Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

onoj etapi u životu, kad potreba za iednim drugom, za kompiemcntom samog sebe postaje tragičnim impece= rativom. To su stvari, s kojima, mora svaki da obračuna sam. Govorim ovdie o stvarnim momentima, kolii se razumno mozgu i moraju shvatiti.

Djievoika, a naročito naša, dicVojika, dievoika pokreta, mora da spozna svcju mpolpunu ličnu slobodu. Stav njen prema životu mora biti takav, da ni u kojem isWičaju ne čeka ma to da se opskrbi ·Niem život mora biti ispunjen, meni jnteresi zaokmupliem:. Jer dojsta, ne radi se mi o Čemu :drueom, do li o skretanin interesa u druge: pravac. Dodiemo |i jednom (do te slobode, da nzm pitanie uda me Ćž biti više životnim pitaniem, već ičdino ličnim problemom — ijer iDroblemom ca ipak smatram —, Ne će više postolaii »Žženidbenmo pitanje« i maši drugovi i prijatehi ne će više doći u položai da sa samilosnim smieškom govore o vrlim dievioika= ma našega. pcikreta, koie ipak ne m)gu da. sebi nađu muža.

Al – - er.

IZLOŽBA DJEČJIH RUČNIH RADOVA U ŽIDOVSKOJ ŠKOLI U ZA-

GREBU. Nastojaniz moderne pedagcogiie, da sc n Školi provede princip mada,

našao Je Odziva i ii Židovskoj školi. Princip rada provodi se kako u metodi obuke uopće, tako napose i {ime, da se manuelnm radom dieci prikiiži febnika i poznavznie mitteriiala, kao što ie drvo, glina, papir, platno i ft. d, Rade se predmeti za uporabu, a rade se i predmeti za ilustracjn

stvarne obuke, dakle tvrdiave, „adie. |

kuće od elnme i t. d. Ovo ilustriranie stvarne obuke iek je fedam stupani k školi rada, kako iz* zamišliaiu maimodermiii, ali potreban i dobar mprelaz od škole učenia k školi rada,

Na izložbi smo vidjeli originalnih rodova, a i takovih, koji doduše niijesu originalni, ali su tehn:čki izvedeni ako precizno, da wsviedoče o dobroi volji : predanosti za rad u malih učenika. Ručni rad ovakove vrste nojbolie je sredstvo, da dietetu, omili škola.

Ako nastave maše učibeliice tim smicrom, bit će to malbolje iamstvo za napredak i procvat naše židovske škole ui Zagrebu,

I neke idržavme osnovne škole u Zagrebu priredile su izložbu ručnil radova svojih učen ka. Možemo sa zadiovolistvom istaknuti, da ia Wu tim

· izložbama židovska škola nesumninWo

zauzela prvo miesto i sistemom rada i kvalitetom poiedinih radova,

UZ OVAJ BROJ.

Rabin I-· Šlang: O Jevreima na severoistoku Evrope. Ma koliko mladost sfremila · mogled mu budućnost, ne smijemo zanemariti sVviOie 'DrOŠIOsti. Ma koliko nam cionrzam zmačio revolucionarno kid=mje s onim, Što nam u baštinu. daiu očevi, ne smijemo da ignorišemo omo, što mam namriieše djedovi i prcdiedovi. G. rabin Šlanez vodi nas ako i simpatično do one velike orupe Židova, koja, je krcz nmozo viiekova tnatrag bila glavnim nosiocem židovstva pa ie i sad — DO svome izdanku u Americi — glavnim nosiocem palestinske izgradnie, Ne ma sumnie, di će i omladina i ostali naši čČiači bi zahvalni gp, rabintu

lamgu za iznošenje ovoga prikaza. Neka: bi to uiedno bila pobuda i drugoli rabimima, da i omi po nama predaju javnosti rezultate svoga maučnora. i poučnoga rada.

cz, –—

Gerda Arlosorofi-Goldberg: HavuPa. Za nas, koji hoćemo da toliko upoznamo palestinski život, te će nam postati jasam, razumluv i bizak, cd vrilednosti je svaka viiest o Ibiva=

367