Дан, 10. 05. 1936., стр. 3

Наличје адвокатуре

Адвокатура од свога постанка прстрпела је знатну еволуцију, док пијо дошла до своје данашње дсфиницијо по којој је окарактерисана као занимање јавног поретка. Друштво и држава придају овој функцији нарочити значај и стављају јо у ред оних, који приводе у живот дела законодав пе власти. Значи, да се ова врста заннмања уздиже на један виши пиједрстал одосталих, а од њихових но. силаца — адвоката траже се спепијалне научне и моралне квалифика. ције. Баш с обзиром на ту своју улогу, адвокат треба да будо идеалан у својим осећајима, реалан у своме.раду, носилап свих врлина и морала и чбвек у правом смислу то речи. 0вакс адвокате захтсва друштво. Такви треба ; да су. Тако треба да изгледа лице адвокатуре. Међутим, стварно стање доноси нам деманти свега онога, што смо напред рекли. Питамо се од куда то. Зашто је тако, да ово занимање јавнога поретка добија сасвим други смер и зашто понестају све те врлиПе и добре особине тако својствено томе сталежу? И ово зашто' има своје зато. Ово зло не потиче од адвоката. Кривица је до друштва, као организоване целине. Својим многим и разним прописима оно онемогућује опстанак овој професији и доводи је у једап безизлазан положај, који је већ сада профанише, а у својој најскоријој будућности има да јс потпу но ликвидира. Квид нунк? Нема закона, уредбе или наредбс, а да адвокатски сталеж било посредно или непосредно нпјс тангиран и да му пису сужена извесна права дата у Закону о адвокатима. У чесдали су и акти управних власти, који че. сто не глодају на овај сталеж онако како им то придаје законодавац. Додајмо овоме погоршању и постојеће немогуће економске прилике, па ћемо лако добити одговор на постављено питање. Адвокатура какву ју је паш законодавац . исконструисао замишља, па и захтева материјално добро ситуира не чланове. Бар толико добро, као и њихови најближи сараднини, судије. Ово зато, да би се без тих материјалних брига могли слободно и свим сво јим бићем посветити задатку, који ћх очекује. Међутим, шта бива? На стану ове ненормалне прилике. Адвокатима се даје први ударац, када се доноси пропис о обавезној легализацији потписа прп купопродајним уговорима о некретнинама и ово право даје јавним бележницима, који са својиМ квалификацијама ниуколико не предњаче испред адвоката. Прво неповерење. Резултат; Уговорајуће странке да пемају два трошка уговор склапају код јавног бележника, а не код адвоката. ' 1 , Адвокатима је друго неповерење исказано у новом грађанском парничном поступку, који им не даје закопско право, да могу од противне стран ке преузети досуђепо потраживање. Док, међутим, Закон о адвокатима вели, да је адвокатура јавног поретка. Једна очита инкомпатибилност. ■ Адвокатима је тај исти поступак ускратио право. да се судски трошко ви досуде на њихове руке и да према ■ потраживањима трећих лица имају право првенства на исте. Ово значи слободно поље, да се адвокат од стране своје несолидне клијентсле изигра, односно да се лиши могућпо■ сти наплате паграде за свој - рад са‘мо зато, јер је и на те трошкове ад■вокатове један од стварних или из-

мишљених странкипих поверилаца ставио своју забрану. Адвокатима је Закон о судским тавсама прописао једну огррмну ма. теријалну одговорност у стварима гдс редовно. заступају своје странке. Солидарно јамче са странком - за таксу било да се ради о неком подпеску записнику или томо сличпо, било пак о пекрј исправи која пије прописпо ^аксирана. Наравно, да се солпдарпо јемство са страпком у нракси подразумева тако, да се искључиво и само од адвоката паплаћује таксени мањак. Јер оп има из чега. . ,4двокатима јс велику штету иансла и тзв. земљорадничка заштита. Сви знамо, да су ово зсмљораднички крајеви и да пајвећи део,- клијентеле чино. баш земљорадници. Та потраживања постала су пеликвидгта и иоједине искључиво „земљбрадничке канцеларије' стоје пред својом ликви дацијом, ако се то питање копачпо не реши задовољавајућом солу.цијом. Адвокатима је знатну штету проузроковало недавање иностраног крс дита домаћим привредницима и обра тно. Тимс у вези престали су -и пар. нични одпоси и.сваки адвокатски кон такт са иностранством. Поједине, и у иностранству реномиране адвокат. ске . канцеларије дапас таворе својо последње дане. Адвокатима поједине конфесионалпе норме забрањују заступство страпака. Тако у бракоразводним парницама православних странака. А но. торно је, да те парнице . у многоме

утичу па ириход адвокатске канце. ларије. Друго: и опет једио нешовероње сталежу јавпог поретка. Адвокатима јо повилт правилииком и та]шфом спижена иаграда, Па сс ишло још и даље. И од то спижене тарифе одбије со 12»/п због постојеће кр.изе. Да и не говоримо о обавези, коју јс Закоп о адвокатима наметнуо сваком адвокату, да мора бити члан пензионог фопда и плаћати приличио високе премије. Адвокатима је, међутим, норед свих наведених . недаћа и невоља пајсудбоносније пореско оптерећење. Порези се разрезују адвокатима још увек као да јо коњунктура у пуном цвету. Порескп одбори и референти иросто сс такмиче у одмеравању .баснословних цифара. Поводом овога је интерссаптна одлука Адвокатског удружсња у Суботицп, који листом подносе тужбе Управном суду и спремају монстр депутацџју у Београд да би, најзад, ако се.не нађс лек, позатварали своје капцеларије. Има их око кл да броју. Наличје адвокатуре. Јсстс, ово јо данашња верна фотографија овога сталсжа са тако узвишеном мисијом. Будућност? Ако се овако наставп: паулеризапија, оптуженичка клупа, казамати... Јср, живети се мора! За све ове последице носи пуну одговорност друштво, као организирапа целина и њени одговорни ортани. Суботица, маја .1936 год.

А. Гавански

Сенатор г. Дака Поповнћ о пожаревачкнм железницама

' Београд, 9 маја. — Јуче пре подне саслушан је код београдског Окружног суда сенатор г. Дака Поповић, бивши бан Дунавске бановине у афери грађења Пожаревачких пруга. После саслушања, ваш дописник имао је прилике да говори са г. Даком Поповићем, који је за „Дан“ дао ову изјаву: — Неколико ствари дало ми је по-

вода, да се у оно време резгрвишем према угсвору. Прва је, што је уговор закључвн за време цомесаријата Пожаревачке Обласне самоуправе, дакле без учешћа народних претставника те самоуправе. Мишљења сам. да тако једну крупну финансиску обавезу није могао примити за област сам комесар. Друга је околност та, да уговсром

„Моји усмени и писмеии предлози нису усвојени"

примљене обавезе премашују платежну моћ ПожарвЕ^чке области и то у толикој мери, да се сваком. ко је прочитао угавор, само од себе намеће питање; каква је та фирма која прими посао од неког за кога унапред зна, да неће бити у стању да му плаћа ануитете? Информације које сам у сво}е преме прибавио 0 ф И рми „Оријент конструкт" нису ми уливали поверење, да је њен финансиски капацитет такав, да би могла удовољити тако крупним ббавезама, као што су изградња једне првокласне пруге у оној дужини и на оном терену. Та се моја сумња мало касније, нажалост, и ©бистинила. И најзад, тражио сам у свсје време, да и Моравска бановина партиципује са одговарајућом квотом у исплати прве менице. Још сам предложио тада Министру финансија, да је најбоље, ако се уговор раскине. Та је могућност постојала, јер „Оријент кснструкт" није обавио претходне рад ње у обавезном року. Са 20 хиљада долара се могла још тада ликвидирати цела ствар, Моји усмени и писмени предлози кису усвојени, јер је мишљење референта Министарства финансија било то, да би такав раскид уговора штетио нашем јавмсм кредиту у иностранству. При таквом стању ствари, мени није друго преостајало, но да повучем конзеквенце. Посао је затим предат фирми Лозингер. Како су се ствари даље разЕИјаЛе сазмаће се бесумње ускоро, пошто суд проучи и испита све ДРУге околности. Ово је суштина моје данашње изјаве пред Омружним судом и сматрам за потребио, да то зна и јавност Дунавске бановине. (Дан)

У Министарству грађевина одржана је лицитација за зидање моста на каналу Краља Александра у Новом Саду

Као што је познато пређашње Градско веће већ раније донело је одлуку' којим ће улицама у Новом Саду прелазити аутомобилски пут Лондон—Цариград. Према првобитној, сдлуци старога Градског већа. тајпут је требао да пролази преко Темеринске улице и да избије на Канал Краља Александра. И у том смислу упућен је Министарству гра ђевина детаљан план са опширно образложеним предлогом. Међутим, Министарство грађевина и поред тога што је нова Градска управа изменила првобитну одлуку Градског већа у погледу улица кроз које ће пролазити трансверзални пут, усвојило је предлог бивш« Градске управе. У петак 8 о. м. одржана је у Министарству грађевина јавна лицитација за изградњу моста на Каналу Краља Александра, преко којега би према првобитном плану требало да прелази интернационални пут. Предрачунска свота износила је око 4 милиона динара. На лицитацији је учествовало осам

понуђача. Најјефтинија понуда изнб^и 2,400.000 динара. Распон моста биће око 40 метара и биће изграђен од армираног бетона. Интересантно је напоменути, да су понуде. наших творница железа износиле знатно више те због тога њихове пбнуде нису ни дошле у об зир. Лицитацију је водило одељење рачуноводства при Министарству грађевина.

Моле се ц- претплатници „ДАНА“ који нису измирили дужну претплату, да то изволе што пре учинити путем послатих чековних уплатница. Уколико је који од цењ. претплатника изгубио уплатницу може је добити код сване поште уз цену од 25 пара, Уплатницу треба читко испунити на бр. 58.460 нашег чековног рачуна са назнаком да ли је нови или стари претплатнин.

’ Летње кошуље за елегантног господина Поло-кошуља у свим бојдма 18—22 Крењкошуља бела и у боји 45—54 Пуплин- кошуља у модерним штрафтама. и коцкама .48—68 Кошуља од правог ланеног платна 98 Кравата „ТООТАБ" 15 Кравата „КпИех" 20 Кожни појас 1,6 —lB Гумени плетени појас. 32—36 и. МНЛГ4 другл квклитети по јевтинам ценама Ноеи Срд Петровгрзд № 88118818 И8 треба да предусретну зле последице тог начина живота редовитим пићем РОГАШКЕ минералне воде „Темпел", која пријатно подупире деловање пробавних органа

№B^гаошBзгагагавдвд^шl§зж^