Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

KOV

Suviše stranih elemenata bilo ie kod Židova, suviše stranih žena, Čija se dieca nijesu više odgaijala u židovskom duhu. [In spoznaji ove Činjenice stvorio jie Ezra dielo, kojem nema premca u rasnoi povijesti koieg drugog naroda. Čitav narod dolazi na skupštinu u Jerusolim, a Ezra im govori: »Zakunite se Bogu, da će te činiti ono, Što on Želi i rastavite se od naroda u Ovoj zemlii i od tuđih žena.« Narod se zaklinie, da će tako činiti, odabire se »komisija«, koja će ovaj zakliučak provesti. Ezra ije prvi »rasni teoretičar« u povijesti, on jie ovim svojim činom pokazao, da ispravno shvata rasmi problem. Princip ie, da narod, koji ie u sebe primio mnogo stranih celemenata, neko vriieme pauzira, da ca ne ugcuše suviše tuđih prim1mijiesa. Ovim dogadjaiem — babilonskim sužanistvom i povratkom u Zemlju — završava prvi dio rasne povijesti Židova, koji je karakterizovan miešovitim brakovima.

Židovski se je narod dakle razvio u nacionalnom pogledu u Davidovo vrijeme iz triju velikih narodnih skupina:

1. od Babilonaca, potomaka Abrahamovih:

2. od Arapa: izraelska plemena:

3. od Kanaanićana, koji su bili izmiješani babilonskim, egripatskim, hetitskim elementima.

Lujo Griin, Zagreb : Pričica

Veliki Učiteli pripovijedaše ijednu od svojih dubokih priča. Učenici stoiahu oko niegca pa se divliahu mudrosti, kojom le pogodio svakoga od hiih, kad ie govorio o različnim vrlinama i porocima liudskim. Zapitaše ca. odakle mu toliko poznavanie liudi, te svakome od niih proniknu dušu. Učiteli se nasmiješi pa reče: »Ono sam sve ja. Govorio sam samo o

· sebi.« Učenici se ioš većma zadiviše veličini niegova Čovještva.

koje obuzimlie tolike protivnosti. On se gorko, pregorko mnasmije pa odgovori: »Sad vas zaista ne razumiiem. Zar od vas ne obuzimlie svaki sve te protivnosti? Ješte li vi samo navijene, dobre ili zle lutke bez borba, poraza i pobieda? Zar sam ia jedini među vama čovjek?«

270

PI II. TI o S