Борба, 02. 09. 2006., стр. 7

cubota - nedelja, 2 - 3. septembar 2006 AE a u 0 O NO O O O ——- :

kultura

BORBA 7

Finalisti „Imlekove“ kravice

(RIJU „O3ON“ DO PONEDELJ-

4. SEPTEMBRA, ISPUNJAVA IZIOŽBA RADOVA NASTALIH NA OSNOVU KONKURSA „KAKO DA TVOJA KRAVICA POSTANE IMLEKO\\ KRAVICA?“. NA RASPISANI KONKURS TE KOMPANIJE, KOJI JE TRA– JA0 OD 2. JULA DO 15. AVGUSTA, PRISPELO JE SKORO 11.000 mnADOVA, U RAZLIČITIM TEHNIKAMA, i CELE SRBIJE, A STRUČNI ŽIRI IZABRAO JE SADA PREDSTAVLJENA

OSTVARENJA 202 FINALISTA.

javanjem listića koji se dele u galeriji, do 2. septembra glasaju za kravicu koja im se najviše dopada i sabrani sa glasovima stručnog žirija odluče i o - novoj kravici i dobitnicima vrednih nagrada.

Autor dizajna pobedničkog rada dobiće nagradu od 5.000 evra i mogućnost da se baš njegova Kravica nađe na ambalaži Imlek proizvoda. Druga nagrada iznosi 3.000 evra, narednih deset autora dobiće digitalne foto-aparate,

Nojbolja „kravica“ od 202 finalista u „O3onu“: Rad Branislava Cimeše

Imlek time čini i drugu stvar, posetiocima izložbe pruživši jedinstvenu priliku da, popun-

Pantuski pevač Žorž Mustaki

Imena francuskog, peMača Zorža Mustakija, malikog pevača Salifa Keite \imeričkog: glumca Džoli Depa uneta su u izlnje za 2007. godine Mpularnog: francuskog, Minika i enciklopedije

i ilustrovani Larus“ || je proširen za stoti-

stracija, 28.000 ličnih imcna, izraze, gramatička pravila i konjugaciju, univerzalnu hronologiju i tradicionalne poslovice i citate na svojim roZe stranama, javile su agencije. Što se tiče ličnih imena, Larusova lista proširena | je za imena skoro 50 · Mknovih reči i imena pe- umetnika, naučnika, pisatak novih ličnosti. ca i političara. Verzija rečnika za Pored imena Žorža Mu7. godinu predstavlje- stakija navodi sc - „franM ovih dana u Parizu u · cuski pevač i autor-komPrisustvu nekolicine „no- pozitor grčkog porckla*. ih ulaznika“ broji „Io je veoma prijatno reči, 5.000 ilu- osećanje. Najncočekiva-

a preostalih 190 finalista bicikle. Svečano proglašenje pobednika konkursa i uručenje svih nagrada

nija, odnosno najdirljivija nagrada. Društvo u kom sam sc našao veoma je prijatno, želeo bih da se to zna“, izjavio je Dpopularni umetnik povodom priznanja koje mu odato u „Larusu“.

Među novim ulaznicima su i muzcj primitivne umetnosti „Branli“ ncdavno otvoren u Parizu, italijanski pisac Antonio Tabuki, amcrički sineasta Džim Džarmuš i francuski premijer Diminik dec Vilpen Skup slavista u Vukove dane

Upravnica MeđunarodSlavističkog centra na loškom fakultetu u Be-

U prof. dr Zlata Bojo| 5 otvorila tradicio3 0. skup slavista u ve dane koji traje do

'Septembra .

Tavljajući predstavni}PSSkOg univerziteMiinistarstava nauke,

Vanja i i kulture Bojo-

i očelela dobrodošlicu

M ma srbistike koji su

Nai 15 zemalja iz celoga

! ša mnogo više srbiih katedri,

PI ste 36, Beneracija

ev Srpskog jezika,

"Mošti i kulture koja

Šla na izvoru srbistije Bojovićeva i

da će imati priliku

da dožive i nauče ono što se može samo kada su u srcu života jednog naroda.

Ona je podsetila da danas postoji više seminara srpskog jczika, ali i napomcenula da da je ovaj koji organizuje Filološki fakultet u Beogradu jedinstven jer se tu ne dolazi uplatom, već samo putcn prcporuke profesora pa su svi polaznici stipendisti Slavističkog, centra.

Bojović se požalila da se broj polaznika sveo na 50, a nekada su mogućnosti dozvoljavale da ih bude i do 100, ali je obećala da će oni imati priliku da upoZnaju i usavrše nc samo Znanje jezika i književnosti već i da posete mnoge kul-

' Tekla

Kad

turne institucije u Beogradu i Srbiji . Polaznici troncedeljnog seminara moći će da vide manastire Manasiju, Ravanicu, Tronošu, da prisustvuju Vukovom saboru u Tršiću i da posete srednjevekovne gradovc Golubac i Smederevo.

Pomoćnik ministra obrazovanja Jelka Andrić zahvalila je organizatorima seminara što sc brinu da sc znanje srpskog jezika širi u svetu i izrazila nadu da će biti očuvana Icpa tradicija da septembar bude u znaku slavistike.

Polaznike seminara pozdravili su prorcktor Univerziteta Aleksandar Lipkovski i dekan Filološkog, fakulteta Rarko Nešković.

u galeriji „O3one“, biće održano 4. septembra u 18 časova.

D. Stefanović

Dani

evropske baštine

Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović najavila je juče da će u našoj prestonici 9. scptembra biti svečano Otvorena nacionalna manifestacija „Dani evropske baštine“, koja se istovremeno održava u više od 40 evropskih zemalja s ciljem promovisanja kulturno-istorijskog i prirodnog. nasleđa kao zajedničkog, evropskog identiteta. Manifestacija koja je nastala na inicijativu Saveta Evrope još 1954. godine u Beogradu održava se peti put i naš glavni grad će, kako je najavljeno na konfereniciji za novinare u Skupštini grada, sledeće godine biti domaćin centralnog događaja. „O) kastraciji“ u „Cvijeti

Zuzorić“

SAMOSTALNA IZLOŽBA DUŠANA MARKOVIĆA OTVORENA JE U PAVILJONU „CVIJETA ZUZORIĆ“, I TRAJAĆE DO 20. SEPTEMBRA. Marković izlaže osam slika iz ciklusa „O kastraciji...“, dimenzija 150 puta 220 i 35 slika dimenzija 100 puta 70, nastalih u poslednje dve godine. Deo izložbe realizovan jc u Okviru prostornih intervencija u samom izložbenom prostoru.

Marković (58) je završio Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije u Beogradu, a kao stipendista belgijske vlade boravio jc 1980. godine na Nacionalnom Hogar Institutu u Antverpenu. Priredio je 30 samostalnih izložbi i izlagao na više od 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada, među kojima se izdvajaju - Zlatno dlcto ULUS -a 1989, Prva nagrada „Prostor 89“ i Prva nagrada za skulpturu Berlin 73.

Predgovor u katalogu napisala je dr Jelena Todorović.

„Pseći valcer“ u Rimu

Jugoslovensko dramsko pozorišta pozvano je da izvede predstavu „Pseći valcer“ Leonida Andrejeva, u režiji Dejana Mijača, u posebnom festivalskom programu '"Teatra di Roma u Rimu.

Reč je o „Prvom festivalu post-Jugoslavije, na kojem će biti prikazano osam predstava, te plesna i muzička dela vezana za prostor bivše Jugoslavije, a u izboru Đorđa Ursinja Uršiča.

Festival će se održati u Teatru Argentina, Teatru Indija i Teatru Vale u pcriodu od 27. septembra do 16. oktobra.

JDP će „Pseći valcer“ igrati dve večeri, 30. septembra i 1. oktobra.

Munkove slike opet u muzeju

to da su one mnogo manje oštećene nego što se oOčekivalo. Dva naoružana i maskirana pljačkaša upala su u Munkov muzej u Oslu u avgustu 2004. godine i bukvalno su skinuli sa zida dve slike pred očima zapanjenih turista.

Obe slike su iz 1893, godine. Norveška policija saopštila je da je u četvrtak, 31. avgusta pronašla remek delo norveškog slikara Edvarda Munka (18631944) „Krik“ i još jednu sliku „Madonu“ koje su ukradene pre dve godine iz Munkovog muzeja u Oslu.

Policija nije otkrila detalje kako je pronašla ukradene slike ali je ukazala na

Scena iz komada Dejonoa Mijača koje 30. septembra i 1. oktobra izvodi JDP u Rimu

Prema rečima Đorđa Ursinja, cilj Festivala je da pruži drugačiju sliku O post-Jugoslaviji, koja nije samo mesto krvavih sukoba nego i multikulturalna sredina, istovrcmeno kreativna i prirodna laboratorija novih umetničkih stremljenja.

Predstava „Pseći valcer“ premijerno je izvedena u junu 2004. godine.

U predstavi igraju Branislav Lečić, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, Jasmina Avramović, Marko Baćović, Slobodan Tešić i Ni-

kola Simić.

„Krik“ Edvarda Munka ai

Nova pozorišna sezona u Leskovcu

Nova pozorišna sezona u Leskovcu počinje 11. septembra, gostovanjem beogradskog, Narodnog pozorišta koje će, u okviru turneje po Srbiji, izvesti predstavu „Noć đenerala“ autora Vuka Draškovića.

U pripremi je premijera dečje predstave „Car Vlaja i aždaja“ autora Živorada Stojanovića, u režiji Stojana Mladenovića. Najavljena je i premijera predstave „Ljubav je reč“ Antonija Aurclija.

„Opredelili smo se da na našoj sceni postavimo pozorišni komad *Rasko i Julijana“ autora Željka Hubača. Tom predstavom ćemo označiti početak obeležavanja 110. godišnjice postojanja i rada leskovačkog Narodnog pozorišta“, rekla je Tanjugu direktor te teatarske kuće Olgica Petrović-Ristić.

Ona je najavila gostovanje prištinskog Narodnog, pozorišta na sceni u Leskovcu s komadom „Porodične priče“ Biljane Srbljanović, kao i gostovanje leskovačkog Narodnog, pozorišta na sceni u Zvečanu s predstavom „Ivkova slava“ Stcvana Sremca.

Likovna kolonija kod Paraćina

ıwU ORGANIZACIJL KULFURNOG CENTRA I POD POKROVITELJSTVOM SKUPŠTINE OPŠTINE PARAĆIN, PRIREđENA JE 31. LIKOVNA KOLONIJA, KROZ KOJU JE DO SADA PROŠLO 280 POZNATIH SLIKARA IZ. SRBIJE I BIV-

amanet Paraćinu ostavili više od 300 slika, umetnički direktor te kolonije Žarko Stanković. „Ovogodišnja kolonija okupila je deset umetnika iz Vranja, Aranđelovca, Niša, Novog, Sada i Paraćina.

izjaviO jC

ŠE JUGOSLAVIJE. Hroj učesnika je nešto manji nego ranijih godina, Poznati umetnici kiči- zbog finansijskih teškoća“,

rekao je Stanković.

Sisevačka i Sićevačka likovna kolonija najstarije su u Srbiji.

com su oslikali mnogobrojne krajolike južnog Kučaja, reku Crnicu, vanicu, Grzu,

manastir HRaParaćin... i u

Traktat o linij

Sve je počelo od linije (crteža). Još od Altamire - pećinskih crteža, pa sve do italijanske transavangarde - mundijalista, crtež je kao osnovna azbuka svim likovnim umetnostima bio neizbežan. Crtežom se oivičuju najzabranjecniji prostori, energije, hijerarhije, crtežom se može zaustaviti svaki oblik gravitacije, crtež je u funkciji kinetičkog svojstva sve dok ne postane crta - crta na kardiološkom monitoru gde je označen kraj, ili novi početak. Crtežom (linearnom mrežom) može se doći do svega: vibrantnosti, uskovitlanosti, uzvrtenosti, ludila, nemira, nirvane, muzike, napetosti, iluzije, fizije, bola, penetracije, puta u središte zemlje, eksplozije, Sscizmoloških pomeranja, kataklizme, apokalipse, smrti, vaskrsnuća, ra-

đanja. Drugim rečima, crtežom je moguće ući u carstvo svih čula, crtcžom se kao i bojom može ući u srcdište svakog czoteričnog, magijskog i mističnog, procesa, svakog i najmanjeg šuma.

U holandskom muzeju „lajlers“ nedavno jc otvorena izložba Mikclanđelovih crteža na kojoj dominiraju skice kojima je veliki majstor oslikao tavanicu Sikstinske tavanice. Svi Mikelanđelovi crteži odišu plastičnim (reljefnim) tkivom. Naime, sav njegov umetnički naboj, grč - njegova metafizička maglovitost, cZotcrično ulegnuće, uočenc su još na njcgovim skicama koje je Buonaroti crtao guščjim perom, mastilom bojc Scpijc.

Dakle, nije slučajno što sc kao tehnološki opijum, crtež toliko glorifikuje - još je IL DIVINO (Božan-

ju o

WWW a ;; j +l 4 e M ski) - Mikelanđelo Buonaroti (1475-

1565) govorio, da jc crtež esencija majka svih umetnosti. D. Paunesku