Дан, 10. 05. 1936., стр. 6
Записи МИте Крадића
Е баш ми досадише ове ^ишурине што -.су заокупил® па пададу сва аим д а н о м. Ајд што падаДУ д а њ о м, због што се мене тиче, још и ксдекако, ал што пададу НођО| М то ми је баш сасвим успротив, јербот - таман кад одувам јацију ч прилегнем малчице дигођ на газдач ... -.. ..... К У „к^упу а
^она’тИ- заокупи па ни пљушти сва ■ми з^^рат); цури,_ а - чудо . сам голицав на тим, месту а већ знаш да се и гадим н ’а једну вбду коју не марим •ни. да^видим а некмол да оретим. Истинд,, ^ажеду, да свака кап рд ђур ‘ђевске кишнице дукат вреди. ал јоПет, што је дсста дсста. Волијем ти ја и кас!и ’ бегенИшем више једно вракло ма и комадаре негер сто бурбди кишнице. Ане прстествујем само Ја, .ено и павори су је већ сити ^бог. што не можеду да идеду на њиве да.радиду од једног поводња и блатурине. Боље би било да Је падала у »бесиlнији, ондак би се можда гонај сирома Његуш сас својим вер' кмм расовим^ јот држо, ал шта ђеш кад л>уди нису имали једну срећу касти. д баш ми је здраво жаво што се сад пбтуца по туђини па је моро да удме квартиљ код Јенглеза. Не.знам само, а нисам бијо сас Мојом •.да,ми растсдмачи, дал Не због зато јенглез саде тражити од алијана што тођ\на сврју жонту у ОбесинИји а и Зббг ски бајаги сакција које нису баш ништ нашкодовале Талијану! Жаво ме је Тог Његуша и целе његбве вамилије ал сад шта мож кад «еи«Жl... ■-->/ ? • ћ Ал су саде и усеви на њивама, све ^вев^ду. Тако баш на Ђурђевдан дивдниду паврри .па кажеду, ако са-да ове кише престанеду, па огране једно сунце, биђе ране ко кадгођ у Мисвфима кад ; су биЛе оне родне године.;;«Њ баш, л:акр све. нијјцто мислим у себи и сумнрам, ето, ова земља, наша ’ ра-нитељка, дађе све од себе, и сад само да је код људи мало више спамдт^ ра ни^ад боље. Ал,. и јспет морам да кажем, шта мож кад немож, ето и земља даје и Бог даје и, што казо наш госпон паро« излива свој благослов на људе, само што д>уди нећеду да то почитуједу и ни’Хад„ да се смириду већ с е само свађаду због низашто. Није ти то тако •било’ кадгођ у наше време. Ондак ти је зиаво свако шта ко има да ради. А ако је кадикад и долазило до какве замршанцијје, ту је ома била једна власт и судови па ти лепо натераду сваког да иде пб својим шарампову, а. од џандара се бегало ко, Боже ме прости, ђаво од крста. А штај саде ■ навпакр? Садека. ти нико ни.ког не прчит.ује и не слуша, нит се боји ј власти ни уандари, него свако дере - лна своју страњку! Чинимиске и све се ко каво прибојавам да су већ здраво отпустили кајаси и да су по,челе веђ да пуцаду штрањке на таљигама. А то није ни најмање лепо и то ни.је дббро^ Ако је \ ; са.мо г и полак истина одотога што љу -ди преповедаду и проносиду ондак
је, да простиш, — готов ђон. Незнам само збОг зашто не пушћаду да се то у новине трукује па да људи знаду целу истину и видиду шта је и како је. Мого оам чути да има такс ника тичурина, из чијег репа госпоје затакниваду пераја на шешире, да она кад је вијаду и ватаду загњури главу у један песак и ондака мисли да је нико не види. И све ми се чини да се саде овде код нас тера така ника Нојевска полетика а то боме не ваља. Дај ти брајко све на сунце па ондак ком опанци ком обојци.
Ја и јопет морам да кажем и све се више цигурам у оним мојим старим мњењу да ту саде може да спомогне само једна касти тврда песница и, да опростиш, батине. Одудари ти брајко сваким ко неће лепо јадну полицијску меру од двајест и пет, па да видиш како ће да слушаду и се повинуједу једним касти наредбама и законима које саде, боме, већ више нико не верма и не зарвЈује ни у што, МИТА КРАДИЋ ноћни стражар и књижовник
Једна сцена из среског суда
Општинску бабицу гоне салашани, " а г» доктор седи на оптуженичкој клупи
Почело је то да сс мрси Јсдног лепог дана у канцелариЈи главног градског физикуса. Мужу тужиље пребацио Је оптужени да је његова жена (тужиља) причала по Клиси, да ће њен муж уклопити главног градског физика и доћи на то место. После ове сцене коЈа Је имала и своЈу позадину нашла се увређена госпођа докторка и — написала туж бу. Компликована и замршена ситуациЈа постала Је још замршениЈа када су стали пред судиЈу оптужени и лекари сведоци. СудиЈа појединац имао Је Јуче да расправи и да прекине тај чврсто везан ланац „рекла-казала“. ГлавНе улоге у овом филму коЈи се одигравао у суду, носили су: оптужени: лекар у Градском физикату, тужиља: лекар у Градском физикату, а сведоци: главни градски физик, муж тужиље, такође лекар у Градском физикату, Један па цијент и — још Један лекар. — Не осенам се кривим и нисам имао намеру да вређам колегиницу госпођу тужитељицу — почео је оптужени. Ја сам чуо од главног град ског физикуса да Је тужиља рекла оне речи за које сада мене тужи. Са њеним мужем имао сам неку неугодност. (Он ме Је пријавио старешини надлештва где сам лекар, да сам вршио послове који пису предвиђени градским статутима). Нисам хтео да лично увредим тужитељицу, К — ако сам Је увредио овим се извињавам. © ® @ Улази први сведок — муж тужитељице. Он вади бележНицу у коЈој су забележене речи због којих тужитељица тужи оптуженог. — Општинска бабица пожалила се моЈоЈ жени лекарки да Је „прогоне“ салашани, (Јер траже другу ‘бабицу). Моја жена је тада казала да Је она само лекар у граДском физи. кату, а да Је њен муж (т. Ј. Ја,) главни градски физик,. само да би ЈоЈ могла помоћи. Бабица Је, међутим, отишла главном градском физи_ ку и испричала све... Разуме се, мени Је било неугодно да моЈ шеф створи из овога рђав. закључак: као да Ја хоћу (не дај Боже!) да њега изгурам са положа Ја. Да бих ствар извео на чистину, дозвао сам у канцелариЈу шефа своју жену и ба-
биЦу и тамо Је ствар рашчишћена, јер се тада бабица извинила. Живим добро са своЈим шефом и нећу да ме сматра за интрмганта, — (а такође ни моЈу жену). Заступник одбране псставља питање сведоку да ли Је његова госпођа схватила инкриминисане речи та* ко да се она претставља од стране оптуженог као дама коЈа воли да ннтригира, односно, да ли Је тако оптужеНи схваћен од тужиље? © • • — И тако, а и онако како гласи оптужница... Наилази други сведок, — главни градски физик. Он Је центар пажње Јер Је био присутан суочењу бабице која Је целу ствар и „замесила“ и тужиље, као и моменту када је оптужени пребацио инкриминисане речи мужу тужитељице. — Ништа Ја не даЈем на изЈаве које личе на „рекла-казала“. Исти-на Је, да Је мени бабица Једног дана рекла да Јој Је тужитељица говорила да она не може интервенисати, Јер њен муж није главни градски физик. Истина Је и то да Је било објашњавања у мојој канцелариЈи и да се на крају крајева бабица „налазећи се између дзе ватре“ (како то лепо рече заступник одбране) заплакала ставивши нежно главу на груди тужитељице. Ве ровао сам да је та ствар била рашчишћена али, догодила се и друга сцена у мојој канцеларији. Том приликом је оптужени пребацио мужу тужитељице инкриминисане речи. Трећи сведок био Је један лекар који Ј*е радио у канцеларији када су пале инкриминисане речи. Оп, углавном, ништа не зна. Да би ова новосадска идила била потпуна дошао Је на суд, као сведок и један пацијент коЈи није видео сцену, али коЈи Је чуо речи и, познаваЈући гласове схватио ситуациЈу, знаЈући ко кога напада и о коме се ради. Он Је и заклет. ® ® ® Тиме би доказни поступак био и завршен а г. судиЈа би се нашао на великоЈ муци да прекине ђаволски ланац „рекла-казала“ и установи ко Је заправо крив. Излаз Је, међутим, нашао заступник одбране, коЈи Је предложио суду да се кроз недељу дана саслуша и — бабица.
Iсллдолед, возл, лимонлдлШ К&д МОЈСОНИЊЛ Кр. Александра 22, Футошка 24, Пашићева 25
На данашњи дан
Пре 50 година „Великобечкеречки црквени одбор решио је да упокојеном д-.ру Јовану Суботићу, ценећи његове заслуге за народ, приреди парастос. Исти је' прошле недеље одржан у варошкој светоуспенској цркви, на, којем су чинодејствовали г. парох Кле и ђакон Јаковљевић. Присуствовали су многи грађани и грађанке, а црквени и школ' ски одбор и Добротворна задругаСрпкиња били су од својих претседника и чланова заступљени. Невачко друштво увеличало је успомену на драгог нам покојника својим тужним иевањем. Јуче је у Вел. Вечкерек дошао унравитељ позоришта г. Ружић, са поруком да ће Позоригино друштво кон цем маја овамо доћи на месец дана. Уговорено је да се одбор образује из младих родољуба који ће се за претплату на претставе и • све даље нсбринутиУ (Застава, 9 маја 1886). * ~Пишу нам из Аде у Вачкој: ~Па Вурђевдан имасмо снега, јуче више нута јако је падао но се одмах и кравио. Боћас на салашима са шаке дебсо је нао и досад се одржао, жито је сасвим покрио, репица, раж, виногради и воће сасвим пропали, кукуруз рано посејани сав поцрнио. Ноћас спусти се густа децембарска магла праћена јаким мразом, услед чега се лед по јендецима до 3 мм јак ухватио Народ јако забринут, и неће да продаје још оно мало заостале хране ни по коју цену.'" — У Босни је такођер надао снег. По брдима влада 10 степена зиме“ (Застава, 9 м.аја 1886).
Хумор старе Војводине
Ш та он највише воли Покојног браца Раду позове сеоски нотарош о Ускрсу на ручак. Дошао браца Рада тачно у подне, ал прође и )едан сат, а ручак још није готов. Натарошеве кћери, да позабаве госта, показиваху му своје ~штикера)е“, „шлингераје“ и „хеклераје“ и друге женске везове које су саме израдиле. Па ће онда једна од гоих запитати: Чика Радо, а који женски рад ви најрадије имате? — Е чедо моје, да ти кажем искрено, вели браца Рада. Од свију женских радова ја најволијем — савијачу са сиром. Солонова „цивилизација“ Крштено име било му )е Васа, али га је цело село Б. збало „Солон“ (Соломон), јер је волео много да мудрује. Кад би га ко викнуо „Солоне“ окре нуо би се, рекао какав „виц“ и онда мудро заћутао. Једном опет иде Солои улицом, • а мајстор Гига, сарач, из сближњег села, повиче му „Солоне!“ Он се окрене и рече „Ха, ево иде мој земљак, сад ћу чути новости." У том стиже и Гига, поздраве се, а Солон запита: — ЈПта је ново код вас? — Е, поновили смо се. Велики бирцуз смо моловали а ономад на вашару истукли општинског пандура, а и школа нам се срушила, па сад деца не морају у школу. Солон само слуша, па ће тек важно избацити: — Ех, брате, — цивилизација!
6
Ш /П 10 - V . 36