Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Druga najezda semita donese Kamnaan cce, koji se naseliše na granicama današuic Palestine, pa su vrlo utiecali na ije kulturni razvitak dok su Fenićani manic utiecali i niicsu {oliko sudielovali kod toga razvitka. Jasmo ie, da se to scliemic niije najednom započelo i svršilo, već je traialo više slolieća, dok su se Kanaanci u Palestini posvema smirili. () njima imamo bogate izvore i iskopine.

Kanaanci miiesu više stanovali u spiliama, već su znali vraditi Čvrste gradovc, a u tom su im učiteliima Babiloniani. Gradili su gradove ma telima, koji su im svojim dosta strmim pristrancima pružali prirodnu zaštitu. Sami sl ioš umietmo ustrmliivali te obronke. Naivažniie ic bilo, da se svaki grad opskrbi vodom, e da ga me bi neprijatelii žedju prisilili na predaiu. Zato su cradili cisterne, i to ponajviše u spiljama, stanovima svojih predhodnika. Ulaz bi zazidali, a na krovu bi načinili rupu, dok bi na dnu spilie načinili udubinu, kamo bi se taložio mulj i nečist. Baš te cisterne važna su nalazišta za arheologzc, icer su onamo Dpri crpeniu vode padale koiekakove stvarce kao: makit, lončići i dr. Tako su dakle na telima Dpo.malo nastajali kanaanski gradovi, koje si mece smilemo zamišliati u velikom opsegu kao ma pr. lada suvremene egcipatske ili babilonske. Svaki ic sagradio kuću, cdie mu ie bilo naizgodniic. Zidovi su bili iz zemlianih cicli, a krov iz nagusto složenih pritaka sliieplicnih ilovačom. Tu mije bilo ulica, ier su kuće bile posagradiene bez ikakva reda. Opseg ie tih zradova bio veoma skroman. Jeriho, iedan od najivcćih gradova, opsezao ije 3.8 hektara. ) Svaku su takvu maseobinu opasi vali gradski zidovi, koji su bili sagradieni od velikoga kamenja slijeplienoza ilovačom i slamom, a ı naimanic su Supliinice bile ispunjene sitnim kameniem. Zidovi su bili 1— m. širine i; 2—2,5 m. visine. O izraelitskom nam osvaianiu tih gCOtOVO ciklopskih zidina priča bibliia (IV., 13., 28: V., 1, 28: 3, 5).

_ Osobitosti naroda staroga orijenta upoznaiemo naibolje njihovom vjerom. Za nas ie danas viera tek polie diuševnoga života pored mnozgil ostalih, ali to ie bilo sasvijem drukčije u vremenima daleke prošlosti. Onda ie viera bila vladarica, koja ie upravliala svim radom. životom i nastojaniima Čovieka. O vieri Kanaanaca nemamo iz njihova doba nikakvih pismenih podataka (kao na pr. u Egiptu), već nešto o njihovoj vjeri saznaiemo iz grobova i poznijih izraelskih izvora (Pentateuh 1. 28, 18: 31, 15). Kanaanci su štovali prirodna božanstva. Priroda ie sa svojim blazoslovima: toplinom, svjietlošću, rastom il.d.i kaznama: zimom, smrću, uništeniem i t. d. bila ona mistična moć, Čiiu su sklonost mastojali da stekmu. Sto ie Koie božanstvo gzroznije pokazivalo svoju moć razarania. to su ca

*} 1 hektar — 10,000 m”,