Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

»Kako ćete da svladate kapitalizam, osnov svega zla, a da ga nasilno ne razorile” Zbog mega propada svijet. Ja ne vidim druge metode.« ·

Mahatma upolrijebi poredbu, koju je, držim, već češće SDOmenuo, i koja se susreće u mjegovim radovima (iamačno le poOSVećeni simbol Hindu-viere), kadgod je riječ o nekom zlu, o neprijatelju čovječje prirode, o razaralaštvn, Želii za ubiianiem, o instinktu iz.. rabliivania Dbližniegza:

»Moia mi vjera zabranjuje, da ubiiem zmiju. Time nije TeČĆTIO, da mi ie zabramiemo zaprepastiti se, kad spazim zmiiu. Ne ću se

igrati s niom, ne ću ie milovati, ali ću u nie pobuditi povjiere nice,

u mem e, da ioi ne ću učiniti nišlta na žao — i ona će me poštedjeti. Razaram li kapitalizam, mijeniam tek niegovu vremensku formu — ali bit njegovu mogu da razorim tek time, Što mu se ne Opirem.«

I posliie kraćega razmišlianja: »Zlo se hrani dobrim. Iz = moga sebe ne može da se hrani, samo o sebi ne može da Živi.« (By itself it has no life«). »It requires adulteration of gzood.« Od riječi do riječi prevedeno: »Dobro se mora da krivotvori (kao što se hrana patvori) — »da se niegova hranivost uskrati Zlu.«

Spominiem Crvenu Armiju, koia je instrumenat profiv militaTrizma, protiv osvajačkoga imperjializma kapitalističkih naroda. Mabatma odgovara: »Ne mogu to da uvidim. Topovi uvećavaiu broj topova. Sizurno ie, da su emergije čČoviečansiva, upravliene na naoružanie, danas veće, mo što su ikada bile — ali upre li koji muž SVu SVOJU dušu protiv te aktivnosti, ukrotit će ovo doba!

Usudih se da napomenm nešto u vezi s uzmakom Mahatme od politike Non cooperation*, koji ia tumačim niegovom brigom za ugroženi Život svojih pristalica. Žalosni i krvavi događai ponajprije u Asarnu, pa zatim u Bardoliiu kod Bombaia, na poslietku u 'Hanriu-Haure (o ovome ima opis u knizi Bomain Rollanda o Gandiiu), nagnali su ga, a to ie historički utvrđena istina, da mapusti parolu »Civil Disobedience«, parolu otkaza poslušnosti prema vlasti u zemlii.

»Phere is no such thingz as dying«. — _ »ljelesna smrt niie argumenat. Sve ie lek pitanie vremena: Vieruiem ČVrsto u konačnu pobiedu Non cooperation-a, ma da su mnogi pristalice ove doktrine postali kooperatorima iz ovoga ili onoga razloga. Kad sam se vratio iz famnice, spoznao sam, da orgamizacila velikih kraieva u zemli mniie mogla da provodi Non cooperation: trebalo ie istom da se stvori (Gandi misli tude moralnu organiza-– ciiu po skupu uzornih liudi); nacionalni su razlozi tražili, da se na neko vriieme napusti Non cooperation, ali se pouzdano nadam, da ću iednogza dana naciii iznova uciilepiti ideiu Non cooperation.“

»Ovome se nadaiu i boliševici, dok govore, da će u podesnomi

* Protiv saradnie s Englezima, t. i. vlastima. Nap. prev. ** Zapravo ie Gandi opozvavši nakon onih događaia ge. 1921. paroliu

300