Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

»Andjeo ga ie napravio, mislim,« kaže Fana, veselo se smilešeći.

»Dabome andieo!« smije se blažemo Hajim. »Ti si neki mali andieo, što se tako strpliivo mučiš sa mnom i s djecom. Fakini te liute danomice, a i ia, mo, ja sam kadgod malo zaorižliiv. A ti ne kažeš nikad nikakvu ružuu riječ, kao druge žene. Molim te, kakovo veselje imaš od mene? Nisam ni zašto. Što no riileč: ni za hidaš ni za havdalu, a i subotnje pjesme ne znam pravo Djevati, što vi tako volite...«

»Ti si dobar čoviek, dobar otac i dobar muž. Neka bi tako sretna bila svaka Židovka! Volim s tobom ostarieti.«

Gledaju blaženo jedno drugome u oči, kao da su se netom vratili sa vienčania. Kod stola vlada vescelie...

Posliie popodnevnog sma ide Haim u sinagogu, gdice ih melamed podučava toru.

Vruće je. Pospano cledaju oči. Jedan nastavlia spavaiije, drugi clasno zijeva. No kad melamed počue o drugome sviičtu, o paklu, cdje zle tuku šibama, o nebeskom raju, gdie pravednici uče, sa zlatnom krunom na glavi — onda su svi pažliivi i budni. Lica se rumene, oči silevaju, usta se otvaraju, bez daha slušaiu sve vijesti o drugome sviictu.

Hajiimovo je miesto krai peći. Niegovo sc visoko tijelo trese, a u očima mu suze. Našao se u drugome svijetu. Trpi sa zlima, kupa se u uzavreloi smoli, grabi vodu probušenim posudama, skuplia drva u neprohodnim šumama. Hladan ga znoj oblio. Onda se veseli s pobožnima, nebeski rai i andieli stoie mu kao živi pred očima. A kad melamed poljubi knjigu pa ic zaklopi, probudi se Hajiim iza sna, kao da se vratio s onoga svijeta.

Duboko uzdahne: »Dragi, dobri Bože! da mi je samo trunak onoga svijeta! Meni, mojoi ženi i dieci, — uzdahne iz dna duše. j

Postaie žalostan, pa pita sumniiččavo» Cemu zapravo?” Za koga se mučim?«

Jedamput stupi pred učitelia, posliie učenia tore.

»Pabi», dršće mu glas, »rabi, recite mi, kako bih mogao steći blaženstvo drugoga svijeta P«

»Uči toru!« |

»Ne znam ništa!«

»Uči mišnu, barem iedan odlomak!«

»I to ne mogu!«

»Govori psalme!«

»Nemam vremena!«

»Moli pobožno!«

»Ne razumiiem, Što molim! «

43