Борба, 02. 09. 2006., стр. 6
sve
Subota - nedelja, 2 - 3. septembar 2006.
Nastavlja se ubeđivanje Teherana
U međunarodnoj zajednici ne postoji saglasnost oko sankcija Iranu
NAKON ODLUKE IRANA DA ODBACI ZAHTEV SAVETA BEZBEDNOSTI ZA PRESTANAK OBOGAĆIVANJA URANIJUMA, JOŠ JE NEJASNO KAKAV ĆE BITI ODGOVOR SVETA, IAKO JE REZOLUCIJOM UN &PREDVIđENO DA SE NA “NE” "TEHERANA ODGOVORI SANKCIJAMA. Sudeći po prvim rcagovanjima na prkosni odgovor Irana, može se zaključiti da će pre konačne odluke o kažnjavanju te zemlje uslediti još jedan pokušaj dogovaranja s njenim režimom. Potvrda toga je, prce svega, vest iz Brisela da će se visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana uskoro sastati sa glavnim iranskim pregovaračem za nuklearna pitanja Alijem Laridžanijem, a s ciljem da se, u diplomatskom “plej-ofu”, pokuša naći kompromis. Solana, koji je i u junu nosio ponudu velikih sila u Teheran, već je, telefonom, razgovarao sa Laridžanijem, pri čemu je susret dogovoren, ali nije preciziran njegov termin. EU je, istovremeno, saopštila da se pojedine njenc članice, među kojima su i Francuska, Nemačka i Španija, pribojavaju žurbe SAD da se Iran što pre kazni i traže spremnost za novo dogovaranje s Iranom.
To je, otprilike, stav i Rusije i Kine koje - iako su glasale za ultimativnu rezoluciju UN Iranu - smatraju da još treba tražiti put da se s Iranom nađe rešenje bez sankcija. Londonski “Dejli telegraf” procenjuje da i izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju
(IAEA), na izvestan način, zahteva strpljenje, jer se u njemu navodi da Iranci nisu povećali proizvodnju obogaćenog uranijuma i da njegova čistoća nije dovoljna da bi se upotrebio u nuklearnom oružju.
Za kažnjavanje Irana i dalje se najodlučnije zalažu
pad, pre svega SAD, smatraju da je pravi cilj tih aktivnosti proizvodnja atomske bombe.
Predsednik Buš je “ne” iz Teherana iskoristio da upozori svet da se “suočava sa opasnom pretnjom od iranskog režima”. Kad je o mogućim sankcijama reč, činje-
Zaljenje Rusije
Rusija je danas izrazila žaljenje zbog odluke Irana da uprkos zahtevu UN nastavi obogaćivanje uranijuma, prenele su ruske agencije.
“Delimo stav Međunarodne agemcije za atomsku energiju i izražavamo žaljenje što Iram nije ispoštovao rezoluciju 1696 do određenog roka i što je odbio da prekine rad na obogaćivanju uranijuma”, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Miha-
il Kamjnin.
IAEA je u jučerašnjem izveštaju navela da Iran nije prekinuo obogaćivanje uranijuma, miti je pokazao nameru da to učini. Time je Savetu bezbednosti UN omogućeno da zavede sankcije protiv Teherana. UN su bile utvrdile 31. avgust kao rok do kojeg je trebalo da Iran prekine nuklearni program, a u protivnom
slede sankcije.
IN iii ay in yniayainiiaičinaniiiBiEiiGNnipi: imin EIanliE gle iii Gini ISIN |
SAD, ali je i Vašington - kroz izjavu ambadsadora u UN Džona Boltona - pokazao spremnost da sačeka rezultate Solanine misije u Teheranu. U paket neposrednih diplomatskih akcija spada, svakako, i predstojeći dolazak u Iran generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji se već nalazi na turneji po Bliskom Istoku. Sasvim je izvesno da će prvi čovek svetske organizacije sa svojim domaćinima u Teheranu pokrenuti i pitanje iranskog nuklearnog programa.
Iran i dalje insistira da je njegov nuklearni program miroljubiv, da je usmeren na proizvodnju struje, ali Za-
nica je da u međunarodnoj zajednici ne postoji saglasnost kakve bi one trebalo da budu. Ključno u tome je, kako primećuju analitičari, šta učiniti s iranskim izvOzom nafte - zabraniti ga ili ne.
Neke zemlje, poput Japana, već su sugerisale da nikako ne bi trebalo sprečavati Iran da prodaje svoj petrolej, jer bi od toga, navodno, više štete mogli imati drugi, nego sam Teheran. Sve u svemu, prva reagovanja na odgovor Irana Savetu bezbednosti upućuju na zaključak da sankcije toj zemlji, iako je put za njih sada otvoren, neće biti donete tako brzo.
Merkelova moćnija od Rajsove
NEMAČKI KANCELAR ANGELA MERKEL JE NAJMOĆNIJA ŽENA SVETA, OCENIO JE, U NAJNOVIJEM IZDANJU, AMERIČKI ČASOPIS “FORBS”, ČIJE ZAKIJUČKE PRENOSE SVI VELIKI NEMAČKI DNEVNICI.
Gospođa Merkel je na prvoj poziciji pretekla američkog državnog sekretara Kondolizu Rajs koju je “Forbs” do juče smatrao najmoćnijom ženom naše planete.
Rajsova je sada na drugom mestu liste koja sadrži ukupno 100 imena, a na trećem mestu je kineska potpredsednica Vu Ji.
Posebno je zanimljivo da se ime Angele Merkel sada prvi put pojavilo na listi američkog časopisa i da se odmah našlo na prvom mestu! Žž
Gospođa Merkel je jedina Nemica na “Forbsovoj” listi, na kojoj se, pored Kondoli. ze Rajs, nalaze još 52 Ameri. kanke, pet iz Velike Britanije i po tri iz Francuske i Kine;
Na listi najmoćnijih žena nisu samo političarke, već i privrednici, menadžeri i novinarke. Među ovim posled. njim najbolje je plasirana tamnoputa Amerikanka Opra Vinfri, koja zauzima 14. mesto.
Susret Anan - Asad
DAMASK. - – GENERALNI SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA KOFI ANAN SASTAO SE SA SIRIJSKIM „PREDSEDNIKOM BAŠAROM ASADOM U DAMASKU, U SKLOPU BLISKOISTOČNE TURNEJE ČIJE JE CILJ JAČANJE PREKIDA VATRE U RATU IZMEđĆU IZRAELA I LIBANSKOG HEZBOLAHA.
Očekuje se da će Anan zatražati od sirijskog, lidera da iskoristi uticaj Sirije na tu šiitsku organizaciju da doprinese oslobađanju dvojice izraelskih vojnika, čija je otmica u prekograničnom napadu gerilaca 12. jula bila povod za izbijanje jednomesečnog, rata. Anan je pre dolaska u Damask, posetio Liban, Izrael i Jordan, gde je više puta apelovao na izraelsku stranu da brzo ukine blokadu libanskih luka i aerodroma i u potpunosti se povuče s juga te zemlje.
Anan će takođe pokušati da izvrši pritsak na vladu u Damasku da prestane da pomaže Hezbolah i pridruži se naporima međunarodne zajednice da se spreči ponovno naoružavanje gerilaca. Izrael tvrdi da najveći deo oružja za Hezbolah stiže iz Irana preko sirijske teritorije i Zato zahteva da se međunarodne mirovne snage razmeste na libansko-sirijsku granicu kako bi se to sprečilo. Generalni sekretar svetske organizacije se sastao sa sirijskim šefom diplomatije Validom
Mualemom, a sirijska novinska agencija je posle tog sastanka objavila da je istaknuta potreba da se očuva prekid vatre i povuku izraciske snage, kao i potreba da UN rade na obezbeđenju pravednog i sveobuhvatnog, mira na Bliskom istoku.
Sirijski lideri su ljutito reagovali na izraciIski zahtev za raspoređivanjem trupa u blizini svoje granice, zapretivši da će zatvoriti granične prelaze, a Liban je već poslao 8.600 vojnika da patroliraju graničnim područjem. Anan je najavio da će se po-
t
stojećih 2.500 mirovnjaka na jugu Libana uskoro duplirati. Na osnovu Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti
Sirija će sarađivati.
Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da će Sirija ojačati granične patrole i da će sarađivati sa libanskom vojskom u sprečavanju snabdevanja oružjem libanskog Dpokreta Hezbolah, prenele su agencije.
Sirija će pojačati patrole duž granice sa Libanom i formiraće zajedničke patrole sa libanskom vojskom “kada to bude moguće”, rekao je Anan posle sastanka sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom u Du· masku. :. NINI Nj BinJIINNNIR Ir OHGOl
UN, kojom su okončana ne
prijateljstva predviđa sc raš.
poređivanje 15.000 pripadnika mirovnih snaga na jU gu Libana i isti toliki broj vojnika regularne libanske armije. Izrael za sada odbija Ananove zahteve, naglaša vajući da će ih ispuniti kada se ispoštuju svi elementi dogovora o prekidu vatrć, Hezbolah odbija da bezu slovno oslobodi dva vojnika i apeluje na razmenu Zar0bljenika. ;
BERLIN. – U NEMAČKOJ JE OVE NEDELJE IZAŠLA IZ ŠTAMPE JEDNA VRLO NEOBIČNA KNJIGA KOJA JE ODMAH PRIVUKLA PAŽNJU ČITALAČKE JAVNOSTI JER JE REČ O TEMI KOJOM SE DOSAD NIKO NIJE BAVIO – O VICEVIMA NA RAČUN ADOLFA HITLERA KOJE SU NEMCI JEDAN DRUGOM TAJNO PREPRIČAVALI SVE VREME TREĆEG RAJHA.
Knjiga “Heil Hitler, das Schwein ist tot!” (Hajl Hitler, ta svinja je crkla!), čiji autor jc filmski reditelj i scenarista Rudolf Hercog, baca posve nov, ncuobičajen pogled na Hitlerovu epohu za koju obično mislimo, znajući kakvi su Nemci, da je bila “smrtno ozbiljna” tim pre što Nemci nisu poznati kao svetski šampioni humora.
U knjizi je, između ostalih, prepričan ovaj vic:
Došao Hitler u posetu ludnici. Svi pacijenti ga, uredno postrojeni, pozdravljaju nacističkim pozdravom - osim jednog koji se nalazi na kraju.
“Zašto ti ne pozdravljaš?” zaurlao je Hitler, a ovaj mu
Vicevi o Hitleru
Knjiga o tome kako su se Nemci za vreme Trećeg rajha šalili na račun “svog firera”
spremno odgovorio: “Ja sam bolničar, moj fireru. Nisam ludak!”
Ovakvi vicevi, kaže Hercog, prepričavani su sasvim OtVOrCno, bez mnogo straha od svcprisutne policije. Ali, kažc autor, tako je bilo samo u vrcme prvih godina Trećeg rajha, kada je u Nemačkoj sve išlo kao po loju.
Što je vreme, međutim, više odmicalo, to su vicevi postajali sve opasniji po Život. To je slučaj s vicem zbog kojeg je, 1944. godine, uhapšena i streljana izvesna Marijana Eliza K:
Stoje Hitler i Gering na vrhu tornja s kojeg se emituje program radija u Berlinu. Hitler kaže da bi želeo da učini nešto što bi u tim, po Nemce teškim ratnim danima, moglo da malo razveseli Berlince, a Gering
mu kao iz topa predloži: “Pa, zašto jednostavno ne skočiš sa OvOg tornja?”.
Marijana Eliza K. je ispričala taj vic na radnom mestu, ali ju je, na njenu nesreću, čuo jcdan kolega koji je odmah obavestio policiju. Uhapšena jc i osuđena na smrt zbog “zajcdljivih primedaba” kojima je “potkopavan ratni napor” Nemačke. Pred kraj rata, kad su ncmačke snage bile sabijene u tcsnac iz kojeg im više nije bilo izlaza - sa Zapada su ih pritiskali Amerikanci i Britanci, a sa istoka Rusi - i Nemci su počeli da pribegavaju “crnom” humoru. “Šta ćeš da radiš kad sc rat završi?” - pita jedan Nemac drugoga, a ovaj mu odgovara: “Napokon ću otići na odmor i
proputovati Velikom Nemačkom”. “Pa dobro”, kaže opet onaj prvi, “a šta ćeš raditi po podne?”
"Takvi vicevi su, naravno, bili strogo zabranjeni već posle nemačkog, debakla kod Staljingra-
da, poraza posle kojeg su bo-.
ginje fortune i rata potpuno okrenule leđa nemačkom fircru. “Posle poraza kod Staljingrada i s početkom velikog talasa bombardovanja nemačkih gradova, politički humor je postao doista crn i jedak, a šaljivost je potpuno ustupila mcsto sarkazmu”, kaže u svojoj knjizi Hercog.
Zanimljiv je i zaključak autora da se od Trećeg rajha do danas, “humor još nije sasvim oporavio u Nemačkoj”.
“Jevrejski humor je poznat po oštrini i zajedljivosti - to je ono što Nemačkoj danas necdostaje, baš kao što nam ncdostaju i mnogi drugi aspeki jevrejske kulture”, kaže HerCOg. j
Svetislav Maksović
Miting za otete vojnike
U zamenu za desetara Šalita, otmičari traže puštanje oko 500 žena i dece iz izraelskih zatvora
TEL AVIV. - VIŠE OD 60.000 IZRAELACA OKUPILO SE PREKSINOĆ NA GLAVNOM TRGU U TEL AVIVU, POZIVAJUĆI NA OSLOBAGANJE TROJICE IZRAELSKIH VOJNIKA KOJE SU OTELI ARAPSKI MILITANTI IZ JUŽNOG LIBANA I POJASA GAZE.
Miting je organizovan tačno 50 dana nakon što su rezerviste Ehuda Goldvasera i Eldada Regeva, u prekograničnom napadu na sever Izraela, oteli gerilci Hezbolaha. Otmica je izazvala jednomesečni rat izraelske vojske i te šiitske libanske organizacije.
Dvadesetak dana pre to-
ga palestinski ekstremisti, povezani s vojnim krilom vladajućeg Hamasa, su oteli izraelskog desetara Gilada Šalita. Posle toga je počela izraelska ofanziva na pojas Gaze, koja još traje. Izrael za sada javno zahteva da oni budu bezuslovno oslobođeni i odbija apele na razmenu Zarobljenika, iako se uveliko spekuliše da su u toku tajni kontakti uz posredivanje Nemačke i Egipta, Na osnovu rezolucuje UN kojom su okončana neprijateljstva zahteva se vraćanje izraelskih vojnika. Izraelski list Džeruzalem post je objavio da otmičari traže, u zamenu za descta-
ra Šalita, puštanje na slo
bodu oko 500 žena i dećć iz izraelskih zatvora u PF voj fazi i zatim još toliko zatočenih muškarac4, uglavnom članova Hami sa.List Haarec prenosi e sti iz Nemačke da je še nemačke obaveštajne slu žbe Ernst Urlau krenuo Bejrut da posreduje oslobađanju rezervista iz TU U Hezbolaha. Borac 24 ljut" ska prava Džesi Džeks0n generalani sekretar Kofi Anan sreli su 5c 0 sedmice sa” porodičdl trojice vojnika, nakon 47 govora S zvaničnicima Libanu i Sriji. Obojica S izrazila uverenje da Su M nici Živi.
|
| |
'|