Друштво Светог Саве. 1, стр. 12

10

Како је дивна та отаџбина Србинова! Природа је њу богато сваким даром уресила. Ту се вршне горе грле са зеленим питоминама, ту се тамне дубраве љубе са жутим и плодним пољима. Ту има дубина и горских врлети у које су се, у данима славе, смирене душе склањале на побожни одмор, а у данима беде народне сабирали јунаци да бране име и слободу. Ту има великих и широких река које савијају у велике окуке, да загрле што више, и рекао би, нерадо се опраштају од српских обала и лепих лица српских, која се на њима огледају.

Па како лепа и благородна раса људска живи у тим земљама " Јесте ли, који пут, замишљали (Србе из свих крајева сакупљене у једном народном колу, онако како је замишљао Аврамовић вад је сликао у београдској цркви Христа окружена народима, да чују његову проповед, или, — како их је замишљао Бранко Радичевић, кад је у оним значајним годинама кад европски народи пренуше у слободи, позивао своје племе, да се и оно у коло ухвати '

Издашна рука природе, која се види у лепоти и богатству земље Србинове није била ни мало скомрачнија у гајењу расе, која ће у тим лепотама живети. Ту нам је хитри Ирногораш, који се као орао угнездио у кршеве и мрким погледом чува своје гнездо и своју слободицу. Ту нам је интелитентни Хердеговац, јунак у боју, вредан у раду; ту нам је Ришљанин, који је у ходу и оделу задржао нешто аристократског, и оних дана кад је у Далмацији било слободе п богатства ; ту нам је Далматинац, који, у младости,