Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Laci prošapće: »Navalimo!« Uze fenjer i batinu pa polagano i oprezno ustane. Milan ga povuče za kaput uz šapat: »Probudimo: ostale, možda niie sam«. Ali Laci ne će da se sramoti. Polagano se šulia držeći fenier u jednoi, a koplie u drugoi ruci. Milan ga sliiedi.

Čoviek se ioš uvijek ne miče. Laci oštro zakorači, podiže fcnier, silno zamahne kopliem — no me spusti ga, nego se poče SZroOzno da smiie. Naš Milan, spreman i na naigore, pomisli, da ie Laci poludio od straha pa poče gorko da nariče. Ali ga! Laci niežno DOvrabi za vrat i dovuče do toga čovjeka prestavši se smijati. Milan reče u duši: »Sad je krai, on će me zagušiti«. Zatvori oči i poče da moli »Šma Jisrael«.

Dotle se Laci oporavio od smijeha pa mu poviče u uho: »To uopće nije čoviek!« Milan skupi svu srčanost, otvori oči — i Yidie tri štapa, svezana u tronog, a na nima Visi Tureova košulia!

Što ie sad bilo, to ie do danas ostalo tainom. U konačarskom dnevniku piše samo toliko, da su u iutro bila nađena tri prelomliena štapa, svezana na iednom kraju. Ovi se štapovi čuvaiu za sDpOmen konačarske smionosti u muzeiu S. Ž. O. U., edie se mogu vidieti ma svaki Jom Kipur iza Neile. (i)

Logor i logorovanje

SASTANAK.

Sastadosmo se u četvrtak, 4. augusta. Bilo nas ie, što smo sec otpriie poznavali i volieli, bilo nas ie, Što smo se DO Dtvi puta S1stali — da se upoznamo, zavolimo. Sav sam podrhtavao od zanosa, snažno i duboko disao od uzbuđenia. Sve ie moie biće u tai čas aktivnilie Žživielo. Zanosan buktai čuvstava slio se s mozgovnošću u intenzivno proživliavanie svesilne čežnie i Žželinoga iščekivania. Moralo se tako zbiti. morao ie mnome da vlada taj osiećai. Ta kako bih inako mogao bratu pokloniti štogcoda od sebe. Moi ia ie morao da se umnogostruči, da mognem prodriieti u naitainiiu odaju iastva svoga priiatelia, u kodeš hakodašim niegova ia. Tražio sam Životno vezivanie. (ww)

DO LOGORA.

Ranim „iutrom 5. augusta nađosmo se ma stanici Rudopolic, odakle nam ie valialo piešačiti do logora na Plitvicama. Zvižduk 1okomotive. Alarm. Žurbanie. Ako me tada niie pogled prevario, oDa-– zio sam u svakome oku radostan bliesak, na svakome licn zrcalienie zanosa. Ostavismo voz, da piešice, »u znoiu svoga lica«, kako bi rekla bibliia, pođemo put logora. Put ie bio naporniii, nego Što

409