Борба, 02. 09. 2006., стр. 5

BORBA 5

Subota - nedelja, 2 - 3. septembar 2006.

ekonomija

Poo ra a tom Komobn| jer je usluga kvalitetna |

unarodne leto-

40 miliona dolara. pravlja imovinom od ·

| protivvrednosti. |

ana 2002. godine

Plasirala je u prvom poproizvoda u Rusiju u nosti od 22 miliona evra,

jinu 14 miliona i u balo ye za dva milio-

U

Uspošanu proizvodnju i an na inostranom trži-.

ačke i jedne srpske : je na aukciji za

nd”, koje je ranije bilo po proizvodnji terulacionih peći.

Snici su se obavezali UJevsko preduzeće, Prodato tek u četvr-

e da zadrže svih

vinu u „Elinda“ bilo je 90vano i slovenačko

je sa taksom· |N

170 godini 0 ||, .

anje 115 miliona dolara. ' ka dokumentacija piti do 6. oktobra i od 10.000 dolara u

_ KON. tu Bačkoj Palan- |

A Oe .

Ke je saopšteno Tanju- | |

arila je i „Tarketova“ .

iliona dinara 70 odsto. Valjevskog preduze- ·

a dna, aju, ulože 81,6 mi--

> „Ardos Holding“ najveći _ akcionar „NOVOsti“

Za slobodno trgovanje ostalo je još oko tri odsto akcijskog kapitala malih akcionara a 36,07 odsto akcija, koje su u vlasništvu države mogu se takođe pojaviti na berzi

CENTRALNI REGISTAR OB-

JAVIO JE JUČE NA SAJTU SPISAK DEVET NOVIH KUPACA KOMPANIJE „NOVOSTI“, A NAJVEĆI POJEDINAČNI AKCIONAR JE STRANA FIRMA „ARDOS HOLDING GMBH“ sA 1.822 KUPLJENE AKCIJE.

Sledi brokerska kuća „MV“ Investments sa kupljenih 960 akcija, zatim domaća firma „Stadlux rcalstate“ - sa 910 akcija, Dragijana Radonjić-Petrović (direktor brokerske kuće MV Investments) 60 akcija.

Akcije „Novosti“ kupili su i Vukota Ćorović - 28 akcija, Maja Stojanović 26, Zorica Milosavljević 23, Slobodanka Smilevski-Jovičić - 22 i Milutin Stanisavljević - 22 akcije.

Na sajtu Privrednog repistra, nema podataka o registraciji firme „Ardos Holding GmbH“, ali ima o domaćoj firmi „Stadluks“. Reč je o društvu sa ograničenom odgovorno-

šću,

44. Firma je osnovana 10.

sa sedištem u Beogradu, u Ulici kralja Petra

nama, a registovana jc i za usluge u spoljnotrgovinskom prometu.

Važna cena

Predsednik Asocijacije malih akcionara kompanije „Novosti“ Novo Tomić izjavio je Tanjugu da malim akcionarima, čim su se odlučili na prodaju akcije putem

Berze, cenu dostići.

nije bilo važno ko će kupiti akcije, već koliku će

„Čim smo prodali akcije na Berzi, onda smo bili spremnmi i na to da ih kupi ko hoće“, ponovio je Tomić.

On je dodao da ništa ne zna o firmi „Ardos“, koja je najveći pojedinačni akcionar, kao i da u internim novinarskim krugovima ime te firme do sada nije pominjano.

Tomić je, međutim, naveo da su pojedinačni akcio-

. O.

nari čija se imena nalaze na spisku Centralnog registra,

kolege iz Kompanije.

„Koliko znam, svi oni su hteli da prodaju akcije, pa me malo zbunjuje što se i oni nalaze na spisku vlasni-

ka“, rekao je Tomić.

On je dodao da je jedan od akcionara Maja Stojanović, za koju je registrovano da u svom vlasništvu poseduje 26 akcija „Novosti“, ćerka penzionisanog kolege, koja je ranije izjaviljivala da će prodati svoje akcije.

„Mislim da se radi o greški u Centralnom registru“,

naveo je on.

novembra 2003, a dircek-

tor je Ivo Raslapčević. Delatnost firme je raz-

voj projekata o nekretni-

Tih devet kupaca do sada je otkupilo oko 60 odsto akcija Kompanije „Novosti“ ( 4.061) po ce-

ni od 289.488 dinara čime je ostvaren promet od oko 1,17 milijardi dinara.

Za slobodno trgovanje je ostalo još oko tri odsto akcijskog kapitala malih akcionara, s obzirom da je u vlasništvu akcionara bio paket od 63 odsto akcija, a 30,07 odsto akcija, koje su u vlasništvu države, mogu se, takođe, pojaviti na berzi.

U Kompaniji „Novosti“ emitovano je ukupno 0.734. akcija. Od toga

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac izjavio je Tanjugu da će kompanija „Ardos holding GmbH“ morati toj komisiji da dostavi ponudu za preuzimanje svih akcija Kompanija „Novosti“, ili da višak akcija proda na berzi.

Podsetivši da Ardos ima 27,03 odsto akcija „Novosti“, Štimac je rekao da je po zakonu obavezna ili da u roku od tri meseca istakne ponudu za preuzimanje svih akcija te medijske kuće, ili da proda višak.

miji „naložiti da dostavi ponudu o preuzimanju ili da otuđi ono što je stekla preko zakonom dozvoljene granice od 25 odsto, prodajom viška akcija na berzi“. Najveći pojedinačni akcionar Kompanije „Novosti“ je država Srbija, zajedno sa PIO fondom sa 36,67 odsto akcija u vlasništvu.

Prema učešću u akcijskom kapitalu te kompanije slede Ardos holding GmbH sa 27,03, brokerska kuća „MV investment“ sa 14,24 i „Sdatluks Rialstejt“ sa 13,5 odsto.

Ostali akcionari poseduju akcije Kom-

panije „Novosti“ u rasponu od 0,3 do

broja prvog dana prodato je 3.774 akcije i ostvaren promet od 1,09 milijardi dinara, drugog dana prodato je 240 akcija - promcet od 669,4 miliona dinara, dok je juče prodato svega 47 akcija - promet od 13,6 miliona dinara. Na Beogradskoj berzi, međutim, skreću pažnju da treba biti obazriv prilikom iskazivanja obima prometa, jer je moguće da je neko u međuvremenu, kupio, pa preprodao

Komisija će, u suprotnom, toj kompa-

0,8 odsto.

akcije.

SN išta bez bureka

„Buregdžijada“ u Nišu, završava se danas dodelom zlatne, srebrne i bronzane tepsije najboljem buregdžiji

PRE VIŠE OD 500 GODINA, PREMA NIŠKIM PREDANJIMA, "TURČIN MEHMET OGLU ZAME-

učestvuje 10 pekara iz Niša i jedna iz Igala u Crnoj Gori. „Sve smo sami oranizovali,

koji drugi grad „prigrlio ovakvu manifestaciju“ i pomogao da se što bolje organizuje. „I

SIO JE PRVU TEPSIJU BUREKA U TADAŠNJEM GRADU POD TURSKOM VLAŠĆU. OD TADA JE BUREK NAJČEŠĆI DORUČAK NIŠLIJA KOJE SU POČELE DA ORGANIZUJU I MANIFESTACIJU U NJEGOVU ČAST.

Treća „buregdžijada“, odnosno „Dani bureka“, završva sec sutra dodelom zlatne, srcbrne i bronzane tepsije najboljem proizvođaču bureka. Na ovogodišnjoj buregdžijadi

nismo imali pomoć ni od grada ni od republike. Jedva sastavljamo kraj sa krajem pa zato ove godine nema ni muzike, a nećemo praviti ni najveći burek kao prethodne dve

gBodine“, kaže predsednik Unije privatnih pekara Niša Bratislav Vukadinović.

Njegovo udruženje je zajedno sa Udruženjem preduzetnika organizator „Dana bureka“. ,

Vukadinović tvrdi da bi bilo

Guča je počela na poljani a sada je svetski brend jer pomaže i lokalna zajednica i republika“, kaže Vukadinović.

„Dani bureka“ organizuju se u niškom parku Svetog Save gde „sve miriše na burek“, a ovogodišnjoj manifestaciji jedino kiša nije godlila.

Niške buregdžije pred stručnim žirijem sastavljenim od profesora Prehrambcno ugostiteljske škole, ali i pred žirijem prađana koji glasaju

preko kupona iz niškog dnevnika „Narodne novine“, takmiče se za zlatne, srebrne i bronzane tepsije, kao i za zlatni, srebrni i bronzani klas kukuruza koji se dodeljuje na osnovu glasova građana.

Najomiljeniji doručak Nišlija ipak i pored namere Unije pekara Niša neće postati brend grada jer je Zavod za patente odbio inicijativu Unije da se zaštiti i brendira burek kao niški proizvod.

„Naša inicijativa je odbijena uz obrazloženje da je recept bureka opštepoznata stvar i da nije nikakva tajna“, kaže Vukadinović.

Prvi burek Turčina Mehmeta Oglua napravljen je, kako se tvrdi, „po receptu koji je važio za celu Tursku“, a niški poznavaoci bureka tvrde da se jedino u Nišu burek premazuje, dozirano, svinjskom mašću. Burek se u Nišu, za razliku od drugih gradova, ne prodaje na grame već „na četvrtinu“ ili „osminu“ tepsije.

Starije Nišlije ne priznaju „pomodarije u vidu bureka sa šampinjonima ili takozvani pica-burek“, već samo onaj pravi, autentični, sa sirom i mcsom i eventualno sa mesom i ljutim papričicama.

Oni tvrde da se burek jede isključivo prstima iz masne hartije, jer - tako je najslađe. Slatko je, kažu, i kafansku noć „završiti vrućim burekom dok vam mast klizi niz bradu“

Ekološki akcioni plan

HERCEG NOVI JE POSTAO PRVI GRAD U CRNOJ GORI KOJI JE DONEO LOKALNI EKOLOŠKI AKCIONI PLAN.

Odbornici gradske skupštine Herceg, Novog, jednoglasno su usvojili taj dokument zbog zabrinjavajuće ekološke situacije u gradu.

Najugroženiji su more i morsko dno, naročito u priobalju Igala i Bijeloj koje zagađuju otpadne vode iz Jadranskog brodogradilišta. U hercegnovski zaliv godišnje sc slije 793 tone organskog otpada.

Problem otpadnih i fekalnih voda bio je zadovoljavajuće rešen pre trideset godina, u vreme kada je za Herceg Novi, tada sa svega 10.000 stanovnika, izgrađen kanalizacioni kolektor. To je tada na istočnoj obali Jadrana imala još samo Opatija.

Stvari su se od tada promenile. Glavni kanalizacioni potisni cevovod kod tvrđave „Forte Mare“, čija je dužina 1.600 metara, oštećen je na više mesta. Od ukupno 33 spoja kanalizacionih cevi, samo je šest ispravno, ali ni jedan ne zadovoljava građevinske i sanitarno-higijenske uslove.

Najdramatičnije je stanje u banjskom lečilištu Igalo. Na mnogim mestima ispusti su potpuno uništeni te kanalizacija otiče direktno u more.

U potocima koji se ulivaju u more kod hotela Igalo i Instituta Dr. Simo Milošević, ima desetak priključaka fekalne kanalizacije, a i mnoge scptičke jame se prelivaju u potoke.

Reka Sutorina na čijem ušću u more nastaje lekoviti peloid, popularno i čuveno igalsko bla-

to, još je jedan problem za ovaj plitki akvatorijum Topljanskog zaliva.

Naselja duž tc reke su problem kanalizacije rešila izgradnjom septičkih jama koje najčešće nisu nepropusne. Fcekalije se izlivaju u Sutorinu što znači i da zagađuju peloid na njenom ušću.

Iz i sa brodova koji se remontuju u BHrodogradilištu u Bijeloj u more se slivaju organske tok-

sične materije, ulja i teški metali - pronađeni u koncetraciji 30 puta većoj od zakonom dozvoljene. U moru i vodotokovima stručnjaci su otkrili deterdžente, fekalne bakterije, biljna i životinjske ulja i masti, mašinsko ulje, boje, olovo, fenole, metalnu prašinu.

Nije samo more zagađeno već i zemljište. U akcionom planu su kao „crne tačke“ navedene gradska deponija u zaleđu Herceg, Novog, na padinama planine Orjen, kao i mnoge divlje deponije duž saobraćajnica.

Stručnjaci podsećaju da bi i sa Arze trebalo ukloniti 70 tona radioaktivne zemlje i kamena deponovanih privremeno u jednom bunkeru.

Kursna lista Narodne banke Srbije

KUPOVNI KURS

84,1468 50,2309

OZNAKA VAŽI

PRODAJNI KURS

84,0532 50,5331

SREDNJI KURS

84,4000 50,3820

NORVESKA SVEDSKA SVAJCARSKA V. BRITANIJA

59,6087 11,3146 50,2030 227,8618 10,4222 9,0865 53,5295 125,4086 65,8800

59,7875 11,3485 56,3716 228,5454 10,4535 9.1138 53,0901

59,4299

. 11,2807 56,0344 227,1782 10,3909 9,0592 53,3089 125,0324 65,6883

66,0837