Дан, 28. 06. 1935., стр. 3

Постављења бановинских чиновника

Решењем Бана Дунавске бановине г. Милојка Васовића постављени су: Г. др. Моша Ели, лекар из Крагујевца, за хонорарног службеника код бановинске болнице у Крагујевцу; г. Јарослав Јаковљевић, свршени ђак Средње пољопривредне школе из Петровца, за дневничара код бановинског расадника на Палићу у Суботици; г. Ђура Игњатовић, рачунски приправник код Краљевске банске управе рачунског оделења у Новом Саду, за помоћног књиговођу девете положајне групе при фииансиском оделењу Банске управе у Новом Саду.

Премештени управно-канцелариски чиновници

Одлуком Бана Дунавске бановине г. Милојка Васовића премештени су: г. Никола Ставровић, управно-канцеларшжи чиновник Среског начелства у Старој Пазови, за управноканцелариског чиновника Среског начелства Среза орашачког у Аранђеловцу; г. Милутин Ђурђевић. управно-кан целариски чиновник код Среског начелства на Умци, — за управно-канцелариског чиновника Среског начелства орашачког у Аранђеловцу. ” I

Управа „Књегиње Зорке“ у Суботици

Суботица, 27 јуна. — Друштво Кнегиња Зорка, као што је Дан јавио, основано је у Суботици. На скупштини је била присутна и претседница из Београда, г-ђа генерала Узунмирковића и секретарица г-ђа Сека Матић. На скупштини је изабрана управа: претседница је г-ђа Софија д-ра Васе Зрнића, директора женске гимназије, потпретседница г-ђа Манда Шарчевић, секретарица г-ђа Зора д-ра Лазе Костића, професора Правног факултета. Благајница је г-ђа Лепа Стојановића и 12 чланица управног одбора. -0-

Одлуке општинског одбора у Старом Врбасу

Врбас, 27 јуна. — Под претседништвом претседника општине г. Илије Милованчева, општински одбор одржао је седницу. На седници се расправљало о новој уредби коју је издао министар пољопривреде, која се односи на земљораднике, а која је разаслата свим општинама у држави. На предлог г. Милованчева решено је да се упути молба министру пољопривреде, којом ће се тражити да се и на територији Дунавске бановине уведе уредба о заштити земљорадника која влада у, Србији. Једна стручна комисија утврдила би који се земљорадници могу корисЉти овом уредбом. Општински одбор решио је најзад и питање враћања земље црквеној општини. Земљиште се враћа 1 октобра, а школске зграде 1 априла. (Дан). —о—

За скупљање камилице, која се употребљава за справљање лековитог биља, раднице добијају пола динара на сат

Велика Кикинда, 27 јуна. — Наш први допис о изигравању законских прописа у Великој Кикинди, од стране свемоћних кикиндских трговаца и занатлија, изазвао је живе коментаре код грађана, нарочито код помоћног особља. Оно је још већом енергијом почело да ради на скупљању потписа за жалбу, која ће се упутити на надлежно место и у којој ће помоћници тражити зашти ту од безобзирног искоришћавања послодаваца. Предмет данашњег нашег чланка неће бити помоћно особље, већ други радници, који раде још под горим условима, а на које .се досада није обраћала никаква пажња. Ове радне снаге, које за живот троше најмањи минимум, ако се можемо тако изразити, спадају у ред оних који се најлакше могу искористити, јер њих нема ко да штити. Они су остављени сами себи. Немају својих комора, ни удружења,

тако да њихов животни стандард зависи једино од ћуди свемоћних и безобзирних послодаваца. Реч је о радницама које скупљају камилицу. Познато је већ да камилице (или „жабљак“ како се каже у овим крајевима) има у Банату врло много. Она расте по многим пашњацима банатске равнице и у мочварним крајевима, тако да не изискује никакву негу. Када дође време да се бере, а то је обично прве недеље маја месеца, стотине људи погрбљених леђа скупљају њене плодове и продају их по мизерној цени вели ким фирмама у Великој Кикинди, које на овој камилици, од које се прави разно лековито биље као чај и друго, зарађују милионе! Камилице има највише у околни Сајана, срез великокикиндски, јер је земља на том месту врло слаба, тако да није за обрађивање и културу. Становници Сајана су већином

сиромашни сељаци, који се муком провлдче кроз живот. Оно мало имања што имају /едва им донесе толико да могу да саставе „крај с крајем“, а када је година слаба, онда тешко њима! Због тога је ово место познато као легло кријумчара дувана. А и дуван се много гаји у сајанском атару. Само, што је његова цена минимална, па сељаци морају да га кријумчаре, јер других зарада нема. Сезона брања камилице траје од маја до краја јуна, а затим се сва та камилица пренесе у сушаре, пошто се претходно очисти и изабере оно што је најбоље. Овај посао око чишћења обављају раднице младе сељанке из Сајана. Њих има око 120—150. Притешњене великом бедом код куће, а немајући нигде на другој страни посла, оне су приморане да раде у сушари фирме Месингер из Велике Кикинде, која набавља највише камилице из Сајана, а нешто и из Иђоша, и која има тамо своју сушару. Ова фирма плаћа радницама мизерну надницу од 8 динара. Једино старије раднице, које раде већ неколико година, добијају по 10 динара. Можда ће неко рећи да то баш није тако мало. То заиста не би било мало, када ове раднице не би радиле по 15 и 16 сати дневно. Оне на посао ступају већ у четири сата изјутра, раде до подне, а затим све до пола осам и осам часова увече. Одмарају се свега пола сата ујутру и за време ручка. Многе раднице су се. жалили на ове услове рада, али не своме послодавцу, јер знају шта их у том случају чека. — Ако бисмо се буниле, биле бисмо одмах најурене. А шта онда? У прошњу?! У једној сезони, која траје два месеца, једна радница може да заради 520 динара. Са овим новцем треба да издржава себе и породицу! Ако се узме у обзир да једна радница ради дневно по 15 односно 80 сати недељно, а законски рад је 8 сати дневно, односно 48 сати недељно, онда се види колико се безобзирно искоришћује ова радна снага! С друге сгране када се узме у обзир да фирма набави од сељака 15 вагона камилице, која, када се । очисти и исуши, даје 2 и по вагона ; суве робе — која се лиферује ино। странству и то највише Немачкој, | Холандији, Чехословачкој и Швај, царској, док само мали део иде у I Итали^у — и за та два и по вагона ( робе добија око 700.000 динара, излази да по исплати радничких дневница и свих осталих трошкова, што износи укупно око 350.000 динара, остаје да фирма Месингер заради за два месеца округлу своту од 350 хиљада динара. И када та фирма заради тако велику своту за тако кратко време, чудно је збиља да тако мизерно плаћа своје раднице. Или ако није то чудо, чудно је бар што то врши некажњено. Али она није усамљена. На пољу искоришћавања, она има доста конкурената... (Дан)

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Јаван час Соколског дРуштза у Вршцу одржан је прошле недеље на Соколском игралишту са врло добрим уопехом. Пријемни испити у Државној реалној гимназији у Вршцу, обављени су у понедељак 24 о. м. Пријављено је било свега 179 кандидата од којих ]е 145 положило, док је 34 одбијено. Према томе идућу школску годину у неколико оделења првога ра.зреда биће 145 новопримљених ученика, плус известан број поноваца, што ће укупно износити 160 —170 ученика и ученица. За новог вршиоца дужности претседника општине у Вршцу одређе-н је, решењем бана Дунавске бановире после оставке досадашњег вршиоца дужност претседника г. Милана Драгића, најстарији већник. Дужност вршиоца претседника примио је г. Јоца Јоановић, архитекта. Пред сомборским Окружним судом одржан је претрес по кривици Стевана Марића, пекарског помоћника, који је већ раније био кажњен због крађе. Он је 2 маја 1932 годпне обио. кофер свог друга и из њега узео 210 динара готовог новца. Све до сада се налазио у бекству и чим је ухваћер изведен је пред суд. Осуђеи је па три месеца затвора. Сомборско стрељачко друштво одржаваће у будуће сваке недеље школско гађање и „Шикари“. Почетак гађања у 3 сата после подне. Нов тон биоскоп отвара се у Вршцу почетком идућег месеца, под именом „Елит* 1 у редутној дворани хотела „Србија“. По уређају и по стручном особљу сви су идгледи да ће овај биоскоп пружити Вршчанима боље и одабраније филмове. Изложбу радова својих ђака приредила је управа Грађанске школе у Кули. Својим радовима нарочито су се истакли Милена Херцег, ученица трећег разреда и Катарина Бек која /е провела годину дана на израду једног тепиха. Изложба је потпуно успела.

Банска управа у Новом Саду одобрила је правила новооснованог Удружења с-вршених ђака трговачких академија у Петоовграду. Спортским чамцем кренули су још 2 о. м. из Вуковара према Београду Винковчани Рудолф Хајду и Драго Штоца; они путују Дунавом до Београда и затим Савом до ушћа Босута, где преносе своје чамце пре ко босутске уставе и Босутом долазе у Винковце. Досада су се јавили из Новог Сада и из Београда. ГРадски савет у Петровграду предао је јуче нарочитој војној комисији касарну Крал>а Александра. Војне власти још нису репшле који ће род војске сместити у ову касарну у Петровграду. Светозар Стргинић отаи г. Раде Страинића, општинског чиновника у Дарди, јуче је сахрањен уз велико учешће грађанства. Покојни Страинић умро је у 65 години од срчане капи. Бирали су кантоРа јуче у селу Чеминци, у близини Дарде, општински одборници, те је том прилком дошло међу њима до свађе. После избора састале се жене општинских ! одборника на улици, те су и оне ме- ( ђу собом заденуле свађу, која је после тога прешла и у тучу, па је чак морала бити позвана и жандар- ; мерија. Мушкарци су једва успели да разваде ратоборне жене. Услед * туче оне су све биле крваве по лицу и рукама. Жандармерија из Дарде повела је истрагу. Иванка Николић, жена гостионичара Саве Ннколића из Петровграда, поднела је полицији пријаву да јој је из стаиа у Београдској улици 16 у краден златан сат од веће вредности. Сумњу је изразила на једну певачицу, која се је код ње налазила. Полиција је пронашла певачицу, али 'ова дело пориче.

28 - VI - 35 хЛГ/Ж З Ж№ШЕ^»вгагкlи«швпвкжшlаoВ№ЕВВ№нв аиет®ивимиетвиии«Мlтив«иив®«ж!®им»l»