Босанска вила, 01. 01. 1904., стр. 190

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904 | |

Стр. 11 _ Торантева сви. | (ЕЈ | етње подне; сунце жеже, Џет! Ни речи, побратиме! 55 Сијају се плоче сиве, Зналп ли бесног Диздар-агу, А у хладу украј њиве, Што нам оне љуте зиме У гомили овце леже. | Уби нашег верног Драгу! Ту чобанче, младо Туре, Ево згоде за освету, У тамбуру ситно бије, Бар на синку, на детету!... Дрхте стене и гудуре, И то рекав, пушка пуче, Од веселе севдалије. | И разнесе ћулах бео, - - А тамбурин глас умуче, А у густој, мрачној гори ПИР аса о ЛИ - 5 НЕ то тек беше загрмео! Љутит хајдук другу збори: 1 - | 1900. г. Сокољанин,

ера

Папуче.

Прича из ПР живота, од Е. Гати-а. Превео и. Палуђеровић- Сарат. -

буде готова кахва.

једног младића гдје. иде њему на сусрет. рт

башчи на састанку са лијепом Асиром.

— Друже и срате мој — проговори Осман —

поздрављам те као драгог госта мојега оца!

__ Да си и ти благословен и милостиви Алах | нека ти даде здравље и срећу — одговори Мехмед.

— Шта је то — рече дервиш пре ки "још Османа за руку и гледајући му право у очи. — Ти ви нешто. забринут. Твој изглед лица не казује добро. Судећи по њему, ти трпиш велику невољу. Некакав душевни бол и брига не дају ти мира ни покоја.

— Откуда то знашо

— Знам! Узрок свему томе белају није ништа. друго, него љубав. Велики Алах дао ми је моћ, да могу читати тајне људских. врдаца. (ин шаље своје избранике по свијету, да помажу правовјернима, да их тјеше и блаже у љутијем невољама.

= Како год хоћеш...

= Помоћи сину мог драгог домаћина, то ми је и воља п жеља. Но, репи ми, молим те, је лити у памети, да ош себи за жену 557 дјевојк, коју волиш 2

— Равумије се. | ___

= Дјевојка одговара твојој љубави 2.

— Она се заклиње да ме Оро воли и ја јој

вјерујем.

Прошетавши. неколико пута. по башти, впази

"га видје, одмах га познаде. То је био онај исти. Осман Кераговић, који је ону вече био у ђул-

_ (Овршетак).

= Кад -је тако, онда шма неко са стране, па смета вашем "браку — 00 рече дервиш и

обори“ очи у земљу.

мојом несрећом. иста, ми. смета мој... Мени не треба више. Знам ко ти

~

= Доста!

смета. Ја ћу те упутити, да. све то побиједиш. Наша |

је: текија сиромашна... _- Па – — Даћу ти џет дуката за добар савј ет. — Добро. Другога петка. немој ни пошто ићи на. састанак 6 Аспром! _ — (Само толиког Чудна је твоја помоћ!

= Немој тако = одговори Мехмед. = јер дух који. прозире у будућност, говори на моја уста. Ако ти у други. петак не одеш на састанак, већ останеш дома, кроз мјесец дана довешћеш дјевојку у свој харем.

— Е, па добро, ја ти вјерујем — одговори Осман. — Радићу по твоме савјету и ако те, просто, "не разумијем. — Ја не знам да може бити корисно,

кад се са дјевојком не 'састајем. Него, хајдемо за„једно, да ти дам оно што сам ти обећао. —

— Са вахвалом ћу примшти све за нашу сиромалшну текију. Шрије пего пођемо, молићу те, дао том шшком не 140 Пета па чак ни своме оцу. А, ево и њега, гдје иде.

Дервиш т му пође на сусре, поклони му сем

пође е њим напоредо. ) -

"— Драги мој — рече му ара нониЕ = ја сам припремио оно петнаест дуката, него хајде, да ти их дадем, па ћемо послије доручковати..

"Сва тројица пођу заједно.

До сахат послије свега тога Мехмед Абу- Џемал упавио је у куђу Ахмета Бунифеха, Асириног оца.

љутито рече Оемав. —