Дан, 28. 06. 1935., стр. 4

ОД ГРАЧАНИЦЕ ДО ОПЛЕНЦА

Крајем 14 века пала је српска држава, али је државна мисао остала у српском народу. Ту мисао је подржавала у наРсду кроз средњи век до 19 столећа највише светосавска црква, која је покупила мошти честитога Кнеза Лазара и носила их по свету да их, најзад, смести у Раваницу. манастир у питомом Срему.

Кроз векове, сРпски народ је створио читаву легенду око Косова, око пропасти српског царства и око дивне узвишене фигуре честитога Кнеза. У ту Косовску епопеју унели су себе слепи гуслар смирени калуђер, вредни сељак и сељанка. Наше рсбовање кроз пет векова бивало је кад теже, кад сношљивије. Наш нарсд био је некад гоњеи као дивља звер, али је имао ипо коју мирну годину, у којој је засејао и пожњео пшеницу бјелицу, посадио чокоће виново и обрао грозд са њега. Сигурно је морао понекад дочекивати и плодове своје муке, јер да тога није било не би постале оне дивне и веДРе партије наше народне поезије, које су у народу одржавале наду ка лепше дане, наду на дане слободе и на наРодну самосталну државу. Ко је имао времена, прилике и воље, да размишља о мођи идеЈе, тај је могао најлепше да се увери о њеној мођи у случају судбине српског народа од Косова до најновијих дана. Идеја о српској држави, изражена у Косовској епопеји, спајала јепосле пропасти на Косову расејан српски народ вековима до Карађорђа ; до Куманова, до балканске Голготе српског народа. Та се веза распростирала од Скопља до Будима, од Трста до Тимока, на једној огромној територији, по којој се расејао српски народ после пропасти српске државе на Косову. У души сваке народне јединке, подједнако је и интензивно жживела мисао о васкрсу српске независне државе. И када су непријатељи наше државне независности веђ сигуРно мислили, да је та мисао покопана, српска држава васкрсава из пепела као Феникс; мођнија, лепша но што је икада била. Уту државу се стичу после светског рата сви јужни Словени Да јој даду веђу снагу, лепши сјај и прост Раније границе. Једном и истом поколењу пада у део, да плаче за српским народним уједињењем, да се с песмом на уснама бори за српску независност и за уједињење Срба ида напусти вековне идеале, замењујуђи их новим идеалима, идеалима младе и велике Краљевине Југославије. Многи од те стваралачке генерације гледају трагику своје генерације у овако силним замасима емотивном надању и одрицањима. Али је још више њих, који у том поколењу виде најинтересантније и најснажније наше поколење, које ђе баш зато постати историским, што је и физички и духовно издржало толино емоција, а да при том не изгуби нит на трновитом путу, којим има да крочи наш народ у будуђности. Живот цара Лазара је кроз векове избледео и изгубио своју симболичну мођ. Њега замењује живот Блаженопсчившег Краља Александра I Ујединитеља на Опленцу. Тај ђе живот бити вековима симбол оним поколењима, који имају да смене заморену и истрошену историску генерацију, највеђу у надању, у стварању и у одрицању. Далек и мучан пут беше од Косовске ГРачанице и сремске Раванице до Опленца, али је вреди' ло издржати га.

4 ✓ЛЈГ ХЖ* 28 - VI - 35 BМIBД^ЖЖЈЖДSИгВ§^Ж^Ж%^Ж