Дан, 10. 05. 1936., стр. 4

НАША РУБРИКА

Захтеви румунских професора У Темишвару Т’"'" * ј е ових дана одр жан годишњи \ 4 конгрес профеV К . сора румунских средњих школа, на коме је прим : > љ ©на резолуција л е „ карактеристична за садашње при лике у Румунији, V резолуцији се вели, да водећи државни фактори нису до сада посвеђивали довољно пажње нарсдном карактеру обуке и васпитања. Због тога професори предлажу низ мера, да ©е у будуће више пази на карактер наставе, Пре свега поново треба предузети мере, да у средње школе, где се смладина мора на првом месту васпитавати у народном духу, долазе више деца румунских сељака и да се отворе најшири крсдити за давање стипендије тој деци. Осим тога кбнгрес професора предлаже, да се затворе све приватне мањинске школе и њихсви ђаци сместе у државне шкоИе. у тим школама треба завести процентуалну норму и то тако, да рођени Румуни добију 75 од сто свију места. Настава мањина треба да се процентуално опорезује у корист средњих школа и за румун ске ученике треба дизати што више интерната. Најзад, учитељима из националних мањина треба отежати до бијање учитељских места. Не треба нове именовати, а ону категорију учи теља, која је већ прес Лужила треба неизоставно послати у пензију. Замршена ситуација у Аустрији Букурештански лист „Збриле“ у свом до а ШО пЖу из Беча ИЗНOСИ поред осталог: Добро * обавештени бечки кру ^гови све више верују [ да аустриска влада припрема рестаурациХабсбурговаца. Ау стрија се У сваком случају налази пред новим трзавицама, Мала антанта ђе на београдскрј конференцији несумњиво поново истађи свој став по аустриском питању и опоменути све сне који намеравају да се упуштају у нове, опасне и бескорисне потхвате. © © • Аустриске бриге Г. Владимир Д Ормесон почео је да објавУ ФИГАРУ своје са путовања по Аустрији. До сада су изишла два наставка. У -— дру гоме објављеном у броју тога листа од 6 маја, Ормесон наглашава да неће доћи до раскида између г. г. Шушнига и Штаренберга. ■ У Аустрији, по његовом мишљењу 'влада мржња противу Немачке, коју Аустријанци сматрауу својим једи'ним непријатељем. Хајмверовци су 'присталице ауторитативног режимаи 'противници нацизма. Због тога се и ослањају на италијански фашизам* У 'Италији налазе духовно упориште за ‘рдбрану свога идеала. Али, када би мемачка диктатура изменила своје уиљеве, онда би се Хајмвер претворио у природни мост између Италије и Немачке. Успешан рад аустријске еладе највише омета беда која је у земљи још увек велика, и коју хитле ровска пропаганда искоришћава у (своје сврхе. Немачка се још увек ниЦе одрекла, Аустрије. Она се свим си\мма труди да је уништи, овим или рним путем.

Живот наших људи и крајева

Петровград, 9 маја. — Међу незапосленим радницима у Петровграду веђ неколико дана води се жива акција да се целе радничке породице иселе из Петровграда и да населе неке Нределе у Јужној Србији, погодне за колонизацију. Акцију води незапосленц радник г. Омер Јанновиђ, који је до сада пописао веђ преко стотину сиромашних радничких породица које се желе иселити, што претставља 400 до 500 људи, жена и деце, за које Петровград нема ухљебија, Радници су обавештени да ђе добити земљу за колонизирање у пределима од Урошевца преко Шар планине до Призрена, где тврде да има 7 погодних села, или би колонизирали три села сд Призрена до Ђаковице, 7 села од Ђаковице до Пећи или преко 20 села од Пеђи за Косовску Митровицу, разуме се, који им се предели учине најпогоднијим. Како су радници обавештени (не знамо да ли је то и званично потврђено), држава би да<ла свакој породици по 10 хектара земље са куђом, споредним зградама и ограђеним двориштем. Држава би дала семе за усев, 2.000 динара за пољски алат и домаћу стоку за расплод, која би се доцније вратила, а имање би било 10 година ослобођено од дажбина. После 10 година колонисти би имали све ово отплатити у ратама кроз 50 година: хектар земље стајаће их 1000 динара, куђа 12.000, алат 2.000, према томе све укупно стајало би их 24.000 динара. Г. Јанковиђ је веђ завршио пописивање, те је све рефпектанте сазвао на састанак, који ђе се одржати у недељу 10 о. м. у 8 часова пре подне, у Уроша Предиђа улици бр. 8. На овом састанку претрешђе се сва питања, те ђе се изабрати делегати који ђе се одмах упутити у Бео град надлежним министрима да провере све услове. Уколико буде могуђа колонизације, преко стотину породица иселило би се из Петровграда још у току ове јесени, а тиме би Петровград добио знатно растеређење у незапосленом радништву. (Дан).

Обласни одбор Јадранске страже у Петровграду одржаћ© оводу годишњу скупштину 24 маја у Новом Ђечеју, када ће тамошњи месни одбор Јадран с®е страже осветити своју друпттвену з&ставу. Свечано отвараље обласне скупштине, којој ће претседавати претседаик Обласног одбора г. др. Миш:а Матић, обавиће се У 8 часова ујутро, у соколани. У 11 часова осветиће се застава друштва и застава подмлатка Јадранске страже при Грађаиској школи. Освећење- ће ее обавити на Тргу Краља Петра Ослободиоца. У. 13 часова приређује месни одбор заједнички ручак за све делегате обласне скупштине; у 16 чаоова подмладак Јадранске страже приређује село, а увече госпође, чланице Јадранске страже, приређују забаву. Државна реална гимназија у Ле тровграду приређује у недељу на игралишту Обилића, у 16 часова, гимнастички јавни час. 1.400 динара стоји у мају и јуну 20-дневни боравак у Раденској баљи. У то је урачунато: стан, храна (обична или дијетна) дневна купка у ЧУв-еној Раденскбј према лекаровОм про пису, 2 лекарска прегледа са анализом мокраће, све таксе и послуга. Ако је потребан преглед Рентгеном (зрацима) но плаћа се посебно! После 7 дана повратак железнипом бадава. Од 15 маја има директан вагон из Загреба, без прелаза до саме бање. Полазц у 7.45 сати у јутро, те долази у Раденпе без прелаза у 4 сата попо дне. Београдски брзи воз долази у Загреб у 7 сати. Пошаљите Вашу ад ресу на карти, добићете бадава нови бањски проспект. Управа Раденске бање, Слатине Раденци, (код Марибора). или Хофман, Нови Сад, Футош ки пут 37. Телефон 33—08.

Двадесет прасица опрасила јв свиња Јована ВучкОвића, прквењака из Белог Манастира. Од тога 2 прасета су угинула, 15 нормално храни крмача, а 3 Вучковић храни вештачким путем, помоћу млека из цуцле. Ова пеобична плодна свиња је мешане ра се, немачко —•енглеске. У Барањи ни најстарији људи не памте случај да је свиња икада опрасила овблики број прасица, и то сасвим нормалних. Поводом п®нзи6нисања среског начелника у Кули г. Михајда Антонијевића, грађанство Куле приредило је опроштајно вече у великој дворани „Слободе^. На банкету су присуствбвали чиновници Сресксг на челства као и претставници школе и општина из кулског среза који су приредили пензионисанбм начелнику срдачни опроштај. Пчедари у Кули имали су слабу бербу у прошлој години, те нису билц у стању да исхране пчеле преко зиме. Због тога су многим пчеларима изгинуле пчеле и њихово стање се преполовило.

Незапослени радници из Петровграда желе да се населе у Јужној Србији, оно Шаре

Члан општинског одбора у М®лом Иђошу, трговац Фараго подаео је претставку ошптинском већу, у ®ојој: тражи да се снизи плата општинским чиновницима. За ожењене чиновникб предлаже снижење са 10 од сто, за ожењене без деце са 20 од сто, а за нежењене 30 процената. Сво ју претставку образлаже тешким прњ вредним приликама које владају у општини. Добровољна ватрогасна чета у Пе-, тровграду прославила је на свечан. начин своју славу Св. Флоријана., Пре подне одржано је богослужење у православној и католичкој • цркви, а у 12.80 заједаички ручак у ватрога-. сној касарни. Присуствовало је o®oј 80 званица, међу којима и командант места г. Матија Парац. Среско нач^лство у Кули позвало. је општину, да, обзиром на много. бројну школску децу, спреми још три нове школске прссторије, Пошто се показало да су досадашње тескобне и мале. Општинско веће решило је, да ће у те сврхе употре-' бити учитељски стан у школској' згради те ће се на тај начин решити оскудица у школСким просториЈа-’ ма. Новосадски мађарски дневник „Беч гели Ујшаг“ приређује на Духове кружну утакмицу на бициклима. Так мичари полазе из Новог Сада преко Темерина, Бачког Градишта, Ст. Бечеја, Петровог Села, Мола, Аде, Сенте, Надрљана, Ст. Кањиже, Чантавира, Б. Тополе, М. Иђбша, Секи ћа, Фекетића, Н. Врбаса, Куле, Рус” ког Крстура, Лалића, Оџака, Св. Милетића, Дорослова, Сонте, Бого-. јева, Каравукова, Дероња, Бача, Товаришева, Обровца, Паланке, Чиба, Гложана, Бегеча, Ст. Футога у*Нови Сад. Победиоци ће добити лепе награде, које су поклониле неке фирме из Новог Сада и из Старог Врбаса.

Да ли ће се контролна и огледна станица пренети у Нови Сад из Осека само делимично?

Осек, 9 маја. — У вези са скорим преселењем пољОпривредне, кон тролне и огледне станице из Осека у Нови Сад, еаш осечки дописним са знаје из поузданог иззора, да је вршилац дужнооти претседника Градског поглаварства г. Душан Радановиђ приликом интервенције у Београду против пресељења станице уверавао меродавне факторе на околност да је град Осек уступио на несдређено време одмах после оснивања пољопривредној огледној станици преко 30 катастралних јутара прво- ; класне оранице. Држава се обавезала да ђе плађати порезу на ову земљу. Међутим, кснтролна станица је одбила да сноси порезу на земљу коју редовно сваке године експлоатиие у својој режији. ако сада градска општина мора на уступљену земљу сама да плаћа порез. Најзац г. Радановиђ је нагласио да је Осек спреман да поднесе и веђе материјалне жртве само да му оставе пољопривредну станицу. И поред изјаве претседника општине у којој је рекао да се псљо привредна станица неђе селити за Нови Сад, Осечани са напетом паж њови прате ток даљег развоја о&ог питања. С ДРУге стране, једна веома угледна политичка личност изјавила је Вашем дописнику, да је питање преселења контролне стан Ице дефинитивно решено током последња три дана, на тај начин што ђе се један веђи део станице с инструментима преселити ових дана за Нови Сад, а остали део остаће и даље у Осеку, с тим да се припоји Банској управи Савске бановине и да буде директно под њеном управом. Како се сазнаје Удружење поЈгзОпривредника такође води енергичну акцију против преселења пољопривредне контролне станице. Чак се спрема и једна делегација која има да посети Министра пољопривреде инж. г. Светозара Станковиђа и Д а му лично изнесе неопходну потребу, да огледна станица остане, ако не цела, бар један њен део у Осеку. - ■ ■ Д= Ј,

~ РШНРS № О ТЕOФIНOBИБ Нр. Петра 15. • Тел. 30-63

Н 12 и 13 мат Срекке се могу добит ■ у оанкарској палњи и главно] прсдавници срећака ЛАЈОША ЛУСЈИТА, Новн Сад,К К р. Александра 13. Тел. 22-03

4

10 У.зб