Борба, 08. 10. 2009., стр. 21
rbiji će u naredne dve go-
dine biti realizovan proje-
kat zarazvoj ruralnog turi-
zma vredan četiri miliona dolara. · Projekat će finansirati šest agencija UN, predvođene Svetskom turističkom organizacijom (STO). U toku su tehničke pripreme za potpisivanje ugovora u Beogradu 15. oktobra, a na projektu će biti angažovan i tim stručnjaka iz obrazovnog komiteta STO. Treba · reći ovogodišnje zasedanje Ge· neralne skupštine STO koje se
- Dani dljiva na _ Valjevskim · planinama
EI Aleksandar Stević LOTO Valjevo ı Divčibarama je pre neı koliko dana završena tra-
licionalna manifestacija iva na valjevskim planikoja je okupila više od hi1posetilaca iz Beograda, Vojvodine i centralne Srbije.
. MO gosti,na Divčibarama su bilii predstavnici gljivarskih udruženja iz Hrvatske, Slovenije i Italije.
Pored branja i prepoznavanja
JI\Va, uZ pomoć stručnjaka iz Mikološkog društva Srbije i GljiVarskog društva Valjeva, organiZovane Su izložbe svežih, suvih i Miariniranih gljiva, kao i lekovitog bilja, dačkih crteža, fotografija i lilerature ogljivama i lekovitom biju-Održana jei gljivarska žurka na kojojje Svirao bend „Ligo-Avrio“.
Gljivarsko društvo u Valjevu 08nOvano jeu februaru 1997,ima
članova u šest opština Kolu-
barskog okruga, a njegova osnovna delatnost je obrazovanje i obubo Ma za zaštitu, pravilno sapljanje i korišćenje gljiva i šu"iških plodova u ljudskoj ishrani. ukacija stanovništva jesvepoOniija ako se uzme u obzir činje|"! dasetokom 2009, u valjevskom | lu aljivama otrovalo više od 20 udi, a da je četvoro preminulo na cenju na VMA u Beogradu. „Jane gljiva na valievskim nla„-lama "koji se od 1995. svake godine održavaju prvog oktoba"škog vikenda, posetilo Je više od Pet hiljada ljudi,
w“konceri za __Damćenie
Lenka Mijušković
Beograd
)9Vodom velikog jubileja 10 godina od osnivanja, u Srbijo hiralnom domu Vojske E održan svečani konce„Iletničkog ansambla MiniPA tva odbrane „Stanislav Bini· – Čast Stanislava Biničkog,
Razvoj seoskod {urizma finansiraće šest a8encija Uijedinienih naciia
Iomentari, pisma, ideje
Posle raspada bivše SFRJ, može se čuti vrlo često da je Srbija mesto gde se može razvijati turizam i da je puno neotkrivenih lepota. Svedoci smo da se etno turizam i banje u Srbiji vraćaju na velika vrata. Ipak, ima dosta mesta - sela koja su zaboravljena i koja bi uz pomoć države mogla da dobiju epitet "turističko mesto”. Da li će se ne-
što u skorije vreme promeniti na ovom polju?
održava u Kazahstanu posvećeno rešavanju problema svetske eko-
nomske krizeiodrživograzvojai .
očuvanja životne sredine. Razgovara sei o tome šta države treba da preduzmu da bi ojačale turizam kao jednu od privrednih grana koja pokazuje najveću stopu rasta zaposlenosti u ovom periodu ikoja pomaže održivi razvoj i ravnomeran regionalni razvoj. Poseban akcenat stavljen je na kritiku nekih mera fiskalne politike u pojedinim zemljama, kojima se do-
velikana čije ime Ansambl nosi, vojne muzičke tradicije koja se prostire u tri veka, velikih zasluga.za njen razvoj i trajanje pretočeno u brojne umetničke bisere neprolazne vrednosti, njegovi sledbenici nadahnuto su izveli dela naših i stranih autora. Culi su se taktovi čuvenog „Marša na Drinu“ koga je komponovao
·upravo Stanislav Binički, marše-
va „Aleksandar I Obrenović“ i „Florentiner“, kompozicije „Tamo daleko“, ali i potpuri popularnih kompozicija čuvene švedske grupe „ABBA“, neprolazne „Žute dunje“ i stihovi Alekse Šantića koje je kazivao glumac Ivan Bosiljčić, voditelj programa. Koncert su ukrasili glasovi naših poznatih estradnih umetnika koji često nastupaju sa ansamblom: Maje Odžaklijevske, Ivane Knežević, Mine Lazarević, Mirjane Jovanović i grupe „Legende“. Dirigovali su Pavle Medaković, Vojkan Borisavljević i načelnik Ansambla kapetan Igor Mitrović.
Koncert povodom 110 godina postojanja Umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ bio je još svečaniji zbog prelepog ambijenta renoviranog Centralnog doma Vojske Srbije, koji će, nadam se , sve više biti mesto istinskih kulturnih događanja.
Zemliotresi i civilna zaštita
Zdravko Kostić
Beograd
i on snažnog zemljotresa
| i | kojije pogodio indonežan_ “sko ostrvo Sumatra, spasilačke ekipe su saopštile da je sve manje nade da će ispod rusevina pronaći preživele, a strahuje se da bi broj žrtava mogao da bude i 3.000. „Potraga i akcija spasavanja biće okončana za nekoliko dana, Ukoliko se ispod ruševina nalazite duže od 79 sata, samo su male šanse da preživite“, izjavio je zamenik šefa tima UN za procenu štete u katastrofama Sdžak Sin. lako su u Padang, lučki grad sa 900.000 stanovnika koji je najviše nastradao u zemljotresu, stigli i međunarodni spasilački timovi, ta
Stevan Golubović Beograd
datno oporezuju putovanja, vazdušni saobraćaj, aerodromske usluge i slični delovi turističkog
proizvoda. Na zasedanju je još.
ocenjeno da je opšti trend promena u turizmu „blago povoljan“ i da „dolaze lakši dani za svetski turizam, ali da se ipak ne treba prepusti euforiji.. Generalnu Skupštinu Svetske turističke organizacije u Kazahstanu posetiće više od 800 delegata iz zemalja članica Ujedinjenih nacija, i skoro 2.000 posetilaca iz poslovne oblasti.
pomoć nije bila dovoljna jer su klizišta odsekla mnoge puteve, pa se teško dolazi do zabačenih delova.
Indonežanski ministar zdravlja Siti Fadilah Supari izjavio je da vlada procenjuje da bi broj žrtava mogao da se popne na 3.000, dodajući da sada veliki problem predstavlja i širenje bolesti, posebno u Padangu, preneo je Rojters.
U zemljotresu, jačine 7,6 stepeni Rihterove skale, uništeno je 20.000 objekata.
Ovo trusno područje pre pet godina pogodio je, takođe, snažan zemljotres, jačine 9,15 stepeni, čijije epicentar bio na 600 kilometara severozapadno od Padanga.
"Taj potres je izazvao katastrofalni cunami, u kojem je poginulo 232.000 ljudi u indonežanskoj pokrajini Aće, Tajlandu, Sri Lanki, Indiji i drugim zemljama u regionu Indijskog okeana.
"Takođe, velika nesrećase dogodila pre nekoliko dana na Siciliji gde je najmanje 22 osobe poginule posle jakog nevremena. Najteže pogođen grad na Siciliji je Mesina, a pretpostavlja se da će se broj žrtava popeti na 40. Više od 500 ljudi je ostalo bez domova.
„Predvideli smo ovu nedaću i upozorili smo na nju, ali je kiša padala intenzivnije od očekivanog. Ovo je zaista vanredna situacija“, rekli su nadležni u Italiji
Spasilački timovi i lokalni zvaničnici ističu da je loš kvalitet gradnje uzrok većeg broja žrtava. Većina italijanskih listova postavila je pitanje zašto su u oblasti, koju sui pre dve godine pogodila klizišta, kuće građene blizu rečnih korita.U aprilu, u zemljotresu koji je pogodio Akvilu poginulo je 300 ljudi, a vlasti su saopštile da broj žrtava ne bi bio tako visok dasu kuće bile boljeg kvaliteta.Bilo bi zanimljivo pročitati u vaše; listu kakve su prognoze stručnjaka za nastupajući period što se tiče zemljotresa. U našoj zemlji, oni srećom nisu toliko jaki i razarajući, ali ne treba zaboraviti da smo ipak trusno područje i da ova nepogoda ne zaobilazi našu zemlju. Smatram, da je važno usavršiti civilnu zaštitu, jer čini mi se da ta oblast društva nije toliko aktuelna: sve dok se ne desi neka nepogoda. Preventiva u ovakvim stvarima je uvek najvažnija.
MiLOŠ NEMANJIĆ PDLITIKOLOG, BEDBRAD
ke) misli je „mala beba" u odnosu na ono što
se može pročitati na sajtu „rodoljuba“ i „patriota“ iz 1389. Pismo koje piše iz zatvora stanoviti Miša Vacić, valjda lider tog „pokreta“, predstavlja primer komično-tragičnog stanja u kome se nalaze mladi građani države Srbije.
Prvo, tipje neverovatnonepismen. Na samom početku imate biser - „Dragi meni Srbi i Srpkinje“. Drugi biser je „...ukazivanje meni na moje pravo na pravnog. branilaca...“. Dakle, vrhunac nepismenosti i neznanja srpske gramatike, pravopisa, čega god hoćete. Da ne pominjem da Vacić nije oba.vešten da se reči „opasnos“ i „sigurnos“ pišu sa slovom T na kraju. Moje pitanje je kako neko ko je nepismen i ne zna gramatiku i pravopis sopstvenog jezika može biti patriota i rodoljub. Šta on uopšte zna o patriotizmu i rodoljublju? Naravno, ništa.
Onošto je takođe strašno je što Vacić preuzima „misli“ vladika Srpske Pravoslavne Crkve - „Protiveći se bolesnoj političkoj manifestaciji Sodome i Gomore...“. Još je strašnije što tog Vacića „pitome“ u raznim hramovima i portama te iste Crkve. Nažalost, ni to ne bi trebalo da me čudi, kad mantije nose Pahomije i Filaret. Zaista nije lako ljudima koji veruju u Boga, a sebe smatram vernikom, da
9 ajt Nove srpske političke (neki kažu fašistič-
A Šo
lei
gledaju i slušaju šta se sve događa u Crkvi. Još je gore kada vidite ko se sve poziva na Crkvu tvrdi da je vernik, od Legije do Vacića. ;
Za mene je takođe zabrinjavajiiće što Vacić šalje „kroz tamnički prozor“ srpskoj svekolikoj, naravno, pravoslavnoj, omladini spisak ljudi, to jest, sudija i svedoka (po Vaciću „lažnih“ svedoka), karakterišući ih kao „robove slugeranske vlasti“. Pitam se šta bi trebalo da učine „mladi Srbi“ sa „robovima slugeranske vlasti" ako slučajno negde „nalete“ na njih? Bojim se i da pomislim.
Jošjedan događaj je veoma zanimljiv, a vezan je
·
za „pokret“ 1389. Po izopačenoj miloševićevsko-debeovskoj definiciji patriotizma Srbin mora biti povezan sa kriminalom ili barem nekim oblikom šverca, mora mrzeti sve što dolazi sa Zapada i obožavati „majčicu“ Rusiju. Sledstveno tome, ovi iz 1389. su otišli da se žale „mami“ Rusiji što ih hapse ovi što su toj istoj „mami“ dali NIS za džabe.
A ruska ambasada, naravno, kad može da se petlja u promenu naziva ulica, može da se petlja i u odnos države prema ekstremističkim grupama. Pa, valjda na toima pravo. Eto, Medvedev nam donosi kredit od milijardu dolara. Jedino što NIKO - ni političari, nitijedan jedini medij u Srbiji NIJEDNOM do sada nije želeo da objasni pod kojim uslovima. Dal i je u pitanju čisto komercijalni kredit ili tu postoje neke olakšice, ili neki, možda, otežavajući uslovi?
aa Aaaa AAAVA Maja MAM ala aaa Ayay ayvyip Mayo ay vAdpAy0itheojeeđyAyOy AOA AAWANJMyA,
Tek kada budem video uslove kredita, radovaću se, ako budem imao razloga, naravno. Sudeći po NIS-u, ne verujem da imamo puno razloga za zadovoljstvo. Naši rodoljubi, naravno, uvek su zadovolini kada ulazimo u bilo kakav odnos sa Rusijom iz prostog razloga.što sve ostaje i Krisu porodice.
Nešto razmišljam... ako je Rusija „mama“, Srbija dođe nešio kao „ćerka“, Ako sa porodičnog prevedemo na politički jezik, onda bismo to mogli krstiti kao „metropola“ i „kolonija“. Kako bi se pojačao taj „rodoljubivi“ osećaj kolonijalne zavisnosti, predlažem da pod hitno izmenimo naziv aerodroina, kako bi Medvedev mogao sletetina aerodrom „Vladimir Putin“ i odmah se zaputi u sedište Vlade, u ulici „Josifa Visarionovia Staljina“, a potom“ u zgradu Predsedništva na „Medvedevijevom Vencu“. Negde na perileriji ćemo neku ulicu preimenovati u ulicu Ivana Groznog. Pa, i on je bio ruski car. A sve što nam od „mame“ dolazi, za nas je dobro. A onome što se
·drznuo da kaže majčici (h)istorijsko NE!, već smo
se pobrinuli da iz ulica i gradova izbacimo njegovo ime.