Дан, 04. 06. 1935., стр. 4

Проблем пшенице

. У нашој јавности се опет живо расправља питање пшенице и жнтарице. Та се појава понавља сваке го'дине пред жетву не -само код нас, већ и у целом свету. Дипломате и Сксперти ју-ре из једне престонице у ДРУгу; државе закључују конвенције, пактове и уговоре, па уводе системе преференцијала, заштитних царипа, извозних премија и других ауторитаДивних мера; пишу се неуморно чланци, научне расправе и читаве јбиблиотеке. Са толико труда и рада, са толиким напорима и са толиким знањем (и незнглвем) могао би сс подићи и тајанственл вес Маје над (Свима материјама света од инфлације и дефлације, па све до трансценденталног проблема загробног жпво|га. А постигнути резултати? Јесу ли дозитивни, или негатпвни? На то ће дако одговорити ма који наш сељак. Овај врло компликозан проблем има своју: Климатско-педолошку; биолошко-физиолошку; раТарско-економску; финансијско-комерцијалну; попитичко-привредну, па најзад, и аподитичку страну. Да скупимо ова тетћга Лзје^а у једну целину. 1. Климатско-педолошиа страна Наша Војводина, као житшша целе | Зугославије, има чисто континенталну климу; остали делови наше бано вине, западнп део Северне Србије, имају висинско континенталну, а Барања атланско континенталну климу. , Оно два прва дела наше бановинс , спадају у аридну (суву), а Барања у хумидну (влажну) зону са воденим талогом изнад 700 мм; а пресек износи 600 —700 мм; најсевернији део само 400—600 мм. воденог талога. По проф. А. И. Стебуту земљиште Војводине спада у групу „ЧернозеМа“ са деронираним и оподзољенодеронираним черноземом. Остали деј Лови бановине су великим делом гојввача, оманица са нешто подзол-а (по Педолошкој карти Краљевине Југославије). Хумус износи око 3—5% Русији 16%). 2. Биолошко физиолошка 3. Ратарско економско питање. Дунавска бановина има 73% оранице (Југославија 28%); пашњака 8.2%; »стало су ливаде, шуме, воћњаци, баре и неплодно земљиште (18.8%. Од жетвеног приноса иде на: Бачку око 37%; Банат око 34%; Србију око 18%; Срем око 9%; Барању рко 2%. Претежни део пшенице производи Вачка и Банат (71%) наше бановине. Према климатским и педолошким -лриликама ми смо гајили скоро све јдо Ослобођења скоро искључиво бајнатскопотиску пшеницу, која према ђдлпчмам својствима, особито Јтцивости, спада у најбоље врсте ршоница. Уј целом свету има само бпвст пшеница са првокласним квалиреетом, а то је: ! Потиска, Банатска, Подолска (црШпа у Русији), Молдавlска (у Руму^вји), Нортхерншпринг и Дулут, обе У. С. 'А. (Сједињепе америчке дрјжаве). Но после Ослобођења ми смо јцрешли на друге врсте селектиране (цшенице, (Секалеве, Четерхази, Хат^ани, а особито на Пролифик), тако засејана површина Пролификом, ^зноси око 1 милион хектара. । У погледу физичких и хемијских о^бина (жетвени принос, хектолитарјека и апсолутна тежипа, стаклавост, јбеланчевина ■ суви лепак). Пролифик фтоји изнад наше банатске пшснице, жли у погледу пецивости (пренос хлера, волумен, губитак при печењу и квалитет), што је од одсудног значаната банатсхо-лотисЈса пшенида •

високо надмашује све селектриране пшенице, па и Пролифик. Натпа дбмаћа пшешша има, дакле, доминантан, управо монополисан положај и значај у целоме свету. И поред јединствепбг значаја и вредности наше домаће пшенице, ми смо ипак прешли на Пролифик особито пз разлога, што је он отпорнији према климатским приликама, а пре свега штеточинама. То особито важи за гљиву племењачу која се шири на грлу Шимширнка. Штета коју су наше житарипе прошлих година претрпеле услед наглог ширења гљиве племељаче износи у нашим крајевима око помилнЈарде динара.

I Шимширика, као угоститељ гљпве племењаче, законом је забрањена у С. А. Д. Она се показује само у ботапичким баштама, стојећи под сталним над.зором. Код нас у Делиблатском песку постоји читава шума Вегћепз уиЈ^апз а, те су наше житарицс, особито наша одлпчна банатска пшеница, стално изложена највећим опасностима! Колика опасност прети отуда може се видети по томе што су само пет општина око тог песка (Ковин, Делиблато, Баваниште, Мраморак и Гај) имале у години 1927 око 22 милиона динара ефективне гатете у жетвеном приносу само код пшеннце!

Банатски пољопривредници траже хитну реорганизацију Призада

Петрсв.рад, 3 јуна. — Пољопривредно удружење за Банат одржало је седницу у Петровграду, којој су присуствовали и народии посланици г. г. Сзетосар Станховић, бивши министар и др. Војислав Дошен. Седница је претресала тешко стање пољопривреде и коисгатовала да је економско стање пољопривред ника неиздржљнво и да овако не може даље остати, те је долета резолуцију у којој се, између осталог, тражи: Да се хитно нзврши реорганизација Призад-а који отсада треба да ради пскључиво на обрачуну преференцнјала и подизању цена земаљских производа у корист произвођача; у вези са тим да Призад нађе начина да извозни вишак жигарица и-узме из унутрашњег промета. Да !се у управни и надзорнц одбор I !ризад-а делегира претежан број претставника пољопривреде. Пољопривредпи производи стављени под екзекутивну забрану имају се безусловно откупити првенствено преко Призад-а. Уколико преференцнјали не би достајали за побољшање цена, имао би Призад, на рачун пореских заостатака и текућих пореза, да откупи пшеницу бар по 200, а кукуруз по 100 дипара квинтал. Да се пореско оптерећење на земљу саобрази са Законом о непо-

средннм порезима, а допунски порез на земљу укине као неоправдан; да се обустави постављање пореских ! секвестара и куратори и плењење I алата н запрежне стоке. I Да се осигура нафшжа цена за уљену репицу у нзносу од 300 динара, а за сунцокрет 150, и да се што пре снизи железничка тарифа за пољепеивредне производе бар са 50 процената. Да се спроведе реформа Закона । о Привредној аграрној банци, како би се њено пословање довело усклад са могућностнма пољопривре; де и омогућило њено даље кредити! рање п да се донесе јединствен Закон о пољопривредним кредитним задругама и законска одредба по којој каматна стопа на дуговање не може бити већа од 3%; да се донесе Захон о општем конвертирању земљорадничких дугова, и да се да право ванстечајног поравнања сваком пољопривреднику, који понуди 5Оо/о од целокупне своје имовине, процењене на дан тражења поравнања. Најзад да се неодложно донесе Закон о пољопривредним коморама и принудннм пољопривредним удружењима, како би се спровела она пољопривредна политика која на шим приликама најбоље одговара. —о—

Берзе

НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БГРЗД Нови Сад, 3 јуна. — На Д н шњем састанку новосадске ссрзе пачињени су следећи закључци: Бачка к. д. 132.50—137.50; цмфљам Пшеница: Бачка к. д. 132.50 до 137.50; Потиска к. д. 137.50—141; Банатска к. д. 127.50 —137.50; Сремска кд . 135—137.50; Славонска к. д. 138—140. Цене по уеловима Привилеговалог а. д. за извоз земаљских производа. Лађа Тиса укљ. Чуруг 80 2% 134.—; Лађа испод Чуруга 80 2% 133.—; Лађа Бегеј 80 2% 133.—; Лађа Канал Кула —Бечеј 80 2% 132.—; Лађа Дунав Бачка—Бапат 79 2% 131.—; Лађа Дунав Срем 79 2% 124.—; Лађа Сава Срем 79 2% 120.50; Лађа Канал Црвенка —Бездан 79 2% 129.Јечам: Бачки и сремски к. д. 125130 ; Бачки и сремски пролетњи к. д. 132.50—135• БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 3 јуна. — Амстердам 297391 205С31; Берлин 176995 175602; Беч 885 — 875; Грчк [ б н ви 3275 — 3215; Брисл 74685 — 75175; Цирих 1428 '8 — 141101; Л ндон 21612 — 21406; Лонд н пр в. клпр. 23380 — 23220; Милано 36367 — 36064; Њујорк чек 4381'5 — 434473; Њујорк кабл 440305 — 436673; Парпз 29089 — 28045; Праг 18452 — 18342, Мадрид прив. кшр. 625 тр жња; 7% пнвест шгони 82 — 81 — 81%; Ратна штета 368 — 6742 — 68; Аграрна бшка 22642 — 26 — 284г.

Зоб: Бачка к. д. и времска к. д. 98 —100; Славонска к. д. 102—104Кукуруз: Бачки и сремски к. д. 70 —72; Банатски к. д. 68—69. Брашно: 0, Ог и Огг 205—227.50; број 2 185—207.50; број 5 165—187.50; број 6 145—167.50; број 7 122.50 132.50; број 8 97.50—100. Мекиње: Бачке и сремске к. д. 85 —B7; Банатске к. д. 84—86. Пасуљ: Бачки и еремски бели к. д. 117.50—120. Тенденција непромењена. I/ ромет; Сре.ш к — о -

НАША РУБРИКА

? Ових дана обилазио сва већа места Војлични секретар Мачека. Како се сазнаје, циљ његовог путовања је да сазна, колини је проценат гласача са листе г. др. Мачека гласао лично због њега и његовог још нигде неисписаног програма, а колики за г. Љубу Даеидовића. Ми не знамо дабогме, како ће и на који начин установити тај сразмер г. секретар. Но мислимо, да је то и веома тешко чак и немогуће и приближно установити. Може да се тврди да је 100% гласа»ло на г. Мачека. А зашто би било потребно да се то устаноеи? И то нисмо сазнали, али је то пребројгвање „наших и ваших" веома симптоматично и врло карактеристично за односе, који владају међу појединим фракцијгма наше „уједињене“ опозиције, —о Ко не чита Дан? доси.а их је, који су, нам вратили Дан. Вв' ћина их је то учини ! - а ^^скрзтно и онако I како то чини човек, не жели у дана' , ј шн>им тешким временима да се при ми обавеза, па ма она била од ме сечних дз ? / так длнара. Али их ! има, који су то демонстративно | учикили. Тако је г. директор ново; садске електрсчне централе напи’ ! сао енерг чним потезима на омо!ту „НЕМ ЧИТАЛА ДАН“. А и ( I „танте“ Фолксблат као и њени не' ' ки сарад 'нци и пријателм, очито I љути на Дан, демонстративно су вратили рздакција наш лист. Ми нисмо додуше ни рачунали I на њих, да Ке помагати независну I југослсвенску штампу у Војводини [ и послали смо им реда ради, да не | би из треће руке чули, како мислш I мо о њиховом раду. То су наши о' I бичаји. Па, ипак, знамо, да ће они । Дан читати. И генерални дирек' | тор новосадске електричне цен- I трале (мада незна српски) и танте I Фолксблат. О писању дана ће во- | дити рачуна чак и „фирер“ др. [ Крафт. Њему није стало до трш [ чавих неколико динара, јер Младо- I немци кажу, да он у Аграрији мла' | ти паре. А за генералног из цен' ј трале је познато, да му је плата I ве/га од плата свију новосадских I трамвајција и контролора заједно, I а од тих плата живи тридесетак 1 породица.

Немечка фирма отворила фабрику за конзервирање јаја у Инђији

Рума, 1 јуна. — У оближњен селу | Пнђији, једна велика немачка фир- I ма огворила је станицу за примање | и истовремено фабрику за конзервирање јаја. Ова станица започела је I ових дана са радом, и упослила јо око 150 радника. Станина прима не- I дељно преко сто хиљада комада ]а- < ја, конзервира их, затим шаље у п- I ностранство* Занимљиво је, да ово | предузеће плаћа ,за купљена јаја , знатно вишу пену, него што се до сада чинило тако да је њеним посолва- I њем цена јајима у Срему знатно ско- I чила. Предузеће плаћа 25 до 30 па- I ра по комаду. —о—

4 /вГЛ 4 - VI - 35 ЈlМBМи...зддм гду ммнднвднивдмнж^з^^