само пет одсто бечког „Интерофиса“. — Већ сада постоји велики интерес људи да уложе паре у „Карић банку“ и ми ћемо касније проширити кредитни потенцијал тако што ћемо штампати деонице и акције за грађане и предузећа, како југословенске тако и стране, објашњава Нико-

лић. — Наша основна оријентација ће бити да пратимо и финансирамо добре пројекте мале привреде, малих предузећа која сад тешко добијају гаранције и тешко налазе средства за своје атрактивне програме. А ми ћемо са програмима које кредитирамо ићи у заједнички ризик.

Намера „Карић банке“ је да тржишним приступом разбије инертност постојећих пословних банака које углавном прате велике системе и које су заједно са тим системима сад у силним финансијским тешкоћама. Они желе да створе нови имиџ и да покажу да може да се створи заједнички систем привреде и банака који ће давати добре резултате. Зар то није и циљ реформег Због великог интереса предузећа и грађана да уложе новац у ову банку, Николић предвиђа да ће већ до краја ове године банкарски потенцијал порасти на 90 милиона динара. „Наша банка мора да има перспективу јер је нова и нема никаквих дубиоза из прошлости које би је сад оптерећивале, па ће лакше стартовати од других. Очекујемо од нашег су оснивача Београдске банке дд да нам својим искуством и кадровима помогне да послујемо на модеран и рационалан начин.“ Јасна КЕСИЋ

„педагошкој мочвари

Хрватска: Укидање законских препрека не значи и масовност 6 Словенија: Прилика за најдаро-

|витије Ф БИХ: Само под условом одговарајућег квалитета Ф Србија: За не Ф Војводина: „Бацити“ образовање на тржиште Ф

основно образовање —

Црна Гора: Не треба се залетати Ф Македо-

нија: Када и остали облици својине добију третман као и друштвено власништво Ф Косово: још

Приватна школа, да или нег

_|Ово питање интонирано на

„црно-бели“ начин постављено је у јавности након што је обелодањена агенцијска веет да се у Хрватској припрема нови модел

"о образовања у којем ће своје мес-

то легално добити „храмови знања“ измештени из државних јасли. Сама помисао да ће садашње „бесплатно“ школовање сутра можда. коштати још много више, узбуркало је „мале, сиве ћелије“ такозваних обичних људи. Шта на то кажу челни људи у об-

; | разовању. Након „Борбине“ „ми-

ни“ анкете, може се рећи да министри за ову област и њихови

јавном интерно

Предлогом промена у систему „одгоја и образовања“ у Хрватској је предвиђено отварање више врста приватних школа, почевши од оних што издају јавно признате „свједоџ“ бе“, до оних које формирају свој оригинални програм (с тим што га мора одобрити надлежни републички орган). Планира, се односно пружа законска могућност, да се оснивају и приватни колеџи, који ће такође морати да имају програме које ће верификовати држава. ЕТЕЛ МАЕДЕВАЕ ИВЕ ЗАВЕДЕ КОЕН заменици углавном одобравају приватну иницијативу у до сада „недодирљивој“ сфери. Покаткад је, додуше, провејавало и по неко „али“, заједно са извесним резервама. у

У унифицираном систему, избор је фиктиван, вели др Александар Колка, заменик министра за образовање Хрватске, кад је реч о укидању законских препрека каже он, то истовремено. не значи „да ће се сутра масовно отварати приватне школе“. За тако нешто морају се испунити одређени „увјети“, почевши од опреме, програма, кадра. Тако што није једноставно нити у Америци“. Образлажући идеју која тек треба да добије законско утемељење, Колка објашњава да та филозофија полази најпре од индивидуалних потреба. Приватне школе ће ницати и у „творницама, радним организацијама“, при чему је „термин“ „приватни“ мало „шири“ те не полази само од приватног капитала. Начин финансирања ће се, уосталом, законски већ прецизирати“. На опаску да постоје мишљења по којима су таква посебна здања намењена заправо само онима са „дубљим“ џепом, др Колка одговара „да и данас постоје школе у којима уче деца из имућнијих слојева. То је, запра-

Е није стављено на дневни ред

во, једна страна медаље. Друга је, да се приватном иницијативом ослобађају друштвена средства и тако фактички отварају нове могућности за друштвене школе. На западу, на примјер, постоје магнет школе, које врло успешно конкурирају приватним“. у

Прва наша република која је, уствари, унела елементе вандржавног капитала и у домену стицања знања је Словенија. Још прошле године, кад је мењан Закон о средњем образовању тамо је уведена могућност да поједини делови програма могу да имају приватну „ноту“. Сада се по речима др Лудвига Хорвата предлаже корекција свих закона који спречавају увођење приватних школа у постојећи систем образовања.

—Мада се у Словенији не полаже много на приватне школе, које у свјету обухваћају само мали број деце, мислим да је то право рјешење за посебну, обдарену децу, која се тешко сналазе у стандардним школама, каже др Хорват,

И, док је измена нормативне регулативе још у току у скоро свим републикама, једино је Србија већ усвојила нови пакет закона који се односи на образовну област целе Републике (дакле и у покрајинама). У јануару усвојеним актима није, међутим, направљено места и за приватну иницијативу, па сада нема шанси за улагање капитала у редовно школовање. Али, како рече Миодраг Игњатовић, заменик секретара Републичког секретаријата за образовање, науку и физичку културу, то не значи да убудуће тако нешто неће моћи да се оствари и у Србији. Све је у домену измена и допуна закона, који једном усвојени, нису заувек неизменљиви. Он једино констатује да приватне школе не би биле логичне кад је реч о основном образовању, које је обавезно за све.“

Мада људи на Косову имају преча посла него да дебатују о приватним школама, Јордан Кецић, заменик покрајинског секретара за образовање, науку и

Верска подука

На Косову имамо верску подуку, али је она ван школског система. Над верским школама постоји инспекцијски надзор, али треба рећи да се тамо стечено сведочанство може рангирати и „превести“ у општеважећи документ, информише Јордан Кецић, за кога је од приватних школа ипак боље ово што сада имамо.

Диплома стечена у Медреси у Приштини или у Богословској школи из Призрена иначе може да постане „нормално“ средњошколско сведочанство уколико се положе предмети као што су марксизам, ОНО и ДСЗ, односно дни који су Законом прописани како би се попуниле „рупе“ у дотадашњем образовању.

физичку културу, љубазно је пристао на краћи разговор за „Борбу“. Каже да то питање (што је и разумљиво) није стављано на дневни ред и да за то (још) нема законских могућности. Он је такође запитао да ли ми уопште имамо услова и потребе за тако нешто напомињући да у том погледу немамо много искуства. Рекао је да „не зна како би то уопште ишло“.

Др Ђорђе Надрљански, покрајински секретар за образовање, науку и физичку културу Војводине, међутим, верује да образовање треба „бацити“ на тржиште и утврдити његову економску цену.

=" Свугде морамо отворити конкурентност. Не можемо бити конзервативни кад је у питању образовање, а напредни кад је у. питању привреда. Уосталом, зар талентовани и до сада нису имали приватне учитеље2 Затим, ту су и повратници, који су навикли да својој деци пружају најбоље образовање, зашто им не дати могућност да и овде осете дах

Европег Не би требало бежати '

Тешко до консензуса

Оснивање приватних школа Мислим да ће то бити доста

тешко. Једни су за, други против. Тешко ће доћи до консензуса у садашњем школству, сматра Валентина Опачић, друштвено политички радник у Председништву Конференције ССОЈ (у области образовања).

„Борбина“ саговорница иначе „нема ништа против“ таквих школа јер и нема посебних разлога за оспоравање. Једина ограда, по њој је, у томе да се на неки начин надзиру критеријуми уписа, наставни планови и програми, предавачи. Желела би да сва та опредељења буду у складу са „нормалним“ опредељењима која постоје у „обичним“ школама. И она потврђује изречену тезу да на савезном нивоу не постоји ниједна институција која би била надлежна за 06разовање. Скупштина СФРЈ има додуше Комисију за науку, али

такве исте, посебне комисије за школство — нема.

од неких ствари, закључује др Надрљански.

У Босни и Херцеговини мењају све законе у области образовања. У припреми је и Закон о установама, који би по речима Орхана Зупчевића, заменика министра за образовање, требало да регулише све установе, почевши од њиховог статуса. И он не види препреке за оснивање приватних школа, али само под условом да онај ко их покреће обезбеди и квалитетно образовање. Предвиђено је пет типова установа по карактеру оснивања и начину финансирања. Зато Зупчевић оцењује да ће се доприноси који се издвајају за образовање такође мењати и да ће део тих пара моћи да се усмерава и у новоформиране институције.

Први човек Републичког секретаријата за образовање, науку и културу Црне Горе, Миодраг Лекић, био је кратак и јасан. Могућност увођења приватних школа треба најпре изучити. Не треба се залетати, већ све прво добро анализирати, каже. У Црној Гори се управо мења системски закон, Закон о друштвеним делатностима, а у области образовања постоје 12 закона који се неће „брзо мењати“.

Иако у Предлогу закона о средњем образовању, који ће се усвајати у априлу у Скупштини СР Македоније, за сада нема приватних школа, то не значи да се тај предлог неће разматрати. Уколико се оне прихвате у јавној дискусији и ми ћемо их прихватити, истиче др Саво Климовски, председник Комитета за 06разовање, науку и физичку културу Македоније.

Ове школе могу да се појаве у области власништва „онда кад и остали облици својине добију третман као и друштвено власништво, не у нормативном, већ у фактичком смислу. Тада ће се појавити конкуренција и у 0о6ласти образовања“. Иако је то један нужан процес, у овом тренутку ипак нисам сигуран да ту иницијативу можемо увести у закон, мисли др Климовски.

За оне који се можда питају зашто се у тексту не појављује човек који је у образовању исто што и др Јанез Дрновшек у Председништву СФРЈ, довољно је да се напишу речи др Веселина Ђуричковића, политичког радника за образовање у СК ССРНЈ: „На нивоу Југославије нема тела које би доносило обавезујући став за све републике и покрајине. Све је децентрализовано и у њиховим рукама. Нема југословенског става ни опредељења. Секција СК ССРНЈ за 06разовање, науку и техничку културу само је „седиште“ где с разговара о начелним ставови-

Олга НИКОЛИЋ

ма“.

Ф ПРВО ПРИВАТНО АВИО ПРЕДУЗЕЋЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ

Заједнички лет Србислава и Павела

„Авиогама“ за сада има три авиона, шест запослених, солидан успех и велике планове Ф Инвес- |

тбанка „прати“ предузеће Ф Новим законским прописима регулисала би се само безбедност

Пре нешто више од три месеца у београдском Привредном суду регистровано је прво и за сада једино приватно предузеће за авио-превоз у Југославији. Лед је дакле пробијен. Кроз „отворена врата закона“ прва је узлетела АВИОГАМА чији је оснивач сувласник и директор инжењер ваздухопловства Србислав Милованов.

— Остварена је моја дугогодишња жеља — каже бивши шампион Југославије у аутомобилизму и власник сервиса за оправку аутомобила који је однедавно једним делом претворен у седишта АВИОГАМЕ.

— Захваљујући Анти Марковићу, који је у привреди за годину дана учинио више него што је учињено за последњих 50 година и мојим претходним професијама које су ми омогућиле да дођем до почетног капитала почео сам да радим посао који волим, вели Милованов.

АВИОГАМА поседује два авиона ЦЕСНУ 340 која има 6 седишта и ЦЕСНУ 402 са осам седишта и оба су тренутно у иностранству ангажована за стране компаније. Сем ова два авиона која су власништво АВИОГАМЕ предузеће је изнајмило и један школски авион намењен за обуку пилота. Фирма броји свега шест људи: три пилота, једног „пилота-директора“ _ (Србислав

Милованов), пословног секретара и књиговођу. У плану је, међутим, проширење капацитета.

— Следећег месеца стижу нам још два авиона и тада ћемо запослити још десетак људи, а за следећу годину намеравамо да купимо још неколико авиона са 20 до 25 седишта. У послу нас прати Инвестбанка а за улагање у предузеће заинтересован је и страни капитал.

Инжењера Милованова у послу прати и Павел Подбоштчек. Бивши директор Летачке оперативе АВИО-ГЕНЕКСА одазвао се позиву свог пријатеља и из Љубљане се преселио у Београд. Његов новчани удео у послу је 40 одсто, али је радни удео много већи. Павел је, наиме, инструктор летења и саобраћајни пилот са свим могућим дозволама које се могу стећи у ваздухопловном

савезу и као такав незамењив у овом послу.

Обојица тренутно имају пуно посла.

— Поред осталих имамо уговор и са „Јумототурсом“ који посредује у контактима са нашим потенцијалним коминтентима, а ускоро ћемо постићи договор и са великим авиопревозницима као што су ЈАТ и АИРВАЈС који би обавештавали своје путнике о нашим услугама и препуштали нам за њих нерентабилне летове. Ми смо дакле допуна ЈАТ-у и појављујемо се тамо где се, због недовољног броја путника, великим авиопревозницима летови не исплате.

Прописи, за сада не дозвољавају приватним авиопредузећима да се организовано баве превозом односно да имају редовне линије што је случај и са чартер компанијама на западу. Смисао

“о

њиховог постојања је да саобраћају у било које време и без обзира на број путника.

— Потребно је само да прија-

вимо лет два сата раније и да ре- :

цимо пословодство неке наше фирме превеземо тамо где желе, Рецимо лет од Београда до Дубровника и назад, с тим да путнике чекамо док не обаве посао, односно до тренутка када желе да се врате назад у Београд стаје 700 долара, односно 8 хиљада динара. Пошто наш авион ЦЕСНА 402 има 8 седишта сваког путника карта би стајала 1.000 динара, објашњава Милованов. у

Разумљив је зато велики интерес како наших тако и страних предузећа, али и туристичких агенција. Један од таквих туроператора је и „Монтекс“ из Никшића у чију туристичку понуду је укључена АВИОГАМА. Милованов истиче да је захтев ексклузивног туризма управо постоја-

· ње оваквих авио предузећа.

Људи се распитују и за могућност панорамских летова и раз-

· гледања Београда из ваздуха, јер је познато да је Београд — из те

перспективе — један од лепших градова на свету. Међутим, како

нар ______-- нам каже Милованов, прописи.

ЛЕТ ПРЕКО СВИХ ГРАНИЦА: Један од авиона „Авиогаме“

за сада то не дозвољавају, јер се ради о главном граду државе у којем се налази низ важних ин-

ПОСАО ЈЕ ДОБРО КРЕНУО: Србислав Милованов

2 2272. МА ПИЛОТ СА СВИМ МОГУЋИМ ДОЗВОЛАМА: Павел Подбошчек

Приватници чекају дозволу _

На недавно одржаном састанку у Савезном секретаријату ре-

чено је да ни постојећа законска решења нису велика највећем броју питања из области ваздушног спобравија тв

је да су дозволе за рад добили Деоничарско друштво „3 “

Загреба и Аеро клуб „Гардош“ из Земуна. Речено је да у Пи тоси вији већ постоји око педесетак авиона који би се могли укључи ти у саобраћај, а још десетак приватних авио превозника чека

на дозволу за рад.

РАЛЕ АНЕ ЕРЕ ЕН Аре еи ЕВА

ституција за безбедност земље, али се очекује да надлежни органи ускоро регулишу који делови града се смеју а који не смеју надлетати. Након тога бићемо у могућности да нашим путницима приуштимо и то задовољство, АВИОГАМА је прво приватно предузеће у овој области у Југославији. Пошто су либерализовани прописи сигурно неће остати и једино јер је то у интересу и великих авиокомпанија и државе

и не само њих. Да је то тако потврђује и недавни састанак у Савезном секретаријату за саобраћај и везе где је најављено доношење новог закона о ваздушној пловидби којим би се ова област ближе регулисала. У принципу прописала би се строга безбедност и потребан ниво обучености учесника у саобраћају, а избор технике и школа којим би се "то постигло била би ствар самих превозника.

" Милан ШУТАЛО

Хајдук на _ и челу конвоја

Средства јавног информисања и поједџ.

ни политичари и привредници

Слове.

нији као главне кривце за „банкрот“ словеначке привреде оптужују (већина)

„Марковићеву тику“ и „српску владу (и званичну

„Банкрот привреде Словеније у непријатном предизборном периоду. Директори, чланови СКС — странке демократске обнове нису одушељени Марковићем. Словенија неће, „више вући спори југословенски конвој. Препуштени сте фантазији".

Могли бисмо цитирати читав низ сличних или још и алармантнијих „дијагноза“ о стању словеначке привреде којима у последње време овдашња средства јавног информисања и политичари (не само „опозициони“, него и они који су у међувремену „сишли са власти“!) бомбардују словеначку јавност. Као главне кривце за „банкрот“ словеначке привреде једни (већина) оптужују „Марковићеву антиинфлациону политику“ и „српску блокаду“ (углавном „опозиција“ и дојучерашњи „режимски“ новинари и политичари), републичку владу (и званичну политику уопште) што оклева са „конкретизацијом економског суверенитета Републике“ и „пресецањем одлива словеначког националног дохотка у федерацију и друге републике“. Ова последња „изнуђена мера“ сматра се ургентном и као једини ефикасни лек за спречавање „даљег уништавања и пљачкања словеначке привреде“!

Да би се уверили у све израженије незадовољство „Марковићевим хајдучким потезима“ довољно је прочитати неколико коментара и изјава 0о6јављених само у „централном националном гласилу“ делу од 3. марта. '

Радн се о опстанку

Један од коментатора пише и ово: „Савезна триада (Скупштина, влада, председништво) односно Марковић („федерација, то сам ја“) тврдоглаво спроводи централизацију и у интересној спрези са војском покушава да своју позицију учврсти још и са додатним уставним овлашћењима. Та тежња и начин како се спроводи је, барем са словеначког становишта, управо погубна. То важи како за економске тако и политичке димензије премијеровог деловања... Марковић није човек комплексне (целовите) друштвене реформе, оне

2 | која једино може Југославију

извести на чврсто тло... Он на свој начин покушава да настави улогу вештачког, насилног интегрисања Југославије коју је традиционално играо СКЈ... Без претеране катастрофичности може се рећи: сада се ради о опстанку. Словенија је пред избором: да и надаље плеше под Марковићевом диригентском палицом и да се препусти самоубиству или да се одупре...

Други коментатор се пита: „~ Ствари су доиста отишле тако далеко да више не знамо шта да мислимо. Шта тај човек (Марковић), у ствари, уопште хоће2 Реформу привреде или њен крах2 Неке његове последње мере, нарочито оне у ограничавањеу пласмана банака, сасвим су контроверзне тако да човеку не преостаје друго но да помисли и на најцрњи сценариј, не покушај (или му је у вези с тим сасвим свеједно) уништавања најразвијенијег дела државе да би потом свуда могао успостави-

У | ти „извесни просек“ — како у

привреди тако и политици. У најбољем случају хоће главом кроз зид и код тога му је стало само да, како каже — сачува „конзистентност програма“ не хајући шта ће се догодити са привредом која може да и у целини крахира...“

Иначе, потпредседник Републичког извршног већа Јанез Бохорич (и један од кандидата СКС — странке деморатксе обнове за Друштвено-политичко "веће Републичке скупштине) је ових дана изјавио „словеначка влада, додуше, још увек у начелу подржава Марковића, али сматра да СИВ мора неке мере да прилагоди потребама привреде како

антиинфлациону поли. блокаду“, те републичку

политику уопште)

у области извоза тако и у мо. нетарној политици. А председ. ник Извшрног већа Душан Шинигој, између осталога, ка. же: „Неспорна је теза о конвр. ју (алузија на једну наводну изјаву Акте Марковића — на. ша напомена), о уважавању најслабијгга у савезној композицији, застрашујућа. За нас је она неприхватљива, мада је у појединим федералним глава. ма (не тврдим иу премијеровој) чврст) усидрена. Словен. цима је деста солидарног че. кања у коввоју. На то више не пристајемони под којим условима. Главти испит биће сана. ција јужсловенских банака и формијање југословенске агенциј; за њихову санацију, На томе ће се показати колико је теојија конвоја само тедрија, а жолико реална опција, реална нежана коју скривају у рукаву. Уколико се појави и најмања јумња, отказаћемо сваку сарадњу...

Будимо бољи

На савеђвању у Председништву СК — Странке де. мократске Фнове „неки директори, члаови те странке“ изразили сукрајње забринутост за судину словеначке привреде корј тренутно „за најургентнијупомоћ предузећима чији су зачуни блокира. ни (у питању |: 230 предузећа), за санирање убитака у елек тропривреди ! железници не. достаје милјарда динара" Директор аву — компаније „Адриа ервејз, Јанез Коцијанчић (и странин кандидат на предстојећим изборима), сматра да плитика гушења извоза има воје међурепубличке димевије пошто се главни извоници налазе у Словенији, аСтојан Кокошар, директор „Јарра“ из Пивке је уверен да су,Словенију прво покушали дабаце на колена политичким гредствима, а по што им то џије успело, сада желе да људеизведу на улицу економским притиском. Ма риборски лидр СКС — странке демократсе обнове и њен кандидат за арилске изборе, Франци Пиве, тврди да се Марковићев рограм базира на методама джавног интер. венционизма кји ће за време његовог продујеног мандата коштати Југослвију на десетине милијардицолара!

Од свих ученика помену. тог „састанка соанкиних ди“ ректора и кандиата“, антиинфлациони прогрм Анте Мар. ковића односнс СИВ-а под: ржао је само Атон Слаперник, директор ЈБбљанске банке. Тај програм ј, нагласио је · он, добар за онекоји су способни да се тржилно понаша“ ју. Инфлација сене може полако оборити, нео нагло. То смо знали прошл јесени када смо заговарали атиинфлаци“ оне мере. Зналијмо и да ће бити жртава, алигвидентно је да су неки у инфацији добро живели. Кризу трба искорис тити за преструкуирање. Под стечај одлазе бапрна предузе“ ћа чије је управљље у кризи И имају лоше прогрме, Не угле дајмо се на понатања у дру' гим републикам; Будимо 60 љи. Санирајмо гуитке из свих могућих извора) кредите 10" словних банака ставимо ЊУ" ма да би били на 'асполагању успешним предузћима. Ин. флација се не мож другачије оборити него еконмским 19" тезима. Антиинфлаиови про“ грам има и међунгодну 09“ ршку и не би било а месту 1“ га баш ми обарамо бог пре: изборних борби и ипгреба.

На жалост, и због граначке предизборне _ конкренције, оваквих трезвених ирдговор“ них изјава је врло мај и теШ" ко се пробијају кроз станачку предизборну кампањуоје Н7" су поштеђена ни среда ја" ног информисања, којгу пре“ плављена алармантни „1 јагнозама“ и екстремам 37 хтевима о „спречавању (ли"“ новца Савом низводно“ 07 гентном „проглашавању а" оналне економске сувејнос

ти! Јован