Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

noga naroda je cksistemcija uiegovoga duha, njegova sposob'iost nešto vlastito stvoriti i s ovim tvorevinama narodne KkulTure povećati bogatstvo liudskoga duha uopće. Do tih tvorcvina niecovoga duha stoj Wjecov položaji i MiCgOV utiecai n kolu naroda.« Židovski narod treba dakle da stvara kulturno, Židovski. Stoga ga treba vezati o iedno središte, koic ĆC mu za to davati poticaja.

Ali kako, kojim će si načinom nacionalno i psihički toliko tazoreni Židovi stvoriti duševni centar u Palestini? Pomoću jednoga temelja naše duše, koji u nama driiema; to ic liu ba za Cijonom (Hibat Ciion). Treba ie probuditi, treba da nam postane duševnom gospodaricom. Da bude centrumom, našeca duha (merkazharua h), da joi sva naša duša budc podvrennta. Samo s nienom pomoću, samo tako možemo steći svoj duševni centar. Samo »obnovom srdaca« možemo nešto postići. A postići želimo u prvom redu unutarnie osloboz dienie., obnovu svoga Žžidovstva, unutarnie jedinstvo, a zatim i izvaniu slobodu. Trebamo prvo centar za svoie Židovstvo, a Židovi — doći će već sami. Ahad Haam dakle smatra zadatkotit Židova da oslobode svoi nacionalni duh, da DOŽIVE Novim, vlastitim životom. Stvaralačka snagca iednoga naroda mora da ima svoie vlastite zakone i da u slobodnome, samostalnomc stvaraniu dade dokaza svoje punoće i vriiedmnosti. Samo sc tako mozgu oživotvoriti narodni zadaci i ostvariti pravi :l;lrodni ideal.

Osim nedostatka stvaralačkoga Žžidovstva i objektivni kulturnih tekovina upućuje Ahad Haam na ioš žalosniju Činicnicu: na nisko stanie židovskoga Čovieka. lIreba se baviti sa židovskim čoviekom. Moralno ca pridizati, srece: mu: Obnoviti, nazore promiieniti, liudske osobine pobolišati. Treba ga toliko podići, da uzmosne shvatiti svoje dužnosti prema narodu, da postane sposoban primiti u sebe težniu za narodnim idealom.

Jasna nam ie sada razlika i opreka izmediu Ahad Haama i političkih cionista, koji su uopće negirali mogućnost, da bitni dio Židova ostane izvan židovske države i da tako pored Židovske države ima ioš dijaspora sa židovskim zadacima i Židovskim bićem. Ahad Haam veli za politički cionizam, da ic štetan ne samo što odvraća od pravoga narodnoga ideala, od spoznaic kulturnih potreba, nego što bi neostvarenie njiegovil ideia moeglo dovesti dc rezignaciie, koja bi sprečavala kasniic ispravnu spoznaiu problema.

Ahad Fizsam za neš nmacionalrii problem veli, da nije Ditanie vlasti: vlast se miienja i prolazi, a ostaie za uvijek duh. Politički mu cionisti odgovaraju: Svi mi idemo za istini konačnim ciliem. Kultura naroda. koja će obogatiti čoviečalstvo, zajednički nam ie cili. Ali to ie istom zadnji cili. Do niega imade ioš vrlo mnogo stanica. Do kulture ne wiožemo Ne

199