Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

dosta čist, ali ie upravo nemoguće tačno karakterizovati onu značainu, zajedničku crtu, koia se često osjeća samo instinktivno. Pokušat ću ipak da spomenem nekoja vaniska obiliežia, koia — kako se misli — razlikuiu Židova od ostale niegove okoline, Ono Što se na pr. naziva »Židovskim nosom« miie nikakva židovska karakteristika. Armenci bi onda imali »Žžidovskiiis nos od samih Židova, a sim sam mediu Arbanasima često opažao napadno: veliki broji t. ZV. semitskih nosova. Pravi židovski mos karakterizovan ie TIOSTIHIT1 inkom., koji ie kod 80% svih Židova upravlien prema gore (kraniialno). Osim toga luka karakteristično ie za židovsku fiziognomiiju, što ie naslaga masti ispod očiiu mnogo slabiie razviiena, tako da ie izričai očiju oštriii i otvoreniil, nezo. kod ostalih naroda. k tome ie napetost mišičia lica (onus mimične muskulature) slabija, a koža manie svieža nego kod nežidova. Ima specitični židovski izražai lica. koji se ne može opisati nikakvim riječima: razumizt Ćete mic, ako Vas sietim na lični izraz, kad Židov kaže »nebbich«...

5. O zajedničkim duševnim svoistvima i Specifičnim kvalitetama židovskoga duha ne mogu ovdie ga govorim, premda bi i ova tema pripadala područiu OVe rasprave. Spomenio sam VEĆ, da ie ideja židovskoga naroda proietizam, u bilo kakvoj formi, težnia za istinom i liubav za liudsku ravnopravnost. .Naismažniji su reprezentanti našega naroda Moisiie, Isus, Spinoza i Marx. Oni su nosioci naših ideia. a dali su sadržai evropskoi kulturi.

Re e e

Š |

a MA „OB Aka

Od preko tisuću godina žive Židovi sami za sebe, ne primajući nikakvih stranih elemenata, i u tih tisuću godina odijelienosti omi su stvorili iedinstvenu vrsfu, kojia ie vezana tjelesnim i duševnim osebinama. Moramo odmah da naglasimo, da su te veze vecma duševne, nego tielesne. Ako kažemo, da ie rasa iedinica, koja ice antropološki ograničena, a nieni članovi žive pod istim ekonomskim i kulturnim prilikama, u istoi sredini, ne miješajući Se l DOsliednioi fazi svoga razvitka sa stranim narodima, pa su pod tim uvjetima. stvorili čuvstvo mediusobne pripadnosti, duševne i tielesne — onda i Židove možemo nazvati rasom. |

Židovi ie su rasa, ali ne u zoološkom smislu. Govorili smo na početku > višemu pojmu rase rekavši, da individualna svoistva, koia su nastala pod uticaiem miliea, sačiniavaiu rasna obiliežia u Višemu 1. i. kulturnom pogledu; u tom su smislu i Židovi rasa.

Židovi nijesu »čista« rasa, jer se nijesu sačuvali u SVOjO} DrVO= bitnoi formi, kako to hoće neki autori. Vidjeli smo, koliko su se tokom tolikih stolieća miiešali. Ako i nalazimo medi nima mnogo »germanskih« ili »slavenskih« tipova, to u kulturno-rasnom pogledu ne znači ništa, ier su Židovi stvorili zajednicu, koja je psihički Dotpuno jedinstveno oriientirana; stoca oni i reprezentuiu posebnu rasu u Višemu smislu kulturne istoriie.

Bez prestanka vode se diskusije o tom, da li su Židovi narod, Tasa ili vierska zajednica, Ovim debatama nikad kraia, — ier su a

323