Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Een SP BGOMĆ

OC OI

smrti. Ipak, nc samo Novoj religioznosti, već ni ieunoj OVO kulturi nema drugoga puta, osim Kroz to uništavalnic:; jer iZ iedne umiruće u ijedmu NOVU kulturu mema postepeili pyrelaZ., već samo elementarni preokret, potres sviju sila. 'O)vai DFeČOkret ne može odmah naći drugi iZriča, do religioznoza; priič nego si Čovick, u svojim silama obnovlien, Stvori MOV ŽIvotne oblike, stvara si on novi odnošaij prema 5ain01l> ŽiVOTII, novi smisao života — Štoviše, novi smisao Života je WWmufarıji wacon i jezgra lu obnavlianiu svih sila. | kaošto sec inože GdogzoOditi, da jedan narod u toi krizi propatie, ier nije bio dovolino ink izdržati haos i nadvladati ga duhom, tako šsč može biti, da iedan narod i oida propame, kad nije više u haošt, vec i Samom relicioznom obnavlianiu: može se dozcoditi, da umrc sa posliednjiim wvlasom novc svičtske riječi ma usmicaWa. |O Se onda dogadia, kada iedan narod ima ioš unutnwnje IOĆI, dll nikakve unutarnie sigurnosti: može ioš stvarati, ali ne može više držati — skuplia se i troši u SVOI posliedniem stvaranili. Snaga duha, koji juriša da potpiri vatru, sigurnost duše da se uzdrži u Čistomi plamenu vatre —- tO SU SlHagč, koie vode iedan narod pomladienomu ŽIVOTU.

Mendale Mojher Sfurim: Filozoliranje o čovjeku.

ODLOMAK IZ JEDANAESTE GLAVE ROMANA »KLJUSE«.

Nesretan si, čovječe, proklet pred svima Žživinama i SVIma stvoreniima svileta. Gospod te maistorski StVOTIO, S Imocim prednostima, odlikovao tc izmediu stvorova, tebi ma korist, a ti si te prednosti upotriiebio na zlo. Mnozvo razuma dao ti ić Bog, čovieče. a ti sa niiesi dobro upotriiebio. Počeo si da Dreviše mozgvaš i premišliaš pa da glibiš stramputicatmio, da radiš protiv sebe samoga i protiv »rirode. Od premnogzo moz”ailla nastaiu mnoge pogrieške. Od premnogo diela i izuma nastaiu minoge nužde, potrebe, prisile i nesreće. Muoge ie nove stvari izumio tvoi mozak samo na tvoju nesreću —— da ti trgaiu val iz ruku, parče hlieba iz ustiju, da te drže u škripcu i di ti brzo skrate godine! Nesreću ti nosi, čovieče, tvo] razum i iiGsreću nosi tvoji jezik. Fai dar od milosti, kojim si bio počaSćcI, postade ti prokletstvom. Vidiš, kao što laje na tebe ovali pas tu, baš tako laie i niegcov pasii drag na primicr u dalekoi SDčnili. Jednako ie istrčavanie i laianie u svih pasa. Mazgarc otvara gubicu i viče jednako u našoi zemlii kao sva magarceta

213