Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

la zaliublienog pastira ječi u noć; izvija se bistra melodija kao romon gcorskoga potoka i psva o jutarnioji rosi. o prvom Dupu divlje eorske ruže i nekoga zove. Možda ie niegova draga otišla daleko u dolinu. tamo u onu dolinu. što ie večno u sumazglini. Zato ic nicvcova Irula zaciknula kao ranieni orao, tužno kao prostreliena ševa; ier mu se draga ne odziva; ne prašti suvo granie, ne Ššušti požute!o lišće, ona ne dolazi. A sve to se zaori i utiša, plane i ugasne, rasSpline se i nestane u svemiru — ili — možda, putuice dalie kroz SVenmilr i ponavlia se. rodi se nezde ioš dalie; na nekoj druzoi zemlji, ti nekom neznanom svetu.Sve to u nečemu, Što se zove duša, jer i

šuma i sve, sve ima svoiu dušu. Treba ie samo osetiti: — a ona ice tako velika i lepa: iznad života i smrti. beskonačna i nejasna, — |

kada oluia sruši istruli pani. zar nisi čuo cvilenie? To duša šume plače od boli. tuguie za svojim porodom. U proleće, kada ćarliia mlaki, neosetliivi vetrić, lišće se tiho kreće, veseli. Misliš, da se šumski duh raduic proleću, oseća i raduje se.

Nije to mene potreslo, niie. Ja sam se setio, nenadano. ne zmam kako, jedns slike iz. svoga detinistva. Sedio sam zajedno sa dedom. On ie prekrstio noge na minderu, a a odma do mjlega, mjemu lcdima okrenut čitam iz sidura. Ruke ie položio preko mojih ramena, zagrlio me i iznad moie glave buljio ie. valida u knjigu. Ispravliao mi ice greške. a zatim prestanem čitati i reknem: Nonu, došao sam do »Adonai meleh«! On se valida tregnuo: »Ah, mi Buki, sigurno si već gladan: ia sam već zaboravio. Koliko si danas pročitao! Dogledai kako ti se obrazi svetle; Šehina ie na tvome licu (caras di Sehina). Haide, reci mami. neka ti zato dadne komadić slatka i kavu.« Sav sretan, obuzet nekim pobožnim i svetim čuvstvom usta-– nem. Na prozoru ie staiala neka velika kniga od polužutih listova: iz koie ie ded. valida čitao. Ja ie pre misam video. Toliko sam bio obuzet čitaniem. Upitam ea: Šta ie to nonu? šta piše tu! To mije kniga za tefila? — Kada budneš veći. onda ćeš već čitati sam. Dobro se sećam. Jednoga mu ie dana došao colub na knjigu (valida Pitom), dok ie čilao. Ulovili smo ga, a on niie bežao: nahramili ca i svezali mu oko vrata uzicu od crvene svile. 1 dolazio je svaki dan. Jednocza dama niie više doletio: uzalud smo ga čekali. eda ie dam prile otputoVao: bio ie kod nas u gostima... I dan danas taj mi ie slučai zaconetan; ne mogu da protumačim, kako ie do ftoza došlo. Ded ie već davno mrtav, ali se često sećam tog njegova costovania.

Eto. danas gledajući pred sobom otvoremi talmud (to ti u biblioteci pišem) setio sam se toga. a u vezi s tim ioš mnogih lepih siika. koie su se dogodile u istoi kući. u bliskom vrememu. Setio sam” se. da će sad eto, nastati Šabat i poželio sam onai kućni, mirni Šabat. kada se sva kuća promeni. Kao da se u niu uselila Šehina, Ja pak provađam te časove bez onoga štimunea, cotovo svakidašnije. To mi mnogo nedostaie i zato sam pred svaki Šabat sentimentalan. Kroz 2—83 minute nastaie Šabat i neću dalie da pišem.

Sam u el.

353