Eksperimentalno traženje jedne zajedničke energetske osnove u živih bića

Vi

,

ao

Separafni otisak „Glasnika hrv. prirodoslovnog društva“ g. XXXIII. god. 1921

}

Poklon od pisca.

A M. wiyJOBVMTA a A.

— \,0y O A Daj

Eksperimentalno traženje jedne zajedničke | energetske osnove ıt živih bića.

Od Ivana Giaie i Branimira Maleša. (Fiziološki zavod universiteta u Beogradu).

Uvod.

U iednom prethodnom radu,!) jedan ie od nas dvojice pokušao, da iz energetike živih bića izdvoji jednu zajedničku osnovu, koja bi predstavljala, tako reći, energetiku osnovnog životnog procesa. Ta zajednička osnova, koju nazivamo osnovna biološka enerzpija, bila bi predstavljena u raznih stvorova njihovom energetskom potrošnjom, pošto se od ove oduzme deo koji pripada raznim Organskim funkcijama, proizvodnji mehaničkog rada, unutrašnjeg kao i spoljašnjeg, funkciji kalorifikovanja i svima procesima koji nisu neposredno i u svakom frenufku potrebni održavaniu protoplasmatskog

života. U pomenutom radu došli sio do zaključka, da ie ta osnovna

biodaška energiia verovatno iedina kategorija energije koja ie zajednička svima živim bićima, životinjama i bilikama.

Taj pojam osmovne biološke energije izgleda nam vrlo važan. Do sada se mahom ta kategorija energije Jedva pominiala i uvek ie stavljana u |edmu grupu sa više kategorila koje su i po svojoj važnosti i po svojim ulogama sasvim različne. Tako se pod raznim nazivima, kao što su: Čisto fiziološka energija, energie de fond, Grundumsatz i t. d., podrazumevala energetska potrošnia homeotermnoge organizma svedena na svoj minimum potpunim mirovanjem, pogodnom spoljašniom temperaturom i gladu. Kad se pak ficalo analize tog energetskog prometa, onda se obično govorilo O energiji potrebnoj za proizvodnju mišičnoga rada neophodno potrebnog za održanje izvesnih funkcija, kao što su rad srca i aparata za disanje. Međutim niko ne sumnja, da organizam troši energiju ! za samo održavanie života svojih ćeli{a, izvan svake njihove posebne funkcije. Mišići pri odmoru, žlezda kojia ne luči, sve to zahteva Dprometanje energije; nema sumnje čak, da najveći deo energije koju troši organizam u gore pomenutim pogodbama, ne pripada mišićnome radu ili proizvodnji ma kakvoga osuviliivoga rada uopšte, niti održavanju specijalnih ćelijskih ili organskih funkcija. već da služi prosto na održavanje samoga osnovnoga života, koji je zajednički svim živim bićima. Ta osnovna biološka energija ne može se pomesti sa drugim kategorijama energije koje sa njom predstavljaju onaj minimum energije naznačen gore raznim nazivima, a koji je potreban

i /

š ra Glasnik hrv. prirodoslovnog društva.

. 1) Isa Maja, OcWopHa Ouomomga cHopruja W ečiueppormka KBAća, Rad Jugo— \. 1 slavenske Akad. Knjiga 221, str. 91, 1919.

> “ec V\=? \ERMOTEMA (7 O NO

-