Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

lika. Politeizam (i grčki i imdiiski i babilonski i perziiski, gdie nema principilelnih razlika, već, nebitnil varilaciia) ne samo da uzima, da ie razlika izmedu boga i svijeta već i između bogova, koji su svaki princip za Se (ultipyum primcipiumi). To bi se dalo preciznije pokazati za sve oblike i variiacije politeizma, no ovdic miie mijesto za to. Politeizam dakle radi o principiielnom partikuJarizmu bogzova. Monoteizam ie samo, dualizam, Bog ie ovdic svemozguć, jedini, savršen, neizmieran, viečan ı t. d., ali ie nekom čudnom nedosliednosii različan od sviieta. Taj se dualizam tumači onda na koncu ograničenošću naše spoznaic. Ne može se doduše osporiti, da se spoznaia k monizmu ne može logičkom dedukciiom vrlo brzo steći u glavi iednog filozofa za iednog ljudskog Žživofa, ali glavni nam tok svietske historije pokazuie postepem put. Abraham iznaipriie dolazi od politeizma do monoteizma; (isto se kaže i za Sokrata), koji doduše znači velik prelaz. ali ostaiu ioš uviiek formalnosti i ceremonije politeizma, koje ublažuiu tai prelaz. Onda dolazi monizam”“), „zdie miesto nedovoline spoznaie i mističnosti Spinoza stavlia logički dokaz. Ako se sada principiielno razmatra, upoznat ćemo u silnome monistu Spinozi naižidovskiiega Židova. On ie došao do monizma putem najidealniiega monoteizma, koji ic bez ikakve natruhe lindskoga interesa i dogmatske hijerarhiie. On je logički dokazao ono, što su mistično ćutieli eseni i hasidi. Ovi liube boga mistično-čuvistvenom liubavliu, a Spinoza ga liubi intelektualno-mističnom liubavliu. -

Jasna spoznaia, kojia nužno poimi stvari u obliku Viećnosti, intelektuama ije liubav k bogu, blaženo naslađivanie mislioca nad svemirom: to ie više, negoli čežnia za spoznaiom, to ie umska ekstaza. Liubav čovieka k bogu. liubav je boga k samome sebi. Samo nes pridajimo toi »liubavi boga k sebi« čoviečija obiližžia i ne zamišliaimo boga savršenim čoviekom, pa ne ćemo upadati l zabludu i transcendentnu mističnost. »Nestani, kriva čarobmice. u Prostor!«. da govorimo s Carlyleom. Čin ie mislioca sliublijvanie s vasionom, odricanie personalnosti. ćućenie boga. Odavde sliiedi tako savršen optimizam, kako ga čovjek može samo da zamisli. Optimizam je karakterističan potez u Židova. To se zrcali u velikim lindima našega naroda i u mnogim rečenicama, Što utielovliuju značenie optimizma.

Dva su faktora, kojia naiviše pokreću čoviječjim ŽIVOtOm: IIZOda i neugoda. Ugodđa je ono, što koristi životu, a neugoda omo, što mu škodi. Neugzodi proživliavamo oktivniie od ugzode, ier ugrožava našu eksistencilu. Prema tome, da što više obezbiledimo našu eksistenciju, moramo nastoiati, da što više i intenzivnije proživlia-

*) Bilo ie i priie Spinoze mionista, na pr. Giordamo Bruno (1548.—1600.), ali ie Spinoza prvi izradio sistem i podao mu temeliitn podlogu i značenie, što mu priznaie i\laeckel u svoioi apoteozi monizmu »Weltratsel«,

318

a ved zanaju vi

>

au apr a

o —— Mira: