Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

naglašivao Joel. Ta mi nemamo riznice, da vazda diielimo. sastali smo se zato, da na žrtvenik ideala prinosimo žrtve, obole. Treba da dadnemo svaki poledini računa, da se odlučimo: ili, ili. Onda ćemo spoznati, da za nas nema mišta van Dbezgranično Žrtvovanje za ideal. Onda ćemo mnastoijati, ne da prijateliu naričemo o. vlastitim problemima i teškoćama, već savladavši ih, da ga obodrimo, Valia i ono vrijeme subotniih večeri, nedjelinih poslivepodmneva, u vrijeme nevezanih sastanaka govoriti o tome! Valia na samu davati računa o svoiemu dielanju! (w„)

AZRA.

Na kempu se niie dosta pjevalo. Liudi, koji su došli naoružani bogatim znanjem od sto i Četiri piesme, Čudili se siromaštvu i Hemuzikalnosti omladine. Bolilo ih, kako priznaje voda te grupe sa sto i Četiri piesme, da se Očito. opažalo, kako su liudima Žžidovske · piesme samo nametnute, kako im me idu od srca. Kad smo jiedamput za imurnoga vremena siedili pod ciradom, uzalud ie Karl pokušavao da izvoišti židovskoi piesmi prvo muiesto. Liudi su doduše · pievali s niime, ali s veoma malo osiećaja. » Pek da umire savjest, tako reći, da izvrše dužnost, pa da onda mozu to mirniie pjevati nežidovske piesme od sevdalinka pa sve do koncertnih točaka!«

Mi znamo i tainu: teško je s osiećaiem pievafi, kad liudi telc napola znadu melodiiu. a tekst im: ic potpuno mepozmat ili u maimaniu ruku nerazumljiv. Osim toga Su Haši »forzengrzeTi«, pretDievci pievali uvijek tako, kao da unatoč znaniu od, sto i četiri piesme — slučaino pievaju sto i Ššestu.. :

A oni drugi, koji su zaista znali pievati, ili su znali samo NeŽidovske piesme — ili su čuvali erla za logorsku vatru, da nas Ondie obdare i dobrom židovskom muzikom, kod koie se čak po gdiekad čulo skladno i složno pievanie, a počesto dobri solo i duet.

Svakako se naiviše pievala Azra. Njena ie poptlarnost bez summnice bila veća i od same logorske himne. Sfoga i niie čudo, što su naši naislavniji pievači, Šmule i Cvi, koii su nam kod logorske vatre nekoliko puta priuštili barem malo - dobre i židovske i nežidovske muzike i tako spasli muzički »glase kempa, za svoi nastup na druzoi Hagici izabrali upravo AZTI. :

Šmiule nešto u tremi zbog svoga tremola, a Cvi ispunieti Doluzdanjem, da ca ne će izdati niegov fistlbas, naštimaše grla' i poslije maloza nesporazumka započeše ı svečanom diskantu ovn omilielu piesmu. Već kod prvih tonova očito se razabralo, da interpreti posvećuiu više pažnie tekstu nego muzičkoi obradbi, što ie bilo i posve opravdamo, budući da ie Rubinsteinova obradba i suviše dobro poznata. a Heinmeov tekst daie dosta prilike za promiene, koje su istom ovu piesmu učinile aktuelnom. Svima ie bilo iasno, da je interpretacija bila potpuno u skladu s umietničkim intencijama izvođitelia. Šmale ie pievao tako dirliivo, a Cvi je pratio tako dis-

420: