Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

čanili obaveza prema Savezu. Kriv je i sam sistem nesistema– tičnoe gospodaremja. Vreme ie, da se nakon sedam codina napokoi započne jednim sustavnim i Široko zasnovanim novčanim gazdinstvom. Za prvi čas biće naibolie upotrebiti iedan odgovarajući zajam, koji će Savez dobiti delomice od saveznih udruženia, a delomice od vaniskih faktora. Takav zaiam dao bi se lako nabaviti, a garancije za ni ne bi bile odveć teške. Mi bi morali za iedno vreme potisuuti u pozadinu svc druze akcije za sticanie novaca u različite svrhe, sve dotle, dok ne bi Savez osigurali. Jer mora nam biti napokon iasno, da bez dovolinili financiialnih sredstava ne možemo ni mi provoditi nikakvu odgoju, niti ikakav rad UODĆe.

XVII.

Skoro iedini uspeh pokreta od sleta ovamo ic »Hanoar«. Savezno veće dakle mora naći način, da evoluciiu ovog lista svakom pogledu zajamči. Nadani se, da ću imati skoro prilike, da iznesem detaliniji plan za sanaciju saveznih finansiia i osicuranije »Fanoara«. Svakako sam ovime hteo svakoga potaknuti. da razmisli i o ovoj naistvarniioi potrebi našoj.

IJU}

Vinkovačko savezno veće moralo bi dakle Tevidirati saveze statutec. Nc osim tozn trebalo bi revidirati i osečke i saraicevske rezoluci:e, koje su u mnogočemu protuslovne i ncjasne. Ako već toljko volimo rezoluciie, neka barem budu iasnc i medjusobno suglasnce. A pre svega iakove, kojih se možemo zaista i u praksi držati. Naš Savez — kao celina — ne može odgajati za Hebreisku Radnu Palestinu. U to danas doista niko više ne sumnja, niko naime, ko poznaie naše prilike, a i palestinske prilike. Niie dakle dovolino, da se »ne osporava važnost galutskoca rada«. Ireba naći podlogu za dobro provodienie plodnoc calutskogz rada. Danas napokon 99 postotaka Žžidoyvskoga naroda živi ioš u calutu i imade svoie velike potrebe i zadaćc i ovde, a e samo Ok izgradnie narodne domaie u Palestini. Treba razlikovati siaini patos ideoloških paučina od gruboz sarkazma masivu stvarnosti.

XIN.

Uzimam si slobodu, da u vezi s time donekle Taščistim jedno posve lično, no ipak i principiielno važno pitanie. Meni ie sa višć strana — ı to ipače prilično merodavnih — bilo predbačenuo, da ie moi bpredsletska i posletska kritika bilo odveć negativna i pesimisiična, da se ta takovoi kritici ne da izgraditi prosram, da se vidi, »da sam dete intelektualne i asimilirane sredine« i konačno i to, da uopće nisam cionista, nezo da destruktivno deluicm ı našoi omladini. Nažalost mi nile dana

S0

U OU ANNE

prie“