Дан, 10. 05. 1936., стр. 5

Трећи дан земаљске конференције привредних комора

№је ив ме ира ршрашо о м кноlа шви ВДI

Донеће се резолуција по свим питањима о којима је за време тродневног конферисања расправљано

На јучерашњем Поподневнбм еастанку, пленум је расправљао о питању минималних надница и питању торбарења. Заседање пленума трајало је све до 8 часова увече. У малој дворани ТргоВинско-индустриске и занатске коморе састала се угоститељска секција кОја је требала да изврши дефинитивну редакцију резолуције по питању бановинских трошарина на вино и ра* кију. После опширније дискусије у којој су учествовали гг. др. Иван Мохоровић, М. Вуко.мановић, Секуловић и А. Марковић, решено је да се у рездлуцији нарочито подву че тражење Да се створе једнаки предуслови за сзу потрошњу односно промет трошаринских предмета. У резолуцији се уједно тражи да се трошарински артикли ослободе бановинских трошарина,' или пак, да сви плаћају поједнако. У случају ’ оваквог решења правилником би тре бало ■ предвидети алтернативну мо, гућност паушалног плаћања бановинских трошарина, за места у којима точиоци пића на Ситно затраже и између себе постигну споразум. Величина паушалне трошарине која на сваког појединца отпада, регу'лисало би са с обзиром на потрош н>у вина и ракије.Питвње минималних надница • На заседању пленума, коЈе је бдржано у истб време у свечаној дворани, расправљало се, као што смо напред навели, о питању минималних надница и питању торбаре ња. О овим проблемима вођена је само начелна дискусија, у којој су већим делбм учествовали гг. др. Иван Мохоровић, Св. Мародић, др, Попбвић и други. У погледу минималних надница решено је, да се с обзиром на велику важноСт овога привредног и социјалног проблема, за 19 о .м. сазове конференција привредних комора у Београду, која ће узети у претрес специјално преднацрт Уредбе о утврђивању минималних над ница и по њему донети дефинитивнО .решење. Што се тиче торбарења, констатовано је да торбарење нано’ си велике штете нашој детаљној трговини, те је Сдтучено да се из ради Један поОдлог Правилника о торбарењу. При расправљању овога питања говорили су још гг. др. Славко Станић и Св. Мародић. Три резолуције 0 саобраћајним питањима Већ данас у јутро конференција привредних комора наставила је са радом. Још пфб заседања пленума, шод претседништвом г. Гајо Грачанила саобраћајна секпија је одржала седнипу, на којој ј® расправљано о неким важним питањима, која тангирају саобраћајна предузећа. На крају су донете три резолуције у којима се тражи: 1. Ревизија Правилника о превозу путника и робе моторним колима од 15 маја 1935 у духу и смислу параграфа 82 Закона о радњама, а независпо од прописа Закона о држав-

ном рачуноводству; 2. Да се у оним бановинама. у који-ма су заввдене специјалне таксе на моторна возила, исте одмах укину и у упутсТвима за састав бановинских буџета . већ унапред спречи њихсво Завођење у будућв.; 3. да се и сва она предузећа за превоз робе мбторним колима категоришу у конкурентна, делимично конкурентна и неконкурентна државним железницама, па да према таквој Подели и та предузећа плаћају таксу по Тар. бр. 101 Загкона о таксама, исТо као и прбдузећа за превоз путиика моторним колима. Све три резолуције билб су, углавном, једпогласно прикваћенВ. Пленум дискутује о контроли увоза После тбга, од 9 и пб часова пре Пбдне одржана јо седница пленума, на којбј се расправљало питање контрбле увоза. Рефереет по овом питању г. др. Славко Станић нагласио је, да је слободан увоз без контроле ште тан по нашу целокупну привреду, а бн уједно ствара и тешкоћб при.закључивању нових међународних трговинских угбвора, јер ми немамо ефикасних одредаба за регулизање увоза са којима би у потребном моменту могли да иступимо. Било би потребно завести једну врсту комисије за контролу увоза. На нашу зем љу врши. се велика инвазија стране робе,..тзв. дампинг. Због, тога јб у нашим привредним предузећима настало управо неиздржљиво стање. Интерес наше народне привреде је да се овај атак на наше народно. благостање' наЈенвргичније одбије’, што се можб постићи само Доношењем Урбдбо о кбнтроли увоза и њеним стрикгним спровођењем. Г. Јуришић. наглашава, да се не води довбљно рачуна о привредничком савезу. Решавање овога питања мбра Да иде паралелно са другнм питањима, кбја засецају дубоко у интересе наших привредника. Индустријалпи су сами криви за ово тешко стањВ, пошто су управо они, баштићени разним концеси^ама и пбвластицама, рушиоци нормалног разви Тка наше народне привреде. Од забране слобддног увбза страдали би највећим делом мали трговпи, а то се не би смело дозволити. Миизљења је да би се решење овбга питања требало да бдложи и да по њему решава једна конференција која би се специјално у ту сврху сазвала, Г В. Петковић из Београла слаже се са мишљењем г. Јуришића да би сувише смело било спровести контролу над пелокупним увозом • у нашу земљу. Ипак би се могло регулисати питање увоза из оних земаља. које највише извозе на.ше продукте. У том погледу могли би да гравитирамо према Немачкој, која и порел новог режима извози од нас око 470 до 500 милиона годишње. Да се не спрсвзди надзор над целокупним увозом, не го да се оно сведе на најпотребније политичке мере. Предлаж© да се надлежним властима предочи да би при решавању овога проблема требало узети у обзир и мишљење трговинскнх комора. Клиринг са Немачком — лажан споразум... Бивши министар трговине и инду. стрије г. др. Иван Мохорић, који је

на овим заседањима запажен као је. дан од најачих експерата за наша привредна, питања, подвлачи да је клиринг са Немачком довео нашу државу из активног у пасиван положај у погледу трговинских односа. Тај клиринг је у ствари лажан споразум. И поред тога што су неке наше фирме и предузећа упућене првенствено на извоз у Немачку, оне су извозиле нбштб и у Друте земље. Стоји на гледишту да фаворизирање извоза у Немачку није од интерееа за нашу при= вреду. Док с једне стране Немачка од нас купује, наручује и набавља, на другој ствари она ДОста отеже са плаћањем. Такви односи претстављају за нашу земљу давање бескаматног зајма. Према последњем билансу, у привредним односима наша земља је само према шест страних држава у активном, а према седамнаест у пасивном положају. Нар Очито смо у привредним односима са Совјетском Русијом дубоко пасивни. Г. др. Мохорић у даљем излагању заступа тезу да би према Совјетској Русији требало спровести добру и смишљену извозну политику, а исто тако и' према азијским државама, а нарочито ■ према афричким. Претсбдник владе ббећао је да ће повећати квоту за плаћање наших девиза у иностранству од 10 на 15 од сто. Према излагању г. др. Мохорића, франпуска привредно експлоатише нашу земљу јер је према нама активна за 150 милиона динара у робном билансу. Разне концепције неограпи. ченог либерализма фаталне су за наш извоз. Према свему томе постоје две тезе за Јрошење питања о контроли увоза, и то мобилисањем свега онога што је умртвљено т. ј. да оне артикле у којима засада показујемо пасивност пгто више пласирамо у пно странство и да с друте стране заштитимо интересе домаћег рада т. ј. да наше потребе подмирујемо првенствено нашим артиклима. Спровођењем санкција против Италије наша држава је у привредном погледу оштећена за 750 милиона динара. Ако се узме у обзир, да су Ита. лијани за увоз из наше земље плаћали 85% у клирингу и 15% у девизама, онда је потпуно јасно да смо санкцијама пзгубили врло много. Г. др. Мохорић затим подвлачи да ]в Народна банка у последње време почела да води нашу привредну политику иако то уопште не спада у њену дужност, јер ј>е она само платежно мбсто, које има да контролише уплату клиринга'. Г. Станко Лазић из Новог Сада, предложио је да се ово питање упути трговинским отсецима при Коморама. После тога г. др. Славко Станић објавио је да ће се по рврм питању ра крају заседања конференцијо донети резолупија. Затим се прешло на другу тачку дневног реда: питање ревизпје Уредбе о промету и контроли отрова. Г. др. Станић известио је да би у новој

Уредби требало елимиписати све оне артикле, који се налазе у слободној продаји. По овом питању говорили су изасланик Министарства г. др. Аугуст, Павлетић, М. Стојкановић и др. Станић, па је решено да се конференција која је сабвата за 15 мај о. г. у Загребу, одложи и да се на њој узме у претрес и ово питање. После тога узето је у решавањ® питање ревизијо Закона о радњама. П Св. Мародић поднео је предлог За- : кона о изменама и допунама За-конао радњама. Резолуција У краћој дискусији учествовали су, г. г. Мохорић, Крајачевић и Н. Стој-' кановић. Као резултат тродневног заседања, конфербнције привредних комора до-* неће се резолуција, која ће обухватити: питање скупног пореза на по-, словни промет на огревно дрво, пи- 1 тање уредбе о снабдевању домаће, индустрије пољопривредним сирови-' нама домаћег порекла, питање минималних надница, и питање санкција' према Италији. Што се тиче питања ; извоза воћа, о томе ће се расправља-; ти на једној посебној конференпијн, која ће се одржати 19 о. м. • у Београду. Заседање пленума привредних комора завршује се вечерас.

Поводом писања једног недељног листа

ЦBИBП ОДММ Г. №

Редакцији „Дана” Нови Сад У овдашњем листу „Покрет" изашао је један чланак на страни 3, под наслсвом „На анкетној конференцији претставника Новосадске оптшине и Електричне централе, постигнут је споразум" у коме се каже, да је 5 о. м. у кабинету Новосадске општине одржана анкетна конференција претставника Новосадског ©лектричногЈ д. д. и Градске општине и да је на‘ тој конференцији постигнут споразум и шта виш®, да је чак ц текст споразума формулисан. Тим поводом молим, да у Вашем цењеном листу изволите објавити, да су информације тога листа потпуно измишљоне. Др. Бранко Илић, претседник.

Нови Сад

Лажни новинар Мухарем Билалевић осуђен на десет година робије

Данас је пала пресуда оптуженом Мухарему Билалевићу, надри-новпнару из Београда коЈи је као што смо у више махова писали у једној свађи убио у Старом Бечеју Алек. сандра Гложанског, приватног чиновника. Билалевић је осуђен на десет година робије. Билалевић се жалпо на пресуду, а државни тужилац узео је рок од три дана. <

^В^вки лшммки нашлп’ Само 20 дана 2 ° о/о попуста „ЛАФАЈЕТ М § « ООШОР® по назначеним ценама у излогу ’ . | Нн пропустите опу при. Тику, дођите видите нове излоге! ЈеврејСКИ 2 и ПашИивва 14

ЧУВАЈТЕ ВАШЕ ОЧИ, на наочаре стручнв октичар сУБОтаЦА

5