Борба, 30. 06. 2000., стр. 6

6

30. јун 2000

СЛАВИША ЂУКАНОВИЋ, СА ЕКОНОМСКОГ ИНСТИТУТА У БЕОГРАДУ, 0 КОРИШЋЕЊУ И ПРИМЕНИ ПРИРОДНИХ

ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ

Струја од сунца и • ветра

Коришћење тзв. обновљених извора енергије попут сунчевог зрачења, термалних вода и ваздушних струјања, на целом нашем простору донело би изузетне уштеде и код увоза све скупље нафте Ф Шта се све зна о гориву од био-масе, а шта о еколошким предностима енергије која се може произвести и у нашим равничар-

„ским крајевима

Уз чврсти огрев, угаљ и дрво, главни ослонац у хладним данима за загревање просторија могли би да буду такозвани обновљиви еколошки извори енергије, који представљају важан али недовољно искоришћен ресурс.

О томе се често расправља на бројним семинарима, саветовањима, симпозијумима... Све је више институција и стручњака које се баве"проучавањем алтернативних извора енергије. Један од њих је Славиша Ђукановић, сарадник Економског института у Београцу, с којим смо разговарали о овој занимљивој теми.

- Кад се говори о обновљивим изворима енергије обично се мисли на Сунце, а заборављају се вода, ветар или био-дизел,.. Њихова предност је у томе што су они комплементарни целе године. Лети доминира сунце, зими ветар, упролеће и најесен има највише воде, тако да у свако доба године може да се користи један од облика ове енергије, истиче наш саговорник, напомињући да је све то природа подарила земљи, а ол нас зависи какву и колику добит ћемо из тога извући.

ЕНЕРГИЈА И СА ПОЉА

Прорачуни показују да се увоз нафте може највише супституинсати био-масом, која се добија од пшеничне, јечмене, овсене или сојине сламе, кукурузовине, остатака резане винове лозе и других пољопривредних култура. Познато је да такве ресурсе наш народ обично баца или -

спаљује. Ипак, у последње време се у Војводини чине велики,

напори да се ови отпаци брикетирају и да се користе у грејању. Ваља знати да отпадна маса сваке године достиже три милиона

је затворила четири велике нуклеарне електране капацитета 4000 мегавата, а то надокнадила изградњом ветро енергетских погона.

УВОЗ ПРЕ УШТЕДЕ

Дознајемо да територија Србија обилује изворима топле воде, па постоје сви природни услови да користимо геотермалну енергију. На тај начин, уштедели бисмо годишње пола милиона тона нафте, што је важно ако се зна да се за набавке из иностранства троше знатне девизе. фуегооеокно

ЗИМУ ОНИХ МАКАР АНИ НИКИ

Ре тнваионнининавиринонанрннненинсва

5 ; „ ! у = МЕ аммзавевоввооововвреоооооооос0ооо ов нисвовезовнвевосово тонове

Природпи епергенши - драгоценосих; Славиша Ђукановић

зугосланиА

ВАНДАЛИ НА ВИДОВДАН ОСКРНАВИЛИ СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ ИЗ НОБ У СЕЛЕВЦУ КОД СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ | | |

Неки нови историчари у

мантијама

Под окриљем неколицине локалних свештеника. и уз. благонаклоност. НАТО пиона ППИ а врхушке ша ређена "церемонија" уклања-

Исе СТАН ТА И НИЛИ се А 25211 имена 138 жртава фашистич-

„одао С ИССУВ

Селевац. - Ситни вазали и челници Месне заједнице уз "благослов" неколицине политички јасно опредељених попова и општинског врха Смедеревске Паланке из НАТО странака, оскрнавили су Спомен обележје палим родољубима и жртвама фашистичког терора. Баш 28. јуна, на Видовдан, кад је Србија 1389, крварећи бранила слободу, издајници су за рачун западних криминалаца покушали да - изједначавањем жртава и џелата - избришу више од пола века националне историје. Тој нарученој и бруталној церемонији скидања петокраке изнад мермерне плоче са 138 имена страдалника, присуствовало је само двадесетак од близу седам хиљада Селевчана. Узалул су пиони Вука Драшковића и Зорана Ђинђића слали позивнице на бројне адресе и помпезно најављивали сечење првог славског колача села. Људи су, на време, видели

· шта се заправо крије испод

СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ У НАЈВЕЋЕМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРОИЗВОЂАЧУ

ОБУЋЕ У СОМБОРУ

„Борели" - -. друштвено предузеће

Сомбор. - Видовдан је и Дан Фабрике обуће "Борово Борели" у Сомбору и био је обе-

те подвале и са мучнином окренули леђа мешетарима. + Скинута петокрака обележавала је једну историјску епоху у којој су људи гинули да би други у слободи стварали и солидно живели. Онај ко се стиди родољубља и наше светле прошлости, сигуран сам, нема ни будућности. Та група људи легитимисала је себе, а не Селевчане - каже Милорад Радивојевић, секретар МО СУБНОР у Селевцу. - Та метална петокрака била је симбол борбе против кукастог крста и фашизма. У то време, било је и оних са издајничком кокардом. Данас смо сведоци понављања империјализма и издајништва. Догађања на Космету, потврђују жељу кројача "глобализације" да Срби забораве и - Милоша Обилића. _ Скрнављењем Спомен обележја у Селевцу локални вазали ставили су се на располагање онима чија је држава млађа од српске тарабе. Имамо рет-

ко светлу прошлост која нам гарантује такву и будућност. Међународне протуве брине што не' умемо да клечимо. Доказали смо то и пре годину дана отварајући свету очи како се бране част и образ наслеђени од предака, наглашава Славољуб Ђурић, народни посланик и председник ОО СПе.

- Срамним актом, појединци су дрско поврелили најтананија осећања Селевчана. Отимањем обележја са којим су родољуби гинули, најблаже речено је срамота. Мештани то неће да им забораве каже Бранислав Лазић, потпрелседник Окружног олбора СПС, иначе Селевчанин.

- Скрнављењем Спомен обележја у Селевцу, егзекутори патриотизма изгубили су међу мештанима и последњи кредибилитет. Мислим да су сопственом бруком најбоље објаснили ко су, изјављује др Живо-

ад овановић, председник

О ЈУЛ

Све то догодило се у

Слугама ни знамења нису свеша: панорама Смедеревске Паланке

оквиру - недефинисане феште! Дом културе, саграђен пре пола века, четири попа су освештала без петокраке на зилу изнад плоче са именима погинулих родољуба. Мештани причају да су свештеници инсистирали да се то знамење уклони, јер они друкчије не би носили кандило. Ако се зна да је у паланачкој Цркви раније даван помен жртвама "комунистичког терора", онда се са разлогом Селевчани питају да ли су поједини људи у црном хришћани и уз свој народ" Атак на историју није се случајно догодио на Виловдан баш у Селевцу. Од 1941, житељи овог и села у суседству Бачинца, Селевца, Врбовца, Друговца и Зуњевца, били су листом уз скинуту петокраку. Тек данас од ње се одричу неки нови људи, жељни власти по сваку цену. И као што каже јелан средовечни Селевчанин: - Нека им је на част, срам их било! М. Николичић

| ФАБРИКА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА "ТРУДБЕНИК | "ИЗУБА ИЗРАСЛА У МОДЕРНО ПРЕДУЗЕЋЕ

(Стамбени блокови са траке

олективу са 142 запослена радника припала Златна плаке- | а Савеза самосталних синдиката Србије за несебичан доринос у обнови и изградњи Ф Трећина производње намегена извозу, а просек зарада између 5.400 и 5. 700 динара. _

то прелази количину од 30.000

= 5 О |== же | 45 Е5 | 55 с | 2 | го 82 га

Злато нама,

Маџару нуклеарни отпад

Већ више година смо сведоци безброј догађаја који иду у прилог тврдњи да творци најновијег

"новог светског поретка имају крајње нечасне намере. Н

Представа која се зове нови светски поредак“. за јавност почиње са "заштитом _ људских права“. "демократијом“. либерализмом, тржишном привредом. глобализацијом | итд. Нема шта. "рајско насеље“: А кад завеса падне и светла се погасе, иза кулиса почиње права представа. Почињу крађе. преваре. ниске страсти и безумље које куља из најдубљих цивилизацијских мракова. У том смислу. заиста је запањујуће деловала недавна вест да се под окриљем ноћи и заштитом КФОР-а. из косметског рудника "Трепча" тајно износи злато. Дакле. чини ми се да са= да много што шта постаје јасније. једноставно речено. када се разгрну све идеолошке и друге завесе најновијег "новог светског поретка“. остаје брутална пљачка. За проницљивије одавно је јасно да целокупан арсенал "новог светског поретка“. транзиција. глобализација. дерегулација. либерализација итд; има циљ „ус ПОстављање НОВИХ колонијалних односа између богатих и сиромашних. Међутим. убеђен сам да се пљачки. ипак, мало ко надао.

Ова. већ по мало надреалистичка представа још увек није завршена. Наставља се са Танјуговом информацијом која је пре пар дана стигла из Приштине, Већ неколико месеци тихо и у

највећој тајности конвоји транспортера такозваних _ кастора, П/ репун. и "радиоактивног отпада |

који потиче из двадесетак немачких нуклеарних постројења. путују од Борлебена. где је привремено складиштен. до новог одредишта - косовских рудника.

Дакле. узимају нам злато. а враћају нуклеарни отпад. Што је много. много је. па макар то било и од ових модерних белосвет|бких : “Хуманиста“. заштитника људских права. демократа итд. Да је жив. и Орвел би им гпозавидео!! Превазишли су сваку његову имагинацију.

Уз целу ову причу. "сасвим лепо“ се уклопило једно од решења проблема спољног дуга Југославије. које према недавном писању листа "Данас“. нуди професор Љубомир Маџар. "Као

Председник Већа самосталних | синдиката Србије Томислав Ба| новић, уручио је највише при| знање - "3 латну плакету" - Фа-

а грађевинског материјала рудбеник“ из Уба, за помоћ која је пружена страдалима од емљотреса м поплаве у ваљев_ И мионичком крају, и за несебичан допринос у обнови и градњи земље,

"Трудбеник" се укључио и у

ајновији пројекат Дирекције

'онову земље "10.000 станооквиру те акције, станови ти изграђени за припадни-

тона, што је еквивалентно истој количини лож уља.

У свету најбрже расте коришћење ветра који је изузетно значајан енергетски извор. Снаге ветрењаче су, подсећања ради, пре само 20 година биле 40 до 50 киловата и производиле су шест пута јевтинију струју. Уз ценовну повољност, истакао бих и еколошку предност ветро генератора. Они не делују на животну средину на уобичајен начин. Не само што не загађују ваздух и воду, већ не заузимају ни простор. Рецимо када се ветрењача уклони, животна средина се враћа у првобитно стање, 06јашњава Ђукановић.

У нашој земљи се, међути, енергија коју даје ветар веома мало користи на нов модеран начин, не рачунајући старинске ве-

Еколошке електране

У свету се, посебно у Јапану, посвећује велика пажња еколошким изворима енергије.

У Амстердаму ј је прошле године донета одлука да се убрза развој обновљивих извора енергије и утврђена су три основна циља. Један је изградња милион система соларних ћелија на подручју Европске уније до 2016. године, други

е инсталисање снаге 10.000 мегавата великих

"фарми-ветрењача" за шта је предвиђено десет милијарди екија. Трећи пројекат је изградња термоелектрана-топлана на био-масу снаге 10.000 мегавата, које би требало да постану замена термоелектранама на угаљ. _

лежен речима Симе Борковића, у име Управе, а о развојном путу колектива говорио је генерални директор, Мирко Вујановић,

- Као један од најупечатљивијих за раднике "Борово Борелија", најзначајнији догађај на Виловлан пре годину дана, после варварског рушења наше фабрике ол НАТО агресора, био је повратак машина у фабрику. Поред свих проблема којима смо пролазили, бројке показују да је од 1991. до краја 1999. године у Сомбору произведено готово четири милиона пари обуће, од чега 976.000 пари за извоз.

Данас с поносом можемо рећи да од 23.000 радника које је раније запошљавао Југословенски комбинат гуме и обуће Борово, једино у нашој фирми нас има 1.700. Истовремено, овим поводом је означен завршетак санације највећег дела порушене фабрике, уз помоћ сомборских колектива, Фабрике акумулатора, а највећу помоћ и разумевање пружила је Влада Републике Србије, са Фондом за развој и Дирекцијом за обнову и изградњу. 6

Фабрика је успела да подмлади структуру запослених, па су се баш млади побро уклопили у производни процес и фабрици дају перспективу. Последњим улагањима подигли смо технолошку опремљеност.

Ол сутра, на основу одлуке Скупштине о промени имена фирме "Борово - Борели" у ДП "Борели" фабрика послује под тим називом - истакао је, поред осталог, Мирко Вујановић, генерални директор ДП "Борели!

"Борели" је наградио најзаслужније појединце, а у кругу фабрике олржана су такмичења у малом фудбалу, одбојци, пикаду и

шаху. А. Секељ

блокова. 505

Треба истаћи да су блокови који се производе у ФГМ "Трудбеник" међу најквалитетнијим у Србији и да је трећина производње намењена извозу. То бњ у бројкама, показало да је прошле године извезено више од милион блокова. :

Без помоћи државе и кредита, успели су сопственим снагама,“ на шта су веома поносни, обез- . беде и добре личне дохотке. Најнижа цена рада у овом ко-. лективу је 1.780 ДР а про- ·

Војске Југославије, МУП и — сечне зараде су између 5 400. и кладе научнике, на територији 5.700 динара. 5 пштине Уб. Колектив има 18 запослена.

ФГМ. "Трудбеник" ће, по — радника. 0 нижим ценама, испору- Синдикална организација у приближно 70.000 блоко- фабрици је од великог значаја

што ј ПН за изградњу за раднике. Поред плаћених бањских лечења која се обезбеђују, ту су и летовања на мору, јубиларне награде, а колектив-_ пи уговори су максимално испо- | штовани.

Загледани у будућност спремни, на нове изазове, желе да осавремене технологију, да постојеће линије модернизују и аутоматизују и да постигну. што већу производњу.

Надамо се да. њ У томе ти.

једно од решења проблема спољног дуга он је навео да се одређеним повериоцима понуди конверзија дуга у улагање. који ће по Маџару. бити плаћен губитком суверенитета.“ Малициозни би сада констатовали да ћемо губитком суверенитета да олакшамо онима који нам узимају злато и враћају нуклеарни отпад јер то више не би морали да раде тајно. Но. то оставимо малициознима. Мени није јасно како професор Маџар није навео неко друго | тера проблема спољног дуга. Па зар после толико. пре свега. људских жртава због одбране суверенитета од агресије НАТО алијансе у којој се налази већина земаља којима смо дужни. сада спољни дуг да платимо губитком тог су веренитета2 И то спољни дуг чија величина је знатно мања од штете коју су нам агресори направили разним санкцијама и у рату који су нам наметнули током пролећа 1999. године2

Једноставно речено. да није било санкција и агресије питање спољног дуга, би се решило. Сада. посебно после протлогодишње агресије НАТО. на дневном реду су прво санкције и штете које су оне донеле, као и напла-та ратне штете која нам је нанета, па тек после спољни дуг... (Аутор је истраживач-сарадник у

београдском Институту за међународну политику и привреду)

Илустративан је и пример Мачве чији би јелан топоа извор могао да греје до 100 хиљада становника, каже Славиша Ђукановић и додаје да се геотермална енергија тренутно највише користи у Војводини - за топле леје у пластеницима, али и за грејање домаћинстава.

Осим тога, значајну улогу има Сунчева енергија у загревању просторија и воде, чиме се годишње уштеди 2000 мегавата струје, која се, иначе, утроши за рад бојлера. Да би се интензивније користила та врста енергије предвиђено је до краја године и одржавање неколико скупова на ову тему, као што је "Солар 2000", који ће окупити еминентне стручњаке из те области.

е говори о успесима Фа-

треба нагласити да је од тписаног предузећа, ко-

(је због недомаћинског понања бившег руководства, препотпуно затварање, пре че"'одине дошао нови тим ко-

е успео да, заједно са радницима направи предузеће за при-

рилог је и податак да на производња износила блокова дневно, а сада

ПИЈАЧНИ БАРОМЕТАР

АМУ брашно _ шећер

Београд Е 30

прпи

уље пиринач детерџент _ синун _ мијице тренеркс куре

' 17-30

60-300 _ 12-35 70250 450-900 22-23

трењаче којих још има у Војводини. Али, ако се примене замисли стручњака те направе се могу инсталисати на ветровитим просторима, као што су Делиблатска пешчара, Подунавље и Поморавље, где има кошаве. Ту би требало поставити одређене "змајеве" који би истовремено били и - ветрењаче. Они би били на великим висинама и посебним проводницима прикачени за земљу. Тако би се њихова енергија - струја прикупљала и користила у оближњим домаћинствима, касније иу великој енер'стици. Колико се томе посвећује пажња у свету, најречитије показује пример Немачке, која

- Првенствени циљ тих економичних пројеката је смањење увоза, односно повећање конкурентности сопствене привреде. Сваки: природни извор енергије је обновљив у одређеним географским условима. Енергија ветра је погоднија.за северне крајеве и подручја поред мора. С друге стране, енергија сунца је погодна у јужним пределима, док је експлоатација био масе могућа готово свуда где има доста падавина и густог растиња. Реч је о томе да су сви ти извори домаћи, па свако улагање у њих представља и улог у будућност, закључује Ђукановић.

Снежана Н. Васиљевић

Гале 528 З6аћ. 1530 2.285 а 5

. ЕЕ

Ва 6,26 ;

Бањ „6

Краљево 20

Крушевац 25

Чачак 3

Ужице 25 30

Пожаревац || 10 20 25

Пит 36

Врање

Крагујевац

Суботица 1015 20625

Подгорица (ЛЕ му 0408 ,

25-30 |

· 610

25-30

0,8 1.5

180 – 250-300! 23-23.5

по) .550-650 23-23.5

КИ 160 Ши

12-18

15-20 – 80-100

2) Ми 10-15 10630. то 2324

4: | ли

10-30 150-400 400-700 22.5-23.5

“1

20 190 15 120 22-23

20 |100-140 | 10-40

660

150-500 22,5-23

+

500 22.5-23.5

100-200

230 5-1)

20 по нИн 20 19650 500 22.5-23

20-30 гоњао 15-30

1090-500 :400-1000 23-24

2.5 0,5 520 15:25 2425