Борба, 06. 03. 2009., стр. 20

20. Morba

Petak, 6. mart 2009.

Eltomo

ija

Države FU strepe dvostruko, pored vlastitog dvorišta gledaju i u istočnu Evropu

vropska kriza

ra ne6o u SAD

Prema podacima Međunarodnog monelarnog

fonda evropske banke su čak pet puta više izložene |

bankrotstvu nego američke | Japanske

ANA ORELJ

vropske zemlje našle su se F vrlo nezavidnoj situaciji, jer moraju da gledaju na

dve strane: osim krize u svojoj zemlji, moraju da prate situaciju u državama istočne Evrope i u zemljama u razvoju koje su njihovi veliki dužnici. Zbog toga su evropske banke, prema podacima MME, čak pet puta izloženije bankrotstvu nego američke i japanske banke jer su zavisnije i do 50 odsto od inostranih sredstava. Istočna Evropa zadužila se u vrednosti od 1.700 milijardi dolara u inostranstvu, uglavnom kre-

U 2009. zemlje istočme Evrobe treba da vrate 400 mišlijarciš dolara, što izrtosi feecCiryik bruto društvemom proizvoda celog

Feogiorz |

ditima s kratkoročnim dospećem. U 2009. godini te zemlje treba da vrate 400 milijardi dolara, što iznosi trećinu bruto društvenog proizvoda celog regiona. Gledano s te strane, onemogućeno je uzimanje novih kredita.

Rusija takođe ne može da pokrije dugove od 500 milijardi dolara, jer je njen budžet napravljen prema ceni nafte od 95 dolara po barelu, a ova sirovina sa Urala ostala je na 33 dolara po barelu. Rusija je, braneći rublju, od avgusta „istopila“ 36 odsto svojih deviznih rezervi.

yo ra ra F-3 rj ya E + | O ž r* |: | 3 a La id

U Poljskoj je 60 odsto zaloga položeno u švajcarskim francima. Zlota se prepolovila u odnosu na franak, što praktično znači da, ako ste u Poljskoj uzeli kuću na kredit koji je indeksiran u francima, vaša rata se udvostručila. Mađarska, Balkan, Baltiki Ukrajina boluju od sličnih bolesti.

Gotovo sve dugove istočnog bloka drže zemlje zapadne Evrope, naročito austrijske, švedske, grčke, italijanske i belgijske banke. Ono što prognoze čini još pesimističnijim jeste činjenica da Evropadrži neverovatnih 74 odsto od 4.900 milijardi, koliko iznose ukupni dugovi nastajućih tržišta.

Španija je do guše u problemima zbog investicija u Latinsku Ameriku, koju je kriza naknadno sustigla. U Meksiku je proizvodnja automobila smanjena za 51 odsto u januaru, a Brazil je za sumo mesec dana broj zaposlenih smanjio za

650.000. Velika Britanija i Švajcarska se „dave“ u Aziji.

Za nekoliko meseci, ili za samo nekoliko nedelja, svet će otkriti da je evropski finansijski sistem slomljen, i ne postoje federalne rezerve Evropske unije iz kojih bi se novac pozajmio ili koje bi poslužile da se upumpa hitna infuzija oslabljenim tržištima.

Količine neophodnog novca daleko su iznad limita MMF-a, koji je već pozajmio novac Ukrajini, Mađarskoj, Letoniji, Belorusiji, Islandu, Pakistanu i brzo troši svoje rezerve od 200 milijardi dolara, odnosno 155 milijardi evra.

Pomoć MMF-a od 16 milijardi dolara nije razrešila krizu u toj zemlji. Država koja se susrela sa smanjenjem BDP-a od 12 odsto posle pada cene čelika u vrtlogu se kreće prema bankrotu. Pakistan traži dodatnih 7,6 milijardi. Guverner centralne banke

NB,

Letonije svoju ekonomiju je opisao kao „klinički mrtvu“, nakon pada od 10,5 odsto u poslednjem kvartalu 2008.

Kriza u Evropi mnogo je gora od one u istočnoj Aziji iz devedesetih godina prošlog veka. Danski

bankari situaciju u Evropi opisuju kao „mnogo nesreća koje čekaju da se dogode u regionu“, ali i misle da evropske institucije nemaju strategiju da se bore protiv razmera takve krize. Onaj dan kada MMF odluči da ne spase jed-

Do

kraja Rusi u NS ulažu zoo miliona dolara

ompanija. „Gaspromnjeft“ uložiće u

modernizaciju „Nafte industrije Srbi-

je“ već ove godine oko 200 miliona dolara, odnosno 40 odsto od predviđenih 500 miliona dolara, izjavio je juče generalni direktor NIS Kiril Kravčenko.

U intervjuu za ruski dnevnik „Vremja novostej“ Kravčenko je rekao da bi ukupan iznos ulaganja mogao da premaši 548 miliona evra.

„Potpuno je moguće da sredstva za modernizaciju budu uvećana“, rekao je generalni direktor NIS.

Ruski dnevnik podseća da prema sporazumu sa srpskom vladom do 2012. godine „Gaspromnjeft“ treba da investira u modernizaciju rusko-srpske kompanije više od 500 miliona dolara i da je pitanje obima investicija bilo ključno u dogovoru o kupovini NIS. - Kravčenko je najavio da će ove nedelje biti objavljen tender za isporuku nafte.

„Neophodno je da kupimo oko dva milio-

na tona nafte“, rekao je on dodajući da će biti izmenjeni uslovi isporuka, čiji će rok biti povećan s 30 na 45 do 60 dana.

Kravčenko je rekao da ovu godinu kompanija planira da završi bez gubitaka koji su, prema preliminarnim procenama oditora, kako prenosi „Vremja novostej“, prošle godine iznosili 40 miliona dolara.

Celnik NIS je, takođe, kazao da će se ozbiljno razmatrati pitanje širenja mreže benzinskih pumpi izvan Srbije, budući da pogoni NIS treba da do 2012. godine počnu da rade punim kapacitetom i da proizvode više od sedam miliona tona naftnih derivata godišnje, dok se potrebe srpskog tržišta procenjuju na tri do 3,2 miliona tona.

„Vremja novostej“ navodi da je prošle godine NIS dobio milion tona nafte, a preradio oko tri miliona i da kompanija zauzima 85 odsto tržišta u zemlji.

„Gaspromnjeft“ ne isključuje ni razvoj petrohemijskog biznisa, budući da je kompanija vlasnik 20,5 odsto „Petrohemije“, koja joj duguje 70 miliona evra.

„Značajan dug omogućava nam da povećavamo svoj udeo“, rekao je Kravčenko dodajući da se razmatraju i druge varijante restrukturiranja duga.

„U najskorije vreme ćemo doneti određene odluke koje ćemo prethodno razmotriti s Vladom Srbije“, rekao je Kravčenko.

Ruski dnevnik piše da je tender za kupovinu opreme već objavljen ove nedelje i da je američka kompanija „Ševron“ već pripremila projekat modernizacije „Rafinerije Novi Sad“ i da će joj isporučiti sistem za preradu nafte.

nu od tih država biće okidač obimnu zaraznu krizu širg Ml Evrope, koja je dublja negošna njeni lideri ikada očekivali, „ čka je smanjila kamatnu stopu 8,4 odsto u četvrtom kvariak. Ako su u pravu ljudi iz Dojčbas ke, privredni rast će imati neg tivnu stopu od devet odsto p kraja 2009. godine. To je stopa ja može potpaliti revolt ljudi, Posledice su očigledne, Me lin neće spasavati Irsku, Špa ju, Grčku i Portugal zato problemi s njihovim krediti vode do pada likvidnosti, ı će pomoći Italiji i Austriji, Au jske banke su pozajmile 2808. lijardi dolara zemljama isto Evrope, što predstavlja 70 od austrijskog bruto društven proizvoda. Veliki deo te sume franci, koje je Austrija pozaji” la od švajcarskih banaka. (i ni razlog mišljenja pojedin stručnjaka da će dolar ostatij u narednim mesecima jeste p” svega što u ostatku svela kri postaje ozbiljnija nego u je njenim Državama. an Najveći problem Evrope ji? , što postoji veliki broj band! koje su suviše velike da bi bh spasene, jer je njihova 8 nemoguće porediti sa BDP

zemalja u kojima su smešteni ,