Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 10. 02. 1927., стр. 47

Een SP BGOMĆ

OC OI

smrti. Ipak, nc samo Novoj religioznosti, već ni ieunoj OVO kulturi nema drugoga puta, osim Kroz to uništavalnic:; jer iZ iedne umiruće u ijedmu NOVU kulturu mema postepeili pyrelaZ., već samo elementarni preokret, potres sviju sila. 'O)vai DFeČOkret ne može odmah naći drugi iZriča, do religioznoza; priič nego si Čovick, u svojim silama obnovlien, Stvori MOV ŽIvotne oblike, stvara si on novi odnošaij prema 5ain01l> ŽiVOTII, novi smisao života — Štoviše, novi smisao Života je WWmufarıji wacon i jezgra lu obnavlianiu svih sila. | kaošto sec inože GdogzoOditi, da jedan narod u toi krizi propatie, ier nije bio dovolino ink izdržati haos i nadvladati ga duhom, tako šsč može biti, da iedan narod i oida propame, kad nije više u haošt, vec i Samom relicioznom obnavlianiu: može se dozcoditi, da umrc sa posliednjiim wvlasom novc svičtske riječi ma usmicaWa. |O Se onda dogadia, kada iedan narod ima ioš unutnwnje IOĆI, dll nikakve unutarnie sigurnosti: može ioš stvarati, ali ne može više držati — skuplia se i troši u SVOI posliedniem stvaranili. Snaga duha, koji juriša da potpiri vatru, sigurnost duše da se uzdrži u Čistomi plamenu vatre —- tO SU SlHagč, koie vode iedan narod pomladienomu ŽIVOTU.

Mendale Mojher Sfurim: Filozoliranje o čovjeku.

ODLOMAK IZ JEDANAESTE GLAVE ROMANA »KLJUSE«.

Nesretan si, čovječe, proklet pred svima Žživinama i SVIma stvoreniima svileta. Gospod te maistorski StVOTIO, S Imocim prednostima, odlikovao tc izmediu stvorova, tebi ma korist, a ti si te prednosti upotriiebio na zlo. Mnozvo razuma dao ti ić Bog, čovieče. a ti sa niiesi dobro upotriiebio. Počeo si da Dreviše mozgvaš i premišliaš pa da glibiš stramputicatmio, da radiš protiv sebe samoga i protiv »rirode. Od premnogzo moz”ailla nastaiu mnoge pogrieške. Od premnogo diela i izuma nastaiu minoge nužde, potrebe, prisile i nesreće. Muoge ie nove stvari izumio tvoi mozak samo na tvoju nesreću —— da ti trgaiu val iz ruku, parče hlieba iz ustiju, da te drže u škripcu i di ti brzo skrate godine! Nesreću ti nosi, čovieče, tvo] razum i iiGsreću nosi tvoji jezik. Fai dar od milosti, kojim si bio počaSćcI, postade ti prokletstvom. Vidiš, kao što laje na tebe ovali pas tu, baš tako laie i niegcov pasii drag na primicr u dalekoi SDčnili. Jednako ie istrčavanie i laianie u svih pasa. Mazgarc otvara gubicu i viče jednako u našoi zemlii kao sva magarceta

213