Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

mah. Duoco su se vježbali i čuvali znanie za onai čas, kad budu ula-

Zili piešaci u logorište.

Stoiali smo pred ulazem. Izmedu njih i nas zelemi Mage IDavid, od kojega ie uže napeto ma obadviic strane, da ogradi logorište od ostale ravnice. Čas gledam na Magen David, čas u naše draee dečke, kojima bih naivolio poletiti u naručie, da ne stoie tako ukočeno gcovoreći odriješito i u iedan glas prvi pozdrav.

Ne sledam ih dugo i ne čuiem ni riječi. Preko niihovih veselil lica, punih sretnoga očekivania, pogled mi luta u nutarniost logora. Ne zanima me logor. no htio bih da odmah znam: icsu li tude?”

IT šapćem bliied Tureu: »Prestanite, polovica nas fali. Zaostali

su, možda zalutali. Treba da ih odmah potražimo.«

Kao da ca ošiniu grom iz vedra neba. Ture odleti ne počekavši ni riječi tumačenia. Odoh u kuhiniu, gdie mi Joško dade šoliu vru~

'eza mliieka. Ispiiem le i već sam bio na iezeru. Skinem obuću, na-

močim noge, obučem nove čarape. Milan iz Like i Šmule već Su spremili hrane. »Gdie ie Ture?« Nema ga. Bio ie već s Milanom iz Slavoniis= krenuo na put. Kad smo se uspeli na brdo, vračali su se natraz, smrknuti što ih nisu našli.

Mi smo iurili, kao da im priieti smrt od gladi. Došli smo PeZO do onoza miesta. cdie smo se bili rastali. Nigdie nikoga. Sve fućkamie i prodirno dozivanie Milanovo niie ih moglo da dostigne. Neki drvosieća nas uputi na njihov trag. Zaista, mora da su bili onuda prošli i izašli na cestu. Sliiedili smo im tragove, dok se nisu izgubili među drugima u prašini ceste.

Što da radimo? Krenusmo kući. Kad smo nekoliko časaka siedili, da ručamo, Šmule ie od umora zaspao. Ja nisam ni spavao hi ieo. Slušao sam veselo pripoviiedanie Milanovo, ali mi niie bilo do veselia.

I opet smo došli do onoga miesfta, odakle se vidi u logorište. Sv su kempaši čekali na nas s ielom, i ako ie već bilo dva sata. Znakovima im dojavismo, da ih nismo mašli. Još smrvlienili udosmo sad u locor. Šmule i ia krenusmo pod logorsku ciradu pa se umori bacismo na tle. Začas se čulo pravilno disanie Šmuleovo. jer ie već bio zaspao u san. Ja sam nepomično ležao ı mislio, mislio na grupi, što luta. Bilo mi ie iasno. da će morati naskoro da dođu, ier su bili izašli na cestu. A ipak sam bio slomljen.

Kad su svi išli na kupanie, išao sam i ia, ali umorno i bezvolino. Iznenada, usred kupania, čuiem: »Došli su!« Potrčim iz vode, neki su već bili na kupalištu. S nima pođoh i istom po treći puta uđoh od srca u lozor i mogoh da razgledam logorište. (c)

413