El Emel

NAZIM EL MELAIKE Dobro veče tugo Kako da za'boravimo togu? Kako da je zaboravimo? P.ićemo je, ješćemo je, pridržavaćemo se njenog hoda. Ako je naša žalost njena osnovna nit onda je namršt&nost poslednja stvar koju vidimo a njen izraz je prvo što ćemo opaziti ujutru. Nosićemo je sa nama gde god nas vodi naša sudbina i rana. Dopustićemo joj da podigne branu između naše žestine i hladnoće, između naših očiju i pogleda. Dopustićemo joj da proširi teškoće i tugu u našim očima. Nastanićemo je u najlepšem delu naših pesama. Najzad će otići u doline nadkrilj.ene belim oblacima, i spnistiće zaboravnost na našu dolinu. O tugo naša . . . dobro veče. Zaboravićemo tugu. zaboravićemo je

Tuga n a put u Naše noći tuge i sete . . . naše oči su pehari nesanice. Našli smo je na putu jednog kišovitog jutra. Dali smo joj našu Ijubav i mali kutak u našem srcu te kuca u njemu. Ne misli da nas ostavi ili da nestane sa našeg puta bar jedan put. Sledi nas svuda. Bolje bi bilo da joj nismo dali ni kap tog tiužnog jutra. Naše noći tuge i sete. . . naše oči su pehari nesanice. Prevela sa arapskog GORDAN A JEKIC

FAJIZ SAJJAG Posle d n j i m o m e n at Doviđenja... Koliko me pla.se ta slova! Prošaptaću ih joj, Osećam nad otkucajima srca kandže zime jezu večeri, i drhtaje jeseni Reći ću joj danas. . . Shvatam. da od danas nema susreta. A pre dva trena beše tvoje lice nežna slika u mojim rukanna.. . daleka Gleđala je u labor I rastopila se u njegovoj čistoti Najvažnije htedoh da kažem. . . da kažem. . . šta da 'kažem? U susretu sa tvojim očima zanemeće slova!... nemoguće Uzdasi ponovo i bolno tužna patnja. Gde su. objašnjenja koja Sam joj pripremao.. . ostaće u srcu Trudeći se da njima ulepšam poslednji momenat Ođbila su se od mojih usana, Tužna, razbijena. I nisam joj rđkao ništa sem „doviđenja!" A posle toga Između mene i duibine tvojih očiju je tuđina . . . nemilosrdnija od smrti. . . I samo će dani teći. . . o prijateljica moja. . . Mema svetlosti. . . nema rose. . . Nema ništa. . . osim tuge i tišine. Prevela s arapskog MILENKOVIČ MILICA

KEMALETIN KAMI KAMU TUĐINA Kako je gorka tuđina Sve što je u meni Sve je tuđe Sve na svoj način. Topim se postepeno; Poslednji oprost svakoj nadi Tuđina i egoizam moj Stopiće se u gutljaj jedem. Kakvo htenje, kakva nada. . . Ranjena je jedna ruka moja Ja nisam u tuđini Tuđina je u meni. Preveo s arapskog KOSTIC LJUBOMIR