Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine : sveska I

EtniČK.l I DEMOGRAFSKI RAZVOJ D JUGOSLAVUI

XIX

i Bosni i Hercegovini ana osnovu rezultata popisa 1981, došao sam do saznanja daje trebalo dabude nešto višeßomauprethodnimpopisima. Rečjesamoo razlikamaodnekolikohiljada kod Roma u Bosni i Hercegovini, muslimanske veroispovesti, a nešto više u slučaju Roma uUžoj Srbiji, pravoslavne veroispovesti. Na tabelamau ovoj knjizi nisam izvršio te korekcije s obzirom da se radi o malom broju. Ali treba đa imamo u vidu mogućnost takvih pojava. Mnogo veće korekcije, što znači, razume se, i veće mogućnosti grešaka, nalažu preračunavanja u slučaju Muslimana kao narodnosti. S pravom ili ne, pošao sam od činjenice kojase ispoljavasvejasnijeod 1971. gođine, atoje tendencija izjašnjavanjajugoslovenskih muslimanakaoposebne emičke grupe naceloj teritoriji Jugoslavije, tj. kao posebnognaroda I na toj osnovi korigovao sam i predhodne popise, übrajajući u Muslimane i one koji su se izjašnjavali kao Srbi, Hrvati, Makedonci ili Crnogorci. Nemapak sumnje da ima još uvek muslimana koji sebe smatraju da su pripađnicijedne od gomjih narodnosti ili se čakjoš uvek osećaju Jugoslovenima. Ali danas tajbroj sigumo nijeviše tako veliki, akoništaaonozbog dogadjaja koji se odvijaju na tom prostoru od 1991. godine. Gradjanski ratovi posle raspada Jugoslavije, sigumo su mnogo doprineli još većem i bržem razvitku posebnosti kod bosansko-hercegovačkih muslimana i doveli do defmitivnog obrazovanja jedne posebne narodnosti medju jugoslovenskim narodima. Oni koji smatraju da se treba držati do izražene volje pojedinaca onako kako je data u datom trenutku, naći će u Tabelama I, 11, IV, V, VTT, IX i X statističke podatke zvaničnih popisa, bez ikakve korekcije, bilo daje reč o narodnostima, matemjem jeziku ili veroispovesti. Oni pak koji smatraju da je na toj osnovi teško prikazati "pravi" demografsko-etnički razvoj, moći će, eventuaino, daseoslone na moje proračunale, korigovane, statističkepodatke u Tabelama m (Prilozi br. "20a", "20b"," 21a" i "21b"),VIi VIU. Ili da sami preraČunaju, na osnovu zvaničnih statističkih podataka, i, razume se, na osnovu sopstvenih pretpostavki, dok moja preračunavanja mogu, eventualno, da itn posluže kao "pomoćno oružje".

Kada se nešto preračunava napretpostavkama, nemogućejepretendovatina apsolutno tačne rezultate. Želimipakdauverimčitaocadamojapreračunavanjaimojepretpostavkenisu rezultat "propagandističkih nameštanja" kao što je 10, nažalost, čest slučaj u obradjivanju tih problcma, Ali ne isključujem nenameme, pogrešne pretposlavke, koje mogu da budu prouzrokovane nepostojanjem nekih dokumenata i, što je još važnije, nemogućnošću da se neke pojave i rezultati provere na licu mesta. Ali u svakom slučajubilo je neophodno pokazati kako sam došao do izvesnih brojeva, odnosno koje su osnove mojih korekcija Pre nego što budem izlagao osnove izvesnih korekcija statističkih popisa, treba prethodno podvući dve stvari. Podvucimo još jednom da, kada pralimo demografske razvoje Hrvata i Slovenaca, statistički podaci, ili bar brojke iz zvaničnih izvora, za popise iz 1921. i 1931. godine, ostaju uvekijedinouokvirudtžavnihgranicaPrve Jugoslavije,apopisiod 1948. do 1991. uokvim bilo državnih granica Dnrge bilo u granicama Prve Jugoslavije. Treba pođvući da, ako supopisi iz 1948. i 1953. godine uključili, što se razume samo po sebi, i nove pripojene oblasti, one nisu obuhvatali delove srezova Istre: Kopra (Slovenija) i Buje (Hrvatska) svedoknisu ti krajevi, vezani zaproblem Slobodne Teritorije Trata (označeni kao zona B-STT), priključcni Jugoslaviji na osnovu Londonskog sporazuma od 5. oktobra 1954. godine. Taj deo teritorijeje uključenu popisu od 1961. godine. Pozvaničnimpodacima (vidi stranu 51 "Statističkog godišnjaka FNRJ", 1956. godine) trebalo bi dodati Sloveniji u popisu za 1948. godinu oko 47.000, aza 1953. godinu oko 39.000; au Hrvatskoj u popisu za