Братство, 01. 11. 1925., стр. 11

Мање бриге, више вере.

Што мање вере, то више брига. Једна од главних благодати вере јесте та што вера ослобођава човека од многих брига. Док дете зна, да има оца и да се отац брине о кући и свима пословима куће, дотле се свака његова брига брзо завршује песмом. Чим ово сазнање ишчезне, умукне и песма, и сироче се осети усред роја од брига, као усред роја стршљенова. Што се човек више дреши од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге. И радост замире, и коса седи, и тело испарава, и гнев се слаже на гнев, док од човека не остане суха кожна торба, испуњена гневом и нагнута над гробом.

— На што све ваше бриге:

Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига.

„Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један:

На што вам све бриге, ако се сутра ујутро сунце не родиг А Онај, ко се брине о томе, да се сунце сутра. ујутро роди у одређени секунд, заиста збринуће лако и све ваше ситне бриге,

Вели Епиктет:

— Необразован се човек тужи на друге људе, што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује, тужи се на себе; а образован човек се не тужи ни на себе ни на друге људе.

Образован човек је за стојичког философа онај, који се предао путпуно у руке Васионског Разума, Још живље објашњава удес људски Исаија:

— Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви КЕ сте оставили Господа), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу (65, 14). · Слуга Господњи је за пророка Исаију онај, ко ослушкује вољу Господњу и њој следи бев роптања, без бриге и без страха. А најлепше Господ Исус вели: — Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно.