Дан, 05. 05. 1936., стр. 2

Српско народно позориште наставља са радом

I Јучерашњу скупштину Друштва за Српско народно позориштс отђорио је претседник г. др. Радослав Илијћ, адвокат. Одмах по отЈварању, он је дао реч секретару друштва драматургу г. Жарку Васиљевићу који је прочитао поздравне телеграме. Први телеграм упуДен је, уз бурне овације. Њ. В. Краљу Петру Другом, Високом да роваоцу позоришне завесе. ) Г. Жарко Васиљевић прочитао Ј*е батим и поздравни телеграм упућен Њ. Кр. Вис. Кнезу Намеснику Павлу. Са скупштине су послати .телеграми и Министру просвете г. робривоју Стошовићу, Министру, по ЈЉопривреде инж. г. Светозару ЈСтанковићу, почасном претседнику Друштва за Српско народно позофиште, г. Стевану Ћирићу, прстседНику Народне скупштине, и Бану рунавске бановине г. Светиславу Оауновићу. > п ( Позориште је У овој сезони нри казало 168 претотава / Пошто су за бвераче присутних ^ланова изабрани гг. Светозар Ко^ачевић и Макса ИлиЈ*евић, добио је ^оново реч секретар г. Жарко Ва|Сиљевић који је прочитао статис^гичке пзвештаје о трупи у сезони р933— 34 и 1934—35, и извештај о фаду до 1 априла о. г. У извештаЈу се констатује да је, приликом форШрања секције Београдског. народ!)ног позоришта за Дунавску банојвину и одузимања субвенциЈ*е 1 маја 11934, Српско народно позориште мо јрало 29 априла исте године да рбустави рад. Затим наилази рад' без субвенције, кораци да. се она Лоново добије и јубилеј. Нарочито 6е .истиче да је од почетка ове безоне дз 1 априла о. г. одржано (168 претстава. Трупа сс сада на(лази у Вршцу, где дај’е претставе. I Благајнички извештај прочитао је SГ. Пера Деђански. Његов извештај ббухватио је, прво, стање до 31 ^ла 1935, где се указује вишак од (44.756.86 динара. Истиче се да се ^остовање у Суботици завршило са ^едним- чистим добитком од 41.504 :динара. Пошто је одата пошта умрдом претседнику Надзорног одбо-Iра Славку Рогулићу, г. Коста Хаџи мл. адвокат прочитао Ј*е извеш{Тај Надзорног одбора, по којем Ј’е Пословање нађено у потпуном редуГ. др. Миховип Томандл, први говорник у живој дискусији Приликом отварања дискусије по ИЗВештаЈ’има, први је узео реч г. др. Миховил Томандл, из Панчева који наглашуЈ’е да говори у име Српског црквеног певачког друштва у Панчеву, Ј*едног од најстаријих певачких друштава не само у ЈугославиЈИ, него и на целом Балкану, које Ј’е Ј’едно од наЈСтаријих шланрва Друштва за Српско народ,lно позориште, а које Ј’е н помогло његово оснивање. Он спомиње да Је још 1850 године у Панчеву постојало позориште Николе Ђурко|ВПћа који Ј‘е сарађивао са протом јЈЗасом Живковићем. 1864, пр.иликом

оснивања Српског народног позоришта Панчевачко позориште поклонило му Ј*е гардеробу са преко 400 разних предмета. 'Чинећи извесне замерке управи" у вези са јубилеЈ*ем, г. др. Томандл је нагласио да је прва акциЈ’а у корист Српског народног позоришта потекла баш од овог певачког друштва, којс је приредило приредбу чији Је приход био намењен Српском народном позоришту. У Панчеву Ј‘е постоЈ‘ао и деловод ни одбор који Је за читав Банат дириговао могућност рада Српског народног позоришта, којс је у Панчеву знало да се бави и по три месеца. Та гостовања су и за Панчево и. за Српско народно позориште . била велики културни догађај. Не би било право да оно престане, и зато сам и дошао овамо. Осврћући се на извештаЈ*е управе, г. др. Томаидл наставља: — Свако тамбурашко друштво има боље извештаје. Ми из тога извештаја не видимо какви су иапоои чињени у ту сврху да би друштво боље живело, у коме се правцу кретала та административна радња, шта се добило за одговор, и зашто се та субвенциЈа ниј‘е дала. Потребно Ј*е да о томе мирно и тихо расправљамо. Даље говорник наглашава да треба ангажовати све културне институциЈе, затражити јТдну Ј*аку и достојну интервенцију, да се позориште одржи и да продужи рад. Г. Љубомир Лотић Узима потом 'реч г. ЈБубомир Лотић. Узбуђеним гласом он каже, да се решава једно врло важно питање. Критикује потом новинаре и говори о потреби Савеза позоришта, као и потреби да имамо што више позоришта у држави („Имамо главобољу и са једним“, — чује се једна упадица). Он Ј*е за то да се субвенција не прима уопште. И г. Пера Крбтоношић за чување традиција Г. Пера Крстоношић узима, затим, реч и констатуЈе да се видео Један рад у настојањима управе. Друштво Ј*е радило и без субвенције иако се не може замислити ни једно позориште без ње. Треба радити свим силама да се субвенциЈ*а добије. ОдаЈ*е признање управнику г. Драгољубу Сотировићу, кој‘и Је чинио све могуће кораке да се субвенција „искамчи“. Затим наглашуЈ*е потребу форсирања националног репертоара о којем треба да решава скупштина. Спомиње случај да је у Суботици приказано Нушићево „Сумњиво лице“ од стране дилетаната, и да та комедија може да изазове на граници разна тумачења. — Нушићу Ј*е стало до пара. Ни да су се договорили не би горе учинили. (Пређимо на ствар... Даје се ваша „Ускочица“... ДаЈ*те му места у управи па нека ради, —■ чују се упадице). — Наше друштво има права да

нсатави са радом. Што се тиче БаНовинског позоришта и оно је потребно, али треба настоЈати да се продужи традициЈ*а Српског народног тгозоришта. Г. Коста Хаџи млађи, одговорио је, затим, на извесне замерке г. др. Томандла. Узела је потом реч гца Јелена Марковић-Финас, која наглашује да треба да се агитује, „да се соколи народ и онда нам, дабоме, вели, не треба нико“. „У школи свако школско дете треба да плаћа по један динар за позориште, а наставници бар 10 динара. (Ако би добили од сваког детета по један динар, онда нам не треба заиста субвенција, — упада г. др. Илијћ). Рдговор г. Жарка Вашљеви^а — Да пређемо конкретно на ствар, почиње свој* говор г. Драгољуб Сотировић, управник Српског народног позоришта. Субвенциј,а од 15.000 динара врло Ј’е мала да би се могао наставити рад.. Међутим, како извештаЈ*и Нису били још примљени, г. Сотировић Ј*е замољен да доцније настави свој говор. Г. др. Жарко КапамаџиЈа поставља питање какви су разлози руководили управу да прошле године не одржи скупштину. На то питање одговара г. Васиљевић, обухватајући у свом одговору и друге примедбе. Што се тиче замерка г. др. Томандла о неоствареном гостовању у Панчеву, наглашуЈе да Панчевци нису могли гарантовати за материЈ*ални успех. У вези са замерком г. Лотића, вели да је послато 1200 разних апела, али ниЈ*е добивено ни 1200 динара, чак ни за штампу. На састанке нико не долази. Г. Крстоношић тражи да се негује на-: ционални репертоар, међутим то се ’ већ чини. Г. др. КапамаџиЈ*а пита зашто ниЈ*е одржана лањске године скупштина, међутим, тада се упра ва налазила, вели г. Васиљевић, у тешкој и мукотрпној борби, субвенција је ипак добивена, али Се ниЈ’е хтело да улазе у управу нови људи, већ се тежило за тим да остану они који већ познаЈ*у цео предмет. После дуге дискусиЈ*е по извештаЈ*има, прешло се, наЈ‘зад, на најважнију тачку дневног реда: већање ј о даљем раду. Поводом овога први ; Ј*е узео реч г. др. ИлиЈ*ћ. Реч г. др. Илијћа — Некад се. Српство у овим крајевима дичило својом гимназијом, затим једном млађом институцијом, Ма тицом српском, која је стара преко сто година и нашим друштвом, најмлађим у овој групи. Ми смо свесни шта је ово друштво значило за ове крајеве и за цео Балкан, и учинипи смо све напоре да оно опстане па старој висини и да напредује. У послератним приликама ниједно позориште не у Југославији, него у иелој Европи, не може да постоји без субвенције. Поред тога људи су далеко од тога да могу да жртвују за

културне ствари, па и они који биј могли, не помажу позориште. Ми сме,| у недавној прошлости добијали смрт-’ не ударце. Даље г. др. Илијћ споми-] ње тешкоће које је имала управа,! али наводи и успехе, у првом реду тнЈоса« * Г. др. Илијћ нарочито укавује нај дубоку благодарност коју друштво^ дугује Њ. В. Краљу Петру II (спон-! тани усклици „Живео“!) јер је Он по-ј дарио позоришну завесу не само у| знак признања за огромне заслуге! позоришта у прошлости, већ да би,| запалио буктпњу, коју треба да но-ј се будућа поколења у просветној борј би са осталим националитетШа у овим крајевима. Тиме је са !највишег места учињено признање раду Срп- 1 ског народног позоришта, а та завеса има и убудуће да се пронесе кроз све крајеве наше земље и по свима словенским земљама, као символ задатака и делатности, кроз нових седамдесетпет година, као захвалност највишем Дародавцу. Спомиње затим да кораци које Је учинила управа нису наилазили сву-. где на потребно разумевање изузевј код Министра пољопрњвреде г, Станковића, почасног претседника друштва. На крају г. др. Илијћ прдноси скупштини овај предлог: • —■ Да ое и даље ради, да се ради до последњет издиханија. Узео }е реч г, Стева. Грчић, из Бечеја, који износи своје успомене, када је још као дете уживао у глуми Ружића, Лукићке, Пере Добриновића, који су омладину учили србовати и, када се онда могло позориште издржавати, моћи ће и сад. Предлог г. К, Хаџиа за прикупљање „добровољног позоришног динара'* — Игра судбине је, почео >р своД говор г. К. Хаџи, што ми данас држимо скупштину у дворани у којој је синоћ држало претставу једно не! мачко дилеТантско друштво, а у коЏој ће вечерас држати претставу једно мађарско дилетантско ■ друштво. Између те две мањииске приредбе, ми имамо да већамо да ли ћемо у нашој слободној земљи да обуставимо рад Српског народног пбзоришта које је и под туђинима кроз читаве деценије радило са успехом на национално-културном пољу. Г. Хаџи даље спомиње да пре 19П године иако прогањано, Српско народно позориште иије никада дола-’ зило у финансиске неприлике. Спо’ миње експеримент са секцијом Беој градског позоришта и пита се да ли ће ново позориште у потпуности остварити интенције. Он наглашава да је интерес иаш& државе да се Срп ско народно позориште одржи у вези са питањем националног престижа, Он конкретно предлаже да се настаРи са радом, а да се управа овласти да може да се задужи на. некретнине. Затим, да се створи агитациони одбор за прикупљање „добровољног позбришиог динара‘2 У вези са позоришцим фондом у општиии, наглашује потребу да се половина прихода тога фонда уступи Српском народ ном позоришту, а друга половина Бановинском, противу чијег оснива-< ња лично нема ништа. Сматра да по-’ зориште треба да прими доличну су^ венцв^. |