Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije
Miu i rac, O (Stani i O mprcimienama m Palestini. U ovom mam članku odlična naša spisateliica pregledno prizazuie postanic, razvitak i nestaiamjie orgamizacionoga Wwblika, Moji ie za stotime radnika i mposliedmniim gCO(dinama bio od presudmne važnosti, Ovai le članak uzet % zbirke mateTijala, koju KIKL izdaie za svoic glavnc saradmike, Usput navodimo, da KKL posvećuie mnogo pDažnic Ndascjicniu radmika u starim Ikolonijama i il n:ihovoli blizini, U mposliednie dviie godine kupio \e KKI 75 dumnuma mealeko od Nes Cilone i 96 dumuma krai Petah Tikve, Istoi svrsi služe i kupnie zemljišta za, ženska gospodarstva (maške ipoalot). Kod Petah TiRkve kaupliemo ie 5 dunnma, a kod Nes Cilona kupit će se 500 duiumuma. U Nahlat Jehiuda imade dievolačka iarima, na 58, a u ŠSehunat Borohov ma 65 dumuma tla. Osim toga iktuplieno ie RC dumnuma blizu Jerusolima za predSradsko naselie Gdud Avode, — Sve su to pokušaji, da se barem donekle riješi mpitamie omih radmika, koš: bi da mpz:jieđa u zemlioradniu, a, me
moru se zbog nedovolmih sredstava, |
iaših merodmih fondova mascliti kao samostalni koloniste.
KNJIŽEVNE VIJESTI.
12. iala održat će se ı, Vilni ko n2 Tr e/SL CU S SD ay rrDye;
U Jerusolimum izači će doskora ir:a mc sko V„bmnelesko— his breiski riečmik, w koiemu će i hebreiske riječi biti štampame latinicGm., Savez jidiš književnika m Poliskoi izabrao: is Stefana Zweiza SVO-
jim zacasnim članom,
=
368
Patnl Zsolnay Verlag mi Beču i Leipziru “zdat će doskora madinecvilje cijelo Maksa Broda: »D e Frau nach der man sich sehnt« (Žena za koliomi čeznu).
ed
U drugei polovini iuma, mpo“diielen iz ı Francuskoj Grand Prix du Roman za g#. 1927. Dobio au je dvadeset ji osamgod'šnii romamncier, Židov Joseph Kessel za svoiu zbirku novela »Les coenrs purs« (Čista srca) i za roman »Les captifs« (Zarceblienici), Ovo ic dielo izašlo medđavno u. hrv. priievodu, a 1 lijepom lUzdamju »ZaFavne Biblioteke«. Kessel se rodio u Argentinijii od židovsk”h rod:telia koji se doseliše ovamo iz Magije, Kasnije se Čitava porodica preselila ar Framcusku. Sa, 17 codina bio lie već Kess-I stalni saradnik velikos pariškog dncevaika >»Jouwrnal des Mebafts«e, Za rata služio ie kao pilot ın francuskoi VOjscl. Kao izvijestteli proputovao e na'kon mata Ameriku i Azim, Sadržaj nagradienor romana »Les captifs« naliči na temu »Zanuberberea« od Thomasa Mamna i dešava se ;ednako kao i ovdie 1 sanaforilm. za plućne DOlcsti. · Naiveći savremeni arapsk“" mpiesnik Ahmed Šaifki b=<=i proslavio je pred kratko vrijeme u: Kairm svoi 70 rodiendam. Wvai Me dan mroslavliem kao narodni blazdam. Svečanost Si prisustvovale maročite delecacile iz Iraka, Perzije, S'riie, i Palestine itd.. a posebice valia istaknu prisustvo delecaciie hebre'skih Kmliževnika iz Palestine.
U main 1928. održat će se nu Kolmi intermacionalma izložba štampe. Židovska štampa imat će svoi posebni odio. =. -Wallea