Босанска вила, 01. 01. 1904., стр. 183

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Фер. 179

руском клубу говорио је 17. априла г. М. И. Цемовић >() почетку руско-јапанског рата, са гледишта међународног права«. — Цар и краљ Франц Јосиф наредио је да се кости маџарског великог родољуба Ракоција пренесу у Маџарску. — За замјеника главног школског референта српских школа у Војводини изабрао је школски савјет учитеља Љубомира Лотића. — У Русији чине покушаје са оклопом, који не про-

“бија тане из пушке и добро испадају. — У Србији спрема министар финансија др. Лава Пачу, да премјери земљу п уведе катастар. — У Биограду је

основано француско друштво, које стоји под заштитом француског посланика. Чланови су му већином Срби, који хоће да се усаврше у француском језику и проучавају француску књижевност. — Руски цар позајмио је својој држави 800,000.000 рубаља свога новца без интереса и то да врати кад могне. — Биоградска трговачка омладина створила је у своме одбору привредно одјељење, које ће намјештати добру, сиромашну дјецу на-равне занате и у трговину. Одбор се нада да ће сви «рби помоћи ту корисну установу. — Српско пјевачко друштво »Николајевић« у Варцар Вакуфу прославило је на Ђурђев дан своју крену славу друштвеном забавом. — Почетком априла Бутари су прославили двадесетпетогодишњицу поште и телеграфа. — Српски краљ Петар крунисађе се у манастиру Кичи 16. 17. и 18. августа ове године. Крупа ће бити начињена од првог топа Карађорђевог — У Срем. Карловцима основано је српско витешко друштво (гимнастичко) Српски Соко. — Чувенш руски умјетник Иван Кокино, члан императорског оперског позоришта у Петрограду дошао је као гост српском позоришту у Биограду. — У аустроугарској војеци унапријеђени су Срби. генерали г. Раде Грба за подмаршала у Загребу и г. Светозар Боровић у Петроварадину за генерал-мајора. — Српски краљ Петар даровао је 1000 динара за пострадале грађане вароши Врање од земљотреса, а руски цар Никола даровао им је 5000 рубаља, или 15.000 динара. — Чувени чешки умјетник. Ф. Ондричек одржао је у Сарајеву два-три концерта. — У септембру ће доћи у Биоград школски другови краља Петра, гдје ће одржати заједнички годишњи банкет. Има их живих 187 и сви су генерали у француској војеци. — У биоградској великој школи упражњене су катедре међународног и административног права. — У Берлину се савива међународни женски конгрес, на коме ће се претресати питања о друштвеном

положају женскиња. Отвара се јуна мјесеца. — Срп-=-

ска православна општина у Тешњу приредила је забаву 25. априла у корист друштва »Просвјете«. Кнез Лујо Војиновић, бивши министар правде у Црној Гори одликован је француским официрским крстом почасне легије. — Уредништво »Словенског Југа« у Биограду издало је расправу Б. Боева, ректора бугарског свенаучишта »Љалканска федерација«. Српски краљ Петар, министар Никола Пашић и Јован Ђаја изабрани су за почасне чланове »Московског Словенског Општества«. — Једна од главних улица у Биограду назваће се улица краља Џетра. У 8. бр. нишког »Позоришта« изишла је повољна оцјена »Зефира,« пјесама нашег сарадника Бор. Л. Ценшћа. — Руски клуб у Биограду, који стоји под заштитом принцезе Јелене, одржао је 5. маја сјајан концерат за руске рањенике. — Мјесеца јуна положиће цар п краљ Фрањо Јосиф темељ нове клинике у Бечу. — Ђаци земљодјељско-шумарске школе у

Крижевцу штрајкују противу професора Керна, који је по народности Хрват, а не зна ни бекнути хрватски. Руски љекар др. Розентал изпатао је серу: од срдобоље, који прекине болест ако се одмах употреби. — О Тројичину дне дошло је из Софијеу Биоград преко 300 Бугара и са њима тамбурашко друштво — У Темишвару је умро стари адвокат Лазар Вахаријевић, некадашњи члан пожунске српске омладине пи начелни пријатељ Милетићев. — Главна, скупштина савеза земљорадничких задруга одржата је у Топлицама. — У овом Саду основало се јот једно _ трговачко _ друштво _ под именом »Тртовачка Омладина«. — Босански петролеум, који се израђује у Бос. Броду, троши се много у Албанији. — Српски краљ Петар походиће бугарскога кнеза у

"Софији, аустријскога цара у Бечу и рускога цара у

Петрограду. Ув краља ће бити повећа свита. — Чувена француска глумица Оара Бернхардова приредила је забаву у корист руских рањеника. Чист приход био је 75.000 франака. — Између Биограда пи Софије гради се телефон. — Чувени маџарски родољуб и посланик г. Мартин Ловаси говорио је у делегацијама у корист балканских народа. —— У Шибенику је умро чувени хрватски првак др. Анте Шупук. — У Забрежју, код Обреновца основана је читаоница. — Одбор за чување народног здравља у Биограду приређује нарочите хигијенске курсове за женски свијет. — У Великом Бечкереку сахрањена је на Спасов дан велика српска добротворка Емилија Мунчићка, која је оставила српској гимназији у НИ. Саду триста јутара земље. — Биоградска општина оснива у Кошутњаку топчидерском љетни санаторијум за слабуњаву дјецу. — Српски новосадски књижар Арса Пајевић из Новог Сада послао је задарској конвисторији 1500 књига, у вриједности 1162 круне, да се испоклањају народу. — У Хрватској је основано друштво средњешколских професора. У Србији се спрема нова подјела земље на жупаније, које ће бити веће од округа.

ЗЛИ ПУЛА.

Милка удова Милановић. Лицем на Васкрсеније задесила је тешка жалост честити дом нашега првака и вође г. Косте Кујунџића у Лијевну. Тај дан умрла је његова ваљана ћерка Милка, супруга покојног Богдана Милановића у 29. години живота свога. Покојницу оплакујује, поред родитеља, многобројна родбина, браћа и сестре. Бог да је прости и помилује!

Јелка Хаџи Трифковићка. У Сарајеву је преминула домаћица првог српског књижара овдашњег, покојног Јакова Хаџи Тривко вића и сестра Хаџи Максе Деспића — Јелка. Покојница је уживала лијеп глас у Сарајеву На њевином имену бијаше и овдашња српска књижарница покојног јој мужа, којом сад управља најмлађи јој син Мило. Иза себе оставила је три сина и четири шћери, од којих су двије лијепо удомљене. Бог да је прости и помилује !

Криста Лазаревићка. Мати овдашњег доброг Србина, дугогодишњег члана судјеловача друштва „Слоге“ и чиновника код котарског суда г. Нике Лазаревића преселила се у вјечност априла. Покојница бајаше добро позната у Сарајеву са своје доброте, за то јој спровод бијаше многобројан. Бог да је прости и помилује ! 5

Димитрије Нешић. Познати српски научењак, дугогодишњи професор биоградске велике школе, пресједник академије наука, бивши министар просвјете и члан. државног савјета, Димитрије Нешић, умро је у Биограду 26. априла, а сахрањен је сјутра да. Спровод му је био врло сјајан и величанствен. У саборној цркви