Борба, 30. 06. 2000., стр. 8
8 30. јун 2000.
МИЛЕНИЈУМ
МИ Нннн но ннинние ин • .
Управа Звезде док је њен водећи члан био др Аца Обрадовић помно је водила рачуна о сваком играчу који би могао бити интересантан за клуб. Ацина парола је била: без добрих играча нема великог клуба, а без великог клуба, нема ни утицаја. Не само спортског. Систем паралелног
рејтинга. Међутим пара- ·
лелни рејтинг може бити и обрнутог смера. Грешке у фудбалу одражвале су се и на политички статус моћника који су ралили у фудбалу. Случај са фудбалером Стеваном Остојићем је на неки начин парадигматичан. Он у великој мери објашњава како се радило у "социјалистичком самоуправном лруштву" бивше СФРЈ.
~ Црвена Звезла је решила ла Остојића из нишког "Радничког" ловеле на Топчилер 1964. голине. Због ловођења Остојића у Звезлу кажњени су тала Ралован Пантовић, прелселник клуба и лр Аца Обрадовић, технико. ЈОШ ГА ДАВА
По Доциним речима он је био изричито против довођења Остојића, јер је мислио да он не одговара Звездиној игри, да су његова решења преспора. Тада је била чувена прича о Осотојићевом дриблингу "уђе Остојић у шеснаестерац, дрибла, дрибла, а тренер покрије очи рукама и пита; Је л' га лао, а они са клупе олговарају: није, још га лава. Аца Обраловић вилео
· Случај
МА
је себе као извођача радова у случају са преласком Остојића у Црвену Звезду. Одлучивали су Радован Пантовић, Мирко Поповић и још неке велике зверке из ЦК.
- Одем ја да преговарам са Остојићем, кад тамо преговори се воде у нишком СУП-у. Међу-
тим, мени то буде нешто сумњиво. Интуитивно сам наслутио да они можда снимају разговор.
Ја ту са Остојићем причам о томе да је потребан Звезди. Једноставно осетио сам да нешто не ваља, зато услове и начин преласка нисам ни помињао. После се испостави-
Краљ голова: Бора Косшић био је права ноћна мора за голмане
ло да сам био у праву јер је начелник СУП-а неки Сеља био пријатељ са Србом Савићем, шефом београдске полиције који је био један од првих људи "Партизана" све је било снимљено.
Аца се вратио из Ниша необављена посла и исто вече састане у "Мадери" јп кафани оног времена са Пантовићем и Поповићем. Они навалили да покуша опет сутра. Тада им се прикључио и Љуба Тадић, глумац, такође стални гост "Мадере". И заједно са Ацом стурадан отпутује за Ниш, опет у СУП и опет све исто. Нису могли никако да са Стеваном разговарају насамо. Међутим кад су излазили из СУП-а успели су Остојића убацити у своја кола и брзо се договорити с обзиром да није било проблема са "Радничким". Имали су исписницу и Остојић је потписао за црвено беле.
- Чим је потписао за нас, ми смо Остојића пустили да иде кући у Суботицу. Тамо га: покупи Хуго Рушевљанин талашњи тренер "Партизана", уз одобрење генерала Радаловића, који је тада био председник црнобелих и онда су га они неколико дана крили код
неког мајора, Јер чим је,
потписао за нас ја сам га
"одмах исплатио. Добио је = два милиона. Око-тих па=
ра се после дигла велика прашина. Остојић је те
паре сакрио у неком ви--
нограду. То је онда ваљда нашао СУП Суботице. Међутим, да би све анулирао ја сам брже боље обавестио Удружење пр-
волигаша да сам му дао новац - присећао се О6радовић још једне драматичне епизоде из свог богатог животног искуства. И ТИТО ЈЕ ПОШТОВАО МАДЕРУ Култно место "Маде-
и Тито једном поменуо као
ра" коју је приликом место утицаја је заиста била нека в рус а берзе спортских и бизнис идеја _ и информација. Ту су се окупљали ра- | зни утицајни и моћни људи, али се по Ациним речима веома; реткој причало о • политици. Ту је он набавио паре за Остојића од тадашњих приватника.
Година 1971. је поред Маспока била значајна и по-томе што.је Звезда била пред вратима финала Купа европских шампиона. Финале. се те године играло у Лондону, на Вемблију, право место за "Звездино" прво финале. У полуфиналу, Црвена Звезда се састала са грчким "Панатенаикосом".
Прва утакмица је оди-
ДР О - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ФУДБАЛ ПРЕТВОРИО У ВЛАСТИТУ ПЛАНЕТУ
Остојић од Маракане направио политичко гротло
Ко се све није уплео у партију покера око играча који је постао парадигма модерног менаџерског волшебништва • У Доци су видели само човека који игра неки нови стил који се не уклапа у твр-
докорне калупе
грана у Београду. Звезда је победила са четири према јелан. Видели су се већ на Вемблију, сви су сматрали да је пут у финале обезбеђен.
Звезда је, међутим, ту утакмицу изгубила са
три према нула и све је било свршено, Панатенаикос је постао финалист. Звезда је играла дефанзивно бранећи резул-
Први мега-шрансфер модерног доба: Стеван Остојић, чаробњак лопше, данас шренер
тат из претхолне утакмице, а ако не игра ла победи најчешће изгуби.
Тала је Црвену Звезду из финала избацио тим,.. који је предводио чувени "' и велики Ференц Пушкаш. Двалесет голина касније, стадион "Свети Никола" у Барију Црвена Звезда је најбољи тим Европе, у Токију и света. Након скоро пола века сан многих генерација Звезде, а посебно фул-
Зла
је са 40 ме
од најбо:
лама) др
балског импресарија Аце Обрадовића постао је стварност. Звезда је била последњи првак Старог континента из јелне социјалистичке земље.
Због техноменаџерства др Обрадовић 1966. су одлуком Градског комитета избацили из Звезде. Шта је то техноменаџерство нико није знао да му објасни.
Влала Вишњић га поставља за директора здравственог – туризма. "Казну" издржава у Лондону. После неколико месеци стиже позив из Америке од извесног Били Кокса. Тај човек је организовао њујоршке турнире. У то време то су у Америци били једини фудбалски догађаји. Он је лошао на идеју ла направи професионалну фулбалску лигу и формирао је девет клубова. Десети је требало оформити у Сан Франциску. Тала су позвали лр Обрадовића.
ЈЕНКИ ПРОФИТ, И САМО - ТО!
О томе како је изгледао његов први сусрет с неизвесном ситуацијом у којој се нашао Аца се присећао:
- Фудбал тада уопште
није постојао нису има-.
ли терен, нијелног играча, ама ништа, Прво кре-
> нем ла набавим играче са“
свих страна света. Било је тешко говорили су пет језика а п тешко комуницирали међу собом. Доведем Топлака за тренера. После тога пронађем стадион за тренинг. Кад је почело првенство два
на, Бора Костић у једно
о "рецепту
нашој земљи (по ос
шутирај, Боро; а публика ће се навићи
и заволеће те. Под диригентском пали-
цом доктора О - танде
ушао је не само у фудбал у навијачку поезију: | |
"Шеки ради волове, Бора даје голове
или Шеки - Бора победит се мора. _
влада.
мм од разговора који му је прописао један
тандем Шеки - Бора > анале, већ
пута смо освојили првенство и Куп, ФИФА ту лигу није признала, јер је био укинут офсајд, голови су били већи и тако амерички. Игра се морала направити интересантном јер, је за Амернканце овакав фудбал био цосадан. Амерички велики бизнисмени нису видели интерес јер нису могли остварити профите, а такође ни телевизија није прихватила фулбал, то су били озбиљни разлози за неуспех фулбала у Америци. Има ту јелна чињеница потпуно непозната. Где год су Енглези били колонизатори ту фудбала нема. То је ваљда неки отпор колонизатору фудбала нема ни у Индији ни у Јужној Африци, у Аустралији. на Новом „Зеленду | САД.
Пошто се у Америци све гледа кроз интерес, кроз долар после светског првенства видећи цифре и паре које су се обртале Американци су схватили ла је фудбал бизнис у којем се може много зарадити. Када се вратио из Америке доктор Обрадовић одлази у "Олимпију" из Љубљане. Тада је "Олимпија" била слаба и кажњена због неке афере. Овај фудбалски универзалац успео је још једном да пораз претвори у победу. Олимпиуја је играла те голине у финалу Купа Југославије. Мото и кал губим, лобијам водио је овог несаломивог доктора кроз живот. иу
С. Богуновић (КРАЈ)
Ћопић се читајући слуша. Ње-
Ре ТЛУ О СО И ке 35 НЕЋЕТЕ МИ ВЕРОВАТИ, ПОЗНАВАО САМ БРАНКА ЋОПИЋА
Велик као Грмеч, нежан као мече
:%
же
_ Двосмислена киша лије _ По калдрми Скадарлије
_ Нема курви ни боем _ Пљушти тама из ваздуха
_ По песмама скромног духа.
_Жути коњи једу сен Филозофски занесено
_Чуде се и звезде згасле
_ Што им Крца пуни јасле
Док докони Срби журе Поред куће Јакшић Ђ
Да л' се страшни потоп спрема
Лети попут слепог птића
Шешир Тина Ујевића |
А на све то пиша лето
Живо клето недоклето.
Радовићева поезија ослобађа лете страха прел одраслима, пред светом, Његову песму не држе старомодни обручи: чврстина његове песме је у његовој отворености и поруци.
оезија Душана Радовића појавила се у тренутку када је после Другог светског рата дечје листове захватило стиховање тема. Пут КеИМ је већ кренуо Александар Вучо био је сада настављен природно и потпуно. Радовићев нови песнички __ брод САНГЛБАНГЛТИНГЛ-ТАНГЛРОД брзо је упловио у дечје игре и у школе. На том броду било је много новог, почев од језика којим Радовићева поезија проговара, до начина на који се обраћа
ДУШАН РАДОВИЋ, ПРАВА РЕЧ НА ПРАВИ НАЧИН
Љупка шарена кутија без преслатке чоколаде
БН НЕ
онима којима је упућена - деци. Раловић, наиме, не пише поезију која деци треба да објашњава свет са становишта одраслих, која је поучна у класичном смислу, већ жели да говори на нов начин, да успостави контакт са децом, да заједно с њима разумева и њихов свет, а свет одраслих приказује онаквим каквим га деца виде, или онаквим каквим одрасли децу
„понекад приморавају да га ви-
де. Зато код Радовића нема одраслих који су у праву и који увек све знају, ни деце која су мала и глупа, коју непрестано треба нечем учити. Радовић се, заједно са децом, чуди свету и пита се о њему, а понекад га, заједно, с децом, критикује. Свет је леп, али би могао бити
још лепши. И људи могу много, али би можда, могли и више. Деца то виде и то што виде кажу, а Радовић им се у томе придружује. Његова песничка игра је потпуно слободна, али то није игра потпуног заборављања, уљуљкивања у неком ружичастом свету у којем је дете сведено на добро, послушно биће, којем сви одрасли помажу да постане управо оно што они желе и очекују. То је игра спознаје самог себе и света који га окружује, игра која претпоставља самостално мишљење и критички однос према људима и појавама, што ће рећи, критичност деце према одраслима, одраслих према деци и деце према самима себи. И као што Радовић не при-
гове књиге су носачи звука. Говор, причање, то је одлика његове литературе. Причањем заводи слушаоце, извлачи их из свакодневице и одводи у неке друге светове који, ипак, нису изгубили везу са реалношћу.
Бранко враћа људе природи.
Његове приче' извиру из старих ,
огњишта и загревају људску душу која мрзне у ледарама од бетона.
Добричина Бране. Браниша.
Грмечлија: грмеч и мече и лија. Велики као Грмеч, нежан као мече и лукав као лија. Грмечлија.
Географија његовог родног места и завичаја прешла је у његове књиге као у земљопис. Он је земљописац родног краја.
Књиге Бранка Ћопића прогласиле су Грмеч планину за планину света, са највишим - Ћопићевим врхом. А његов Грмечлија је човек света. Бранков Мачак Тоша са речице Јапре познат је ко-
стаје да буде разметљиви васпитач деце, тако не пристаје ни да језик његове поезије постане љупка шарена хартија у коју је завијена поучна књига пословица, нити да постане преслатка чоколада у којој је сакривен горак и непријатан али зато веома користан лек. Раловић и свој језик потпуно отвара, ослобађа свих конвенција песничког мишљења, Она се, такође, одриче и представа "одраслог" човека за кога се претпоставља да поседује одре-
ено знање о томе како се "правилно" и "разумно" говори. Радовић се и ту слободно игра, са децом, као да је и сам дете,
Међутим, било би погрешно закључити да је сва суштина
· морао, а и желео да призна, ка-
За ни У у 5У лико и Мачак у чизмама, ка филмска звезла Мачак Феликс, као Том са малог екрана.
Бранко је, на први поглел. одмах, био друг, пријатељ и први сусел, Његова непосредност у књигама је потпуна. Извире из народа и увире у народ. Прича као што гуслар пева.
Радовићевог песничког напора о томе ла се приближи деци, да се изједначи са њима. Када би било тако, то би значило да се Радовић у нечем, барем донекле претвара, јер он није дете, он је био одрастао човек и то је
ко себи, тако и деци. Радовић се на тај начин, не приближава деци, већ што је много важније, брише границе између деце и одраслих. Можда зато његову поезију воле и деца и одрасли. Ако је деца више воле, то је зато што деца, неоптерећена непотребним стварима, увек могу више и умеју непосредније да воле.
Радовић је отишао и оставио нам у аманет, своју игру и своју реч.
Био сам 1970, годи на дечјој манифеста-
сарајеве
репортажу за назн београдски Програ – „Обилазили смо многе школе у Подравини и били гости великог сликара наиве, Ивана Генералића. Енес Чен гић је некако догово"рио са сликаром да јед. ног Подравског петла поклони Крклецу, Ту сам упознао и Божида-
ра Јакца, врсног слика
време нарочито пози
БОЖИДАР ЈАКАЦ, НА ПАПИРНИМ ТАЊИРИЋИМА
Историја у потезу пера
године тонски тањирић, са ис-
цији Подравске бразде, _ коју су организовале ј Мале ·_ на том тањирићу од
_ по вертикали, начинио
радио
ра и графичара, у то
ОД
пупченим страницама, "и дао га Јакцу. Јакац је Узео црни фломастер и
картона, постављеном
Крклеца заош један карић и ре-
портрет, али сада ћу га по хоризонтањирића, јер, бра-