Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Spinoza ie u svoioi filozofiii polazio sa stanovišta racionalizma. a silmim ic oštroumliem odmah prodirao u srž stvari. Sva mu se filozofila može podiieliti u dva diiela, Jedan dio (sasvijem muetafizički), edie proučava i ntvrđuije odnošai, poimove i sadržinu boza i svijeta (I. i II. dio Etike, Rasprava o usavršenju razum&a, geomctriiski') prikaz IDescartesove knige »Principia philosophica« i veoma mnogo misli, koie raza»iremo iz niegove korespondemciie). U drugom dijelu primjeniuie plodove svoiega umovania ma uredemie liudske zajednice (II, IV. i V. dio Etike, Peologcgijsko-politički traktat i Politički traktat). Naizamašniji mu ie problem: odnošai boza i svijeta. Nacionalnim ie rezonovaniem kušao riješiti ovaj problem. Boz se definira kao uzrok svega i sebe (causa sui). Dosliedno mora da ie uzrok svega nešto naisavršenije. Definiciia. dakle boga mora izricati nieCovo savršenstvo: meizmiermost, svenazoćčnost, Viečmost i apsolutnost. Prema tome mora da je bog: viečam, apsolutni i neizmiermi bitak. Iz toca sliiedi, da bor mne može biti personalan (ličan poiedinačan), jer lada me bi mogao biti apsolutan mi vječan. budući da persona mora imafi početak i cramice. te miie mi viečna ni meizmierna. Ako Tie DeTsonalan, onda ie univcrzalan (apsolutan i viečam). Ako je univerzalan, to nije ništa bez nieca i izvan nlieca, dakle je sve 01. 19/o/o je it Ve n 2 al a e Res Se ne ija. 00 je osnova monizma i panteizma. Bog ie dakle apsolutno bzskrajan bitak (infinitum ens). ft. i. supstanca, koja sastoji iz neizmierno mnogo atributa, od kojih svaki izriče viečno i beskraino bivstvovanie. Supstanca ie ono, Što jest u sebi i poima se DO sebi. Prema tome mien poiami ne trebamo raspoznavafi iz poima drugih stvari. on nami se nadajie sam po sebi. Naprotiv ie atribut ono u supstance. Što. razum raspoznaie, da pripada njenoi biti. Kako je supstanca DO SVOjoj definiciji tltimum primcipium (krajnji princip), to nužno slijedi. da postoi samo iedna su pstanca, a niemoi maravi pripada viečma eksistenciia. To dovodi do 1l. poučka mw Il. dijelu Etike: »Bog ili supstanca. kojia se sastoji iz beskraino mnozo atributa od kojih svaki izriče Viečno i mnmeizmierno biVsStvVO, nužno eksistira.« Iz ovoga poučka sliiede 14. i 18. poučak I. diiela Etike: »>Izvan boga ne može bifi nikakve 'S IBI 19) (7 Pl idi (e (e _ iLPN 00) S oma mogla poimiti« i »Bog ie nutarnii (Om okono) a ne vaniski (ransientmni) uzrok svezga.e Konačni izvod glasi: »Bogz i sviiet su iedno.« Apsolutna se SUDstanca kao uzrok svega zove: natura naturans — priroda stvoriteljica. Kao skup prolaznih forma, što ih ćutimim poimaniem razaznajiemo kao oblike svoistva (atributa), cdis se očituie natura na-

") Geometriiski prikaz: tvrdnia. dokaz i obiašniexie

316

—~